СвеСловенски савез, покрет за духовну обнову Словенства, међусловенску сарадњу и словенско заједништво (2012))

Свесловенски савез (Свеслав) регистрован на територији СР Југославије као самостална невладина (и непрофитна) асоцијација удружења друштава пријатељства српског и других словенских народа, као и институција и појединаца, основан је у Београду 10. октобра 1992. године, са идејом водиљом духовне обнове Словенства, међусловенске сарадње и словенског заједништва.

Од оснивања, Савез је остварио бројне активности од којих наводимо само најважније, као:

– прву мултимедијалну изложбу Свесловенског савеза – „Словени, некад и сад”, аутора Вере Станисављевић–Ракић, доц. др Ђорђа Јанковића, Милинка Стефановића и председника Савеза, мр Радомира Д. Ракића, спремљену у згради „Протокола” на Теразијама, септембра 1993. године, у трајању од 3 недеље,

– мултимедијалну манифестацију „Дани Озрена у Београду”, аутора мр Радомира Д. Ракића и Вере Станисављевић–Ракић, у сарадњи са представницима тадашње Српске аутономне области Озрен и Удружења Озренаца и Требаваца у Београду, која је одржавана пуних 15 дана, од 25. децембра 1992. до 13. јануара 1993, у „Кући Ђуре Јакшића” (у Скадарлији), и у згради „Протокола”, са „збивањима” (сваки дан друга): књижевно вече, гусларско вече, отварање изложбе слика Озренаца, разговор о друштвеним, материјалним и привредним приликама и ситуацији на Озрену у прошлости и садашњости, праћено сталном етнографском изложбом унутрашњости озренске куће и изложбом ликовног и вајарског стваралаштва Озренаца, те фото–изложбама „Озрен – бој и Добој” и „Озрен у рату” (Милинка Стефановића и Томислава  Петернека као и још двојице фотографа из добојске средине). Манифестација која је била пропраћена штампаним каталогом „Озрен – срце Српства” аутора Р. Ракића, почела је конференцијом за штампу у Међународном прес–центру а, уз присуство неколико министара из СРЈ и Републике Српске, отворила је тадашња градоначелница Београда, др Слободанка Груден,

– изложбу фотографија „Словенске земље и људи”, која је одржана јануара 1993. године, Дому војске Југославије, а за ту прилику су материјал на коришћење уступиле амбасаде свих словенских земаља (осим нових држава бивше СФРЈ, са којим још нисмо имали успостављене дипломатске односе); изложбу је отворио амбасадор Русије у оквиру Заједнице Независних Држава,

– мултимедијалну манифестацију „Дани Источне Херцеговине у Београду”, од 7. до 14. јуна 1993. у згради „Протокола”, са етнографском и археолошком изложбом и уметничким дешавањима,

– серију предавања „Отвореног СвеСловенског свеучилишта”, у Дому војске, јануар–март 1994. године,

– такође у Згради протокола (Кући Крсмановића)  у Београду Свесловенски савез у сарадњи са Музејем Војводине из Новог Сада одржава марта–априла 1994. „Баранда код Опова, насеље касноантичког доба —  Изложба о исходима археолошког истраживања код Опова“. Претећи текст др Ђорђа Јанковића насловљен је „Има ли Словена у Банату и Бачкој у III-IV столећу?“

– јула 1994, године, Свесловенски савез и његов колективни члан „Алтер-етно центар”, агенција за примењену и алтернативну етнологију, организовали су „Београдску школу бајке”, са темом „Змајеви у српској и словенској митологији”, у просторијама Манакове куће Етнографског музеја, са неколиким стваралачким радионицама за децу и циклусом предавања угледних стручњака ове материје за одрасле,

–  „Савјетовање о музејској дјелатности, архивима и заштити баштине у Републици Српској и Републици Српској Крајини", које су организовали Свесловенски савез и музеји Републике Српске и Републике Српске Крајине, у Бијељини 1995.

– јула 1995, године, други течај „Школе бајке”, са темом „Виле и вештице” у просторијама Дечјег одељења библиотеке Града Београда за дечје радионице, и у СКЦ, за предавања за одрасле,

– прославе Дана Свесловенског савеза – празника Св. Ћирила и Методија и

– низ других мањих акција наше асоцијације (покретање билтена Савеза, концепције за нереализовани часопис „Свесловенски свет” и сл.).

– коначно, издавање археолошке књиге др Ђорђа Јанковића „Српске громиле”, 1998. године, у суиздању са НИП „Књижевна реч“.

*

Активност Свесловенског савеза – који је био регистрован за територију бивше СР Југославије – почела је, нажалост, да јењава у другој половини деведесетих година – те се Савез, у новим друштвено–политичким условима и административним прописима није „пререгистровао” али није ни „рас-пуштен” или укинут – па је потписани, и даље, његов председник …

Мр Радомир Д. Ракић

Београд, 18. октобар 2012.