Пејзажи у магли (филм)
Јовановић, Јован (1983): Пејзажи у магли. Играни филм. СР Србија, СФР Југославија, 1:53:12. https://www.youtube.com/watch?v=5mlJVSOlxyI
Коментар Јована Јовановића на страници овог филма на службеном Јутјуб каналу Jovan Jovanović official https://www.youtube.com/@jovanjovanovicofficial6074/videos:
Пејзажи у магли (1983) (16mm)
То је први филм из неке од социјалистичких држава који је обрадио тему наркоманије младих. Филм је приказан на ФЕСТУ 1984. године али је убрзо затим под притиском СУБНОРА (Савез удружења бораца народно-ослободилачког рата ) требало да буде забрањен због наводног узнемиравања јавности. Борци сматрају да наркоманија није карактеристична за друштво самоуправног социјализма. Међутим публика је прихватила филм и он је постао један од десет најгледанијих филомова у Југославији.
„Још почетком седамдесетих година (1971) Јован Јовановић је снимио свој играни првенац Млад и здрав као ружа, филм о разорном конфликту једног представника младе генерације са стварношћу која га окружује. Пејзажи у магли (1984) је такође филм који покушава да проникне у сукоб младих са сваком врстом ауторирета, са сваким редом и поретком, са сваком свесном концептуализацијом. Јер наркомани у Пејзажима у магли су пре свега млади људи у којима – у самој сржи сукоба супротности између слободе и принуде – лежи сасвим схватљива жудња за проналажењем властитог идентитета. Тај кошмарни младалачки протест има све одлике ирационалне побуне, а корени су му у трајној неприлагођености коју млади не могу да превазиђу, упркос томе што су стварно обузети да дају смисао властитим животима. Али Пејзажи у магли је и филмски докмент о наркоманији, ма колико судбине младих људи којима се бави Јовановић покушава да издигне и до нивоа матафоре.“ (Богдан Калафатовић, филмски критачар, Улог на истину, Књижевна реч, 1984)
„ПЕЗАЖИ У МАГЛИ – Наркомани као романтични јунаци“
„Наслов филма је метафоричан и предочава реалност каква се у свести његових јунака прелама дифузно, као кроз маглу. Реч је, наиме, о наркоманима који стварност гледају тако дисперзивно или им је она разлог да посредством дроге, од ње побегну. Не зато што је се боје или што су према њој равнодушни, него што сматрају да је њих недостојна, што је, заправо, презир. Њихово бекство није кукавичко одрицање, немоћ или малограђанско пигмејско мирење са лицемерјем око нас, већ бекство ради спасења свога (људског) достојанства. Дрога је само средство, да се тај циљ постигне, те бити наркоман, по аутору овог филма значи бити свестан света око себе и храбар да му се каже како је човека недоличан, сраман. Наркоман – како то гордо звучи! То би, у основи, могао да буде мисаони пледоаје овог филма. Јовановићеви момци нису невољници, још мање преступници, ништа их не може довести у стање подређености или кривице. С поносом носе свој крст, надмоћни су и у тој својој негацији живота, чак су и романтични.“ (Милутин Чолић, филмски критичар, Политика 1984)
Канадски музичар и глумац тајванског порекла, Алекс Џанг (наступа под надимком Dirty Beaches), који спада у ред планетарно најцењенијих аутора алтернативног индие звука, инспирисан филмом Пејзажи у магли снима свој најамбициознији дупли албум.
http://novikadrovi.blogspot.com/2013/05/dostupan-album-dirty-beaches-nadahnut.html (веза не ради)
Alex Zhang Hungtai is constantly in motion. The Taiwanese-born artist, who performs under the name Dirty Beaches, has said in interviews the idea of “home” doesn’t mean much to him. He says it’s his most ambitious recording to date — a double LP clocking in at 75 minutes and partially inspired by the 1984 Serbian film “Pejzazi u Magli” by Jovan Jovanovic. Hungtai recently uploaded the haunting, Mellotron-powered track “Love is the Devil” online, which offers a preview of the all-instrumental second half of the album.