Andrija Maurović

Nesumnjivo najupečatljivija autorska ličnost, stvaralac koji je svojim delom obeležio čitavu epohu jugoslovenskog stripa, rođen je 29. marta 1901. godine u malom mestu Muo kod Kotora. Detinjstvo i ranu mladost proveo je u Dubrovniku, gde je pohađao osnovnu školu i gimnaziju. Bio je slab đak i prema sopstvenim rečima ništa ga nije interesovalo osim crtanja.

Početkom dvadesetih godina obreo se u Zagrebu sa željom da svoje obrazovanje nastavi na Likovnoj akademiji, ali je zbog teške materijalne situacije bio prinuđen da odustane i vrati se u rodno mesto. Zahvaljujući finansijskoj pomoći sugrađana i svojoj velikoj upornosti, sledeće godine je ipak uspeo da se upiše i tako započne toliko željene studije slikarstva. Međutim, uporedo sa učenjem, morao je da se izdržava obavljajući razne grafičke poslove, zbog čega je ubrzo pao u nemilost pojedinih profesora. Na kraju je definitivno udaljen sa Akademije i više nikada neće ostvariti svoj životni san da postane akademski slikar.

Razočaranje i ogorčenost zbog neuspelog pokušaja na Akademiji, veoma brzo su ustuknuli pred neiscrpnom energijom i raskošnim talentom mladog umetnika. On se tih godina neumorno troši: crta plakate za Rožankovski, zidne slike za kuhinje, ilustruje knjige, crta karikature, sarađuje kao ilustrator u „Koprivama“, „Novostima“, „Kulisi“, „Smilju“, „Ženskom svijetu“. U tom periodu radio je gotovo svu grafičku opremu u Zagrebu i za kratko vreme postao najbolje plaćeni primenjeni umetnik.

Nakon nekoliko zanimljivih strip-ogleda u „Koprivama“ krajem tridesetih, Maurović se sa prvim dužim ostvarenjem javlja 12. maja 1935. godine, na stranicama zagrebačkog dnevnika „Novosti“. Storija je nosila naziv „Vjerenica mača“, a crtana je prema Kovačićevoj obradi Fevalovog romana. Maurović se odmah predstavlja kao potpuno zreo stvaralac, što je bez sumnje u značajnoj meri posledica njegove višegodišnje aktivnosti u crtanju ilustracija i rada na raznim grafičkim poslovima. Međutim, ako se time može objasniti snaga njegovog crteža, osećajno kontrastiranje svojstveno samo oprobanom ilustratoru; vizuelna dinamičnost toka radnje postignuta filmskom tehnikom pogleda, mogla je nastati samo kao unutrašnji poriv Andrije Maurovića, a ne kao posledica iskustvene spoznaje. U tome i jeste najveća vrlina Maurovićevog rada na stripu On jednostavno nikada nije imao potrebe da „prepisuje“ od drugog autora; sva saznanja o mediju crpeo je iz sopstvenog umetničkog bića, koje ga je neprekidno teralo na nova traganja.

Odmah nakon „Vjerenice mača“, Maurović crta za „Novosti“ nove stripove prema tekstualnim predlošcima Kreše Kovačića, ali istovremeno započinje saradnju i sa revijom „Oko“, u kojoj će tokom tri uzastopne godine objaviti veći broj radova. Međutim, za razliku od impresivne raster-tehnike kakvu je koristio kod stripova u „Novostima“, storije u „Oku“ crtao je grubom konturnom linijom na beloj površini, postižući drugačiju, ali ne i manje efektnu atmosferu.

Za Andriju Maurovića nikako se ne može reći da je bio žanrovski opredeljen autor. Crtao je stripove sa naučnofantastičnom podlogom, pustolovne storije, ulazio u istorijske obrade davno proteklih vremena, prihvatao se crtanja adaptiranih književnih dela, pa čak i stripova sa kriminalističkim zapletima. Ipak, jednom žanru Maurović je bez sumnje posvetio više pažnje, a postignuti rezultat kritika je bez pogovora proglasila najvrednijim u njegovom celokupnom opusu. Reč je, naravno, o vesternu i izuzetnim ostvarenjima „Trojica u mraku“, „Sedma žrtva“, „Gospodar zlatnih bregova“, „Sablast zelenih močvara“ i „Poslednja pustolovina Starog Mačka“. Radeći prva dva stripa prema Kovačićevim obradama Faustovih romana, Maurović je uspeo da nadgradi tekstualni predložak dajući svojim slikovnim sekvencama izuzetan psihološki naboj. Sličan postupak primenio je i kod ciklusa o Starom Mačku, ali mu je ovoga puta posao bio olakšan; Franjo Fuis je u svojim scenarističkim rešenjima besprekorno gradio karaktere glavnih junaka a dovodeći njihove sudbine u međusobnu zavisnost pojačavao dramatičnost samog toka radnje.

Maurovićeva saradnja sa Fuisom nije ostala samo na nivou zajedničkog kreiranja novih storija. U pokušaju da iskoriste ogromnu popularnost Starog Mačka, oni se upuštaju i u izdavački poduhvat; prvo sa sveskama pod nazivom „Poslednja pustolovina Starog Mačka“, a zatim i sa nedeljnim listom „Mickey strip”.

Nako neuspeha sa „Mickey stripom” (list se kasnije fuzionisao sa revijom „Oko“) Maurović ponovo uspostavlja jedno vreme prekinutu saradnju sa Fuisom i do početka rata objavljuje u „Novostima” četiri pustolovna stripa. Storije „Zlato”, „Velika glad u plemenu Gula-Gula”, „Brod bez kompasa” i „Mrtvačka” trojka spadaju u sam vrh stvaralaštva tandema Maurović-Fuis, a njihovo prisustvo u „Novostima” samo potvrđuje zaključak da su najvrednija Maurovićeva ostvarenja objavljena upravo na stranicama zagrebačkog dnevnika.

Tokom rata Maurović 1943. godine prihvata saradnju sa „Zabavnikom” braće Nojgebauer. Interesujući se ovoga puta samo za istorijske teme, on se prihvata crtanja šest novih storija, ali će svega tri uspeti da dovede do završetka. Zbog Maurovićevog odlaska u partizane preostale stripove nastaviće da crtaju drugi autori.

Posle oslobođenja Maurović se već krajem 1945. godine javlja sa stripom Mrtvački brod“, a onda će uslediti duga petogodišnja pauza.

Novi povratak mediju koji ga je proslavio Maurović obeležava radovima u „Pionirskoj zastavi”. Ubrzo zatim, ponovo dolazi do izražaja nepresušna energija velikog stvaraoca. U periodu od 1951. do 1954. godine Maurović će crtati stripove za više listova i sa 16 novih storija značajno povećati ionako impozantnu brojku dotadašnje produkcije.

Slučajna podudarnost ili predskazanje sopstvenog lika u poznim godinama Stari Mačak Andrije Maurovića

Godine 1955. Maurović započinje saradnju sa popularnim „Plavim vjesnikom”, tokom koje će zaći u takozvanu „kolorističku” fazu i kreirati nekoliko impresivnih dela. Prvi strip u boji, izveden do tada neviđenom slikarskom tehnikom, Maurović pod nazivom „Ukleti brod objavljuje u listu „Mladi zadrugar”, da bi odmah posle toga u „Plavom vjesniku” usledila prava serija: „Biser zla“, „Devojka sa Sijere”, „Rankov odred”, „Uglomi, gospodar pećine” i „Čuvaj se senjske ruke”. Sa izuzetkom „Rankovog odreda“, sve ostale stripove iz kolorističke faze realizovao je prema Nojgebauerovim obradama književnih dela, dajući time poseban pečat četvorogodišnjoj saradnji sa najplodnijim scenaristom jugoslovenskog strip stvaralaštva.

Do 1969. godine, kada će definitivno prekinuti javni rad na stripu, Maurović će objaviti još nekoliko ostvarenja od kojih će dva proisteći iz zelje da se obnovi pomalo zaboravljena popularnost Starog Mačka. U ovom periodu proširice i listu izdanja sa kojima je ostvario saradnju: „Večernji list”, „Strip magazin”, „Male novine”, „Kekec” i „Modra lasta”.

Narušenog zdravlja iscrpljen prekomernim radom i neurednim životom, Andrija Maurović se povlači u dugogodišnju osamu i askezu: postaje vegetarijanac, ne čita novine, ne gleda televiziju, ne pali svetlo ne upotrebljava rešo, kreće se po svom ateljeu polunag i čvrsto veruje u neminovnu propast sveta. Poslednjih godina života slikao je velike likovne kompozicije, duboko uveren da je njegovo pravo opredeljenje ipak slikarstvo. U trenucima predaha, crtao je olovkom jedinstvene porno stripove.

Umro je 2. septembra 1981. godine, gotovo u istom trenutku kada je iz štampe izašao luksuzno opremljen album sa njegovim ostvarenjima Čuvaj se senjske ruke” i „Devojka sa Sijere”, dok su istovremeno u Beogradu i Zagrebu najavljivane retrospektivne izložbe njegovih slika.

Stripografija

„Novosti“

„Vjerenica mača” 1935. (prema romanu Paula Fevala obradio Krešo Kovačić)

„Podzemna carica” 1935. (scenario Krešo Kovačić)

„Ljubavnica s Marsa” 1935/36. (prema delu A. N. Tolstoja obradio Krešo Kovačić)

„Trojica u mraku” 1936. (prema romanu Frederika Fausta obradio Krešo Kovačić)

„Sedma žrtva” 1936. (prema romanu Frederika Fausta obradio Krešo Kovačić)

„Kugina jahta” 1936/37. (scenario Franjo M. Fuis)

„Gospodar zlatnih bregova” 1937. (scenario Franjo M. Fuis)

„Sablast zelenih močvara” 1937. (scenario Franjo M. Fuis)

„Junaci sa granice” 1939.

„Zlato” 1940. (scenario Franjo M. Fuis)

„Velika glad u plemenu Gula-Gula” 1940. (scenario Franjo M. Fuis)

„Brod bez kompasa” 1940. (scenario Franjo M. Fuis)

„Mrtvačka trojka” 1940/41. (scenario Franjo M. Fuis) nedovršeno

„Oko“

„Plijen demona džungle” 1935. (scenario Božidar Rašić)

„Razbojnikova vjerenica” 1935. (scenario Božidar Rašić)

„Krvolok iz Tanipura” 1935. (scenario Božidar Rašić)

„Testament porodice Armstrong” 1935. (scenario Božidar Rašić)

„Marta i medvjed” 1935.

„Pirati mora” 1935.

„Ognjem i mačem” 1935/36. (prema romanu Henrika Sjenkjeviča obradio Božidar Rašić)

„Zlatarevo zlato” 1935/36. (prema romanu Augusta Šenoe obradio Božidar Rašić)

„Tajna dvorca Kidfield” 1936. (scenario Božidar Rašić)

„Kurir” 1936. (scenario Božidar Rašić)

„Lutalica Čagos brod smrti” 1936/37. (scenario Božidar Rašić)

„Gunka Das” 1937/38. (scenario Božidar Rašić)

„Smilje“

„Mišini praznici na selu” 1936/37.

„Poslednja pustolovina Starog Mačka“

„Tri bjegunca iz Sund Rivera” 1937. (scenario Franjo M. Fuis)

„Dvojica protiv sviju” 1937. (scenario Franjo M. Fuis)

„Vatreno vjenčanje gospodina guvernera” 1937. (scenario Franjo M. Fuis)

„Božić na pustom vrhu” 1937. (scenario Franjo M. Fuis)

„Port West tvrđava smrti” 1938. (scenario Franjo M. Fuis)

„Mickey strip“

„Ubojica sa dječjim licem” 1938. (scenario Franjo M. Fuis)

„Tirani Gran Čaka” 1938. (scenario Franjo M. Fuis)

„Mickey strip – Oko“

„S poslednjim metkom” 1940. (scenario Božidar Rašić) nedovršeno

„Zabavnik“

„Grob u prašumi” 1943/44. (scenario Franjo M. Fuis i Marcel Čukli)

„Seoba Hrvata”: „Za suncem” 1943. (scenario Stanko Radovanović)

„Knez Radoslav” 1943/44. (scenario Stanko Radovanović)

„Ahuramazda na Nilu” 1944/45. (scenario Stanko Radovanović)

„Zlatni otok” 1944/45. (prema romanu R. L. Stivensona obradio Marcel Čukli)

„Tomislav” 1944/45. (scenario Stanko Radovanović)

„Novi svijet“

„Mrtvački brod” 1943. (scenario Marcel Čukli)

„Pionirska zastava“

„Miko i njegova četa” 1950. (scenario Kamilo Ferenčak)

„Duh u logoru” 1950.

„Horizont“

„Meksikanac” 1951. (prema romanu Džeka Londona)

„Opsada” 1951/52.

„Tri dječaka” 1952.

„Cvijet u kamenu” 1952.

„Baš Čelik” 1952. (prema narodnoj pripovetki)

„Jahač usamljene zvijezde” 1952/53. (prema romanu Zejna Greja)

„Jahači rumene kadulje” 1953. (prema romanu Zejna Greja)

„Otmica” 1953.

„Pravda u Vagon Gapu” 1953. (prema romanu Tristana Mora)

„Vjesnikov zabavni tjednik“

„Plantaža Beranda” 1952. (scenario Ante Ungaro) nedovršeno

„Horizontov zabavnik“

„Brodolomci na otoku Mega” 1952. (scenario Marcel Čukli)

„Neznanac” 1952. (crtao ga samo neko vreme – scenario Nikša Fulgozi)

„Trojica u mraku” 1952/53. (nova verzija)

„Crveni orači” 1953. (prema romanu Tristana Mora) nedovršeno

„Novine mladih“

„Crveni orači” 1953/54. (objavljeno kompletno)

„Omladina“

„Protiv smrti” 1954. (scenario Vicko Raspor)

„Plavi vjesnik“

„Hajdučka pjesma” 1955. (scenario S. Dubajić)

„Kišova zagonetka” 1960. (prema delu Džeka Londona obradio Norbert Nojgebauer)

„Biser zla” 1960/61. (prema delu Džeka Londona obradio Norbert Nojgebauer)

„Devojka sa Sijere” 1961. (prema delu B. Harta obradio Norbert Nojgebauer)

„Rankov odred” 1961. (scenario M. Konjhodžić)

„Uglomi gospodar pećine” 1961/62. (prema delu H. Dž. Velsa obradio Norbert Nojgebauer)

„Čuvaj se senjske ruke” 1962/63. (prema romanu Augusta Šenoe obradio Norbert Nojgebauer)

„Brod buntovnika” 1963/64. (scenario Rudi Aljinović)

„Poslednja petorica” 1964. (prema romanu G. Vidovića obradio Norbert Nojgebauer)

„Tajanstveni kapetan” 1965. (scenario Rudi Aljinović)

„Blago Fatahive” 1967/68. (scenario Rudi Aljinović)

„Povratak Starog Mačka” 1968. (scenario Rudi Aljinović)

„Vanredno izdanje Plavog vjesnika“

„Stari Mačak” 1969. (scenario Rudi Aljinović)

„Mladi zadrugar“

„Ukleti brod” 1960/61. (prema priči V. Haufa obradio Norbert Nojgebauer)

„Večernji list“

„Grička vještica” 1960/62. (prema romanu M. J. Zagorke obradio Norbert Nojgebauer)

„Strip magazin“

„Vrijeme odvažnih” 1966. (scenario Rudi Aljinović)

„Male novine“

„Hrabri Nik” 1967. (scenario Rudi Aljinović)

„Kekec“

„Istinite priče o malim borcima” 1967/68. (scenario Rudi Aljinović)

„Modra lasta“

„Sinovi slobode” 1968/69. (scenario Josip Barković)