Ђорђе Лобачев

Рођен је у Скадру (Албанија) 1909. године. Први разред гимназије похађао је у Новом Саду, одакле 1922. године прелази у Београд. Одмах се уписао у I руско-српску гимназију, да би седам година касније и матурирао. Историју уметности положио је на Филозофском факултету Београдског универзитета код професора В. Петковића.

Година 1934. била је пресудна за даљи живот Ђорђа Лобачева. Грађевинско предузеће Батињол у коме је до тада радио, отишло је након једне велике афере под стечај, а Лобачев се заједно са осталим радницима нашао на улици без посла. Да би некако прехранио тек засновану породицу, Лобачев се почео бавити цртањем реклама за разне трговачке фирме. У овом периоду нацртао је своје прве кадрове стрипа у облику трака од по 3 до 4 цртежа. Били су то рекламни стрипови наручени за пропагирање „Кушановићевог калодонта“.

Свој први целовити стрип „Крваво наследство” Лобачев почиње да објављује у 6. броју београдског листа „Панорама” 23. марта 1935. године. Била је то прича криминалистичког садржаја цртана по узору на Рејмондовог „Детектива X 9“, али са радњом смештеном у нашој средини. Лобачев се потписао псеудонимом Џ. Стрип, док је аутор сценарија био његов школски друг и венчани кум Вадим Кургански потписан као Вл. Цилић. Убрзо затим уследила је и сторија „Зрак смрти“, коју Лобачев и Кургански објављују у београдском листу „Стрип“.

Суочавање са трагиком ратног - најава „Господара смрти” Ђорђа Лобачава

Мада су први радови Ђорђа Лобачева оптерећени бројним почетничким грешкама појединим кадровима ипак наговештавају аутора већег уметничког потенцијала И управо тада, док је његов стваралачки пут још недефинисан указује му се велика шанса и стваран изазов. „Политика” му нуди сарадњу коју он оберучке прихвата и 4. маја 1936. године београдски дневник објављује прве каишеве „Хајдук Станка”.

Од тога тренутка линија стваралачког развоја Ђорђа Лобачева не прекидно расте рачвајући се само у смеровима његовог опредељивања за одређене области. Тако ће са „Хајдуком Станком“, „Царевим гласником”, „Децом капетана Гранта”, „Дубровским”, „Бароном Минхаузеном” и „Чаробњаком из Оза” задовољити своје интересовање за обрадом књижевних дела; „Плавом пустоловком” и „Белим духом” истражити поље пустоловног жанра; „Принцезом Ру” обележити свој опус најоригиналнијим циклусом испуњеним фантазијом непоновљивих размера; „Господарем смрти” пренети читаоцима свој интимни отпор рату и његовим страхотама; а „Женидбом цара Душана”, „Пропашћу града Пирлитора”, „Баш Челиком” и „Чардаком ни на небу ни на земљи” открити свој афинитет према темама из националног фолклора стварајући управо у тој области своја највећа дела.

Лобачев се никада није везивао само за једног издавача. Током непрекидног петогодишњег стваралаштва у предратном периоду, он ће упоредо радити за „Политику“, „Мику Миша“, „Политикин забавник“ и „Микијево царство“, дајући својим радовима посебан печат у сваком од ових листова. Због тога ће, нимало случајно, у „Политици“ и „Политикином забавнику” објављивати стрипове настале према књижевним предлошцима и народним приповеткама или песмама; у „Мика Мишу” пре свега пустоловне серијале, а у „Микијевом царству” циклус о „Господару смрти”.

За време рата Лобачев је за „Коло” обрадио народну приповетку „Биберче”, док је свој први послератни стрип објавио у београдској „Дуги” и то ће за дужи период бити његово једино остварење.

Средином педесетих година Лобачев одлази у Совјетски Савез и настањује се у Лењинграду. Три године касније „Политикин забавник“ репризира „Хајдук Станка”, а затим „Баш Челика” и „Чардак ни на небу ни на земљи”. Изгледало је да се тиме најављује ауторов повратак на југословенску стрип сцену, али ће до тога доћи тек за неколико година. Стрипом „Тајанствена пећина“, објављеним 1965. године, означен је почетак његове нове сарадње са „Политикинoм забавником”, за који ће током три узастопне године креирати још четири стрипа.

Наредних неколико година Лобачев је потпуно био одвојен од токова савременог стрипа. И поред тога, 1974. године је са успехом привео крају „Чаробњака из Оза” за први број ревије „Пегаз”. Само две године касније, Издавачки завод Југославија пустио је у прода ју књигу „Чудесни свет Ђорђа Лобачева“, за коју је неуморни стваралац поново обрадио раније објављене стрипове са темама из народних песама и приповедака. Исте године у ванредном броју ревије „Пегаз” репризирани су му стрипови „Пепељуга”, „Барон Минхаузен” и „Чаробњак из Оза”.

Лобачев је добитник бројних признања, али како сам каже, последње му је највише прирасло за срце. Наиме, на другом Салону југословенског стрипа (Винковци 1985) посвећеном обележавању педесетогодишњице домаћег стваралаштва, Ђорђу Лобачеву је додељен Гран при Салона за животно дело.

Стрипографија

„Панорама“

„Крваво наследство” 1935. (сценарио Вадим Кургански)

„Стрип“

„Зрак смрти” 1935. (сценарио Вадим Кургански)

„Црвени врабац“

„Деца капетана Гранта” 1936. (према роману Жила Верна) недовршено

„Политика“

„Хајдук Станко” 1936. (према роману Јанка Веселиновића обрадио Милош Стевановић)

„Женидба цара Душана” 1938.

„Пропаст града Пирлитора” 1939. (сценарио Павле Церовић)

„Барон Минхаузен” 1940.

„Чаробњак из Оза” 1941. (према причи Франка Баума) недовршено

„Мика Миш“

„Царев гласник” 1936. (према роману Жила Верна)

„Дубровски” 1937. (према делу Александра Пушкина)

„Плава пустоловка”- епизода: „Инспектор Ролди” 1937.

„Плава пустоловка” – епизода: „Гангстери морских дубина” 1937/38.

„Плава пустоловка”- епизода: „Горостасова освета” 1938.

„Плава пустоловка” – епизода: „Авантура у Туркестану” 1938.

„Плава пустоловка”- епизода: „Заробљеница Инда” 1938.

„Принцеза Ру” 1938.

„Бели дух” 1938.

„Принцеза Ру”- епизода: „Мефисто се забавља” 1938/39.

„Плава пустоловка” 1939.

„Бели дух” 1940.

„Мали забавник Мика Миш“

„Препад у авиону” 1937.

„Тарцан“

„Бели дух” 1938.

„Политикин забавник“

„Баш Челик” 1939. (према народној приповетки)

„Чардак ни на небу ни на земљи” 1939.

„Пепељуга” 1940. (обрадио у стиху Живорад Вукадиновић)

„Микијево царство“

„Шеиков син” 1939.

„Господар смрти” 1939.

„Господар смрти” 1939/40.

„Господар смрти”- епизода: „Тајанствена пустоловка” 1940.

„Господар смрти”- епизода: „Авион смрти” 1940.

„Коло“

„Биберче” 1942. (прва скраћена верзија)

„Дуга“

„Пионир Ика и лени друг Жика” 1945.

„Биберче“

„Биберче” 1951. (друга дужа верзија)

„Политикин забавник“

„Тајанствена пећина” 1965.

„Хајдук Вељко” 1965.

„Сатурн долази у помоћ” 1966.

„Доживљаји у брдима” 1966/67.

„Чувај се сењске руке” 1967. (према роману Аугуста Шеное)

„Пегаз“

„Чаробњак из Оза” 1974. (комплетна обрада приче Франка Баума)

„Чудесни свет Ђорђа Лобачева“ 1976.

„Женидба Душанова” (нова верзија)

„Баш Челик” (нова верзија)

„Чардак ни на небу ни на земљи” (нова верзија)

„Пропаст града Пирлитора” (нова верзија)

„Биберче” (нова верзија)