Đorđe Lobačev

Rođen je u Skadru (Albanija) 1909. godine. Prvi razred gimnazije pohađao je u Novom Sadu, odakle 1922. godine prelazi u Beograd. Odmah se upisao u I rusko-srpsku gimnaziju, da bi sedam godina kasnije i maturirao. Istoriju umetnosti položio je na Filozofskom fakultetu Beogradskog univerziteta kod profesora V. Petkovića.

Godina 1934. bila je presudna za dalji život Đorđa Lobačeva. Građevinsko preduzeće Batinjol u kome je do tada radio, otišlo je nakon jedne velike afere pod stečaj, a Lobačev se zajedno sa ostalim radnicima našao na ulici bez posla. Da bi nekako prehranio tek zasnovanu porodicu, Lobačev se počeo baviti crtanjem reklama za razne trgovačke firme. U ovom periodu nacrtao je svoje prve kadrove stripa u obliku traka od po 3 do 4 crteža. Bili su to reklamni stripovi naručeni za propagiranje „Kušanovićevog kalodonta“.

Svoj prvi celoviti strip „Krvavo nasledstvo” Lobačev počinje da objavljuje u 6. broju beogradskog lista „Panorama” 23. marta 1935. godine. Bila je to priča kriminalističkog sadržaja crtana po uzoru na Rejmondovog „Detektiva X 9“, ali sa radnjom smeštenom u našoj sredini. Lobačev se potpisao pseudonimom Dž. Strip, dok je autor scenarija bio njegov školski drug i venčani kum Vadim Kurganski potpisan kao Vl. Cilić. Ubrzo zatim usledila je i storija „Zrak smrti“, koju Lobačev i Kurganski objavljuju u beogradskom listu „Strip“.

Suočavanje sa tragikom ratnog - najava „Gospodara smrti” Đorđa Lobačava

Mada su prvi radovi Đorđa Lobačeva opterećeni brojnim početničkim greškama pojedinim kadrovima ipak nagoveštavaju autora većeg umetničkog potencijala I upravo tada, dok je njegov stvaralački put još nedefinisan ukazuje mu se velika šansa i stvaran izazov. „Politika” mu nudi saradnju koju on oberučke prihvata i 4. maja 1936. godine beogradski dnevnik objavljuje prve kaiševe „Hajduk Stanka”.

Od toga trenutka linija stvaralačkog razvoja Đorđa Lobačeva ne prekidno raste račvajući se samo u smerovima njegovog opredeljivanja za određene oblasti. Tako će sa „Hajdukom Stankom“, „Carevim glasnikom”, „Decom kapetana Granta”, „Dubrovskim”, „Baronom Minhauzenom” i „Čarobnjakom iz Oza” zadovoljiti svoje interesovanje za obradom književnih dela; „Plavom pustolovkom” i „Belim duhom” istražiti polje pustolovnog žanra; „Princezom Ru” obeležiti svoj opus najoriginalnijim ciklusom ispunjenim fantazijom neponovljivih razmera; „Gospodarem smrti” preneti čitaocima svoj intimni otpor ratu i njegovim strahotama; a „Ženidbom cara Dušana”, „Propašću grada Pirlitora”, „Baš Čelikom” i „Čardakom ni na nebu ni na zemlji” otkriti svoj afinitet prema temama iz nacionalnog folklora stvarajući upravo u toj oblasti svoja najveća dela.

Lobačev se nikada nije vezivao samo za jednog izdavača. Tokom neprekidnog petogodišnjeg stvaralaštva u predratnom periodu, on će uporedo raditi za „Politiku“, „Miku Miša“, „Politikin zabavnik“ i „Mikijevo carstvo“, dajući svojim radovima poseban pečat u svakom od ovih listova. Zbog toga će, nimalo slučajno, u „Politici“ i „Politikinom zabavniku” objavljivati stripove nastale prema književnim predlošcima i narodnim pripovetkama ili pesmama; u „Mika Mišu” pre svega pustolovne serijale, a u „Mikijevom carstvu” ciklus o „Gospodaru smrti”.

Za vreme rata Lobačev je za „Kolo” obradio narodnu pripovetku „Biberče”, dok je svoj prvi posleratni strip objavio u beogradskoj „Dugi” i to će za duži period biti njegovo jedino ostvarenje.

Sredinom pedesetih godina Lobačev odlazi u Sovjetski Savez i nastanjuje se u Lenjingradu. Tri godine kasnije „Politikin zabavnik“ reprizira „Hajduk Stanka”, a zatim „Baš Čelika” i „Čardak ni na nebu ni na zemlji”. Izgledalo je da se time najavljuje autorov povratak na jugoslovensku strip scenu, ali će do toga doći tek za nekoliko godina. Stripom „Tajanstvena pećina“, objavljenim 1965. godine, označen je početak njegove nove saradnje sa „Politikinom zabavnikom”, za koji će tokom tri uzastopne godine kreirati još četiri stripa.

Narednih nekoliko godina Lobačev je potpuno bio odvojen od tokova savremenog stripa. I pored toga, 1974. godine je sa uspehom priveo kraju „Čarobnjaka iz Oza” za prvi broj revije „Pegaz”. Samo dve godine kasnije, Izdavački zavod Jugoslavija pustio je u proda ju knjigu „Čudesni svet Đorđa Lobačeva“, za koju je neumorni stvaralac ponovo obradio ranije objavljene stripove sa temama iz narodnih pesama i pripovedaka. Iste godine u vanrednom broju revije „Pegaz” reprizirani su mu stripovi „Pepeljuga”, „Baron Minhauzen” i „Čarobnjak iz Oza”.

Lobačev je dobitnik brojnih priznanja, ali kako sam kaže, poslednje mu je najviše priraslo za srce. Naime, na drugom Salonu jugoslovenskog stripa (Vinkovci 1985) posvećenom obeležavanju pedesetogodišnjice domaćeg stvaralaštva, Đorđu Lobačevu je dodeljen Gran pri Salona za životno delo.

Stripografija

„Panorama“

„Krvavo nasledstvo” 1935. (scenario Vadim Kurganski)

„Strip“

„Zrak smrti” 1935. (scenario Vadim Kurganski)

„Crveni vrabac“

„Deca kapetana Granta” 1936. (prema romanu Žila Verna) nedovršeno

„Politika“

„Hajduk Stanko” 1936. (prema romanu Janka Veselinovića obradio Miloš Stevanović)

„Ženidba cara Dušana” 1938.

„Propast grada Pirlitora” 1939. (scenario Pavle Cerović)

„Baron Minhauzen” 1940.

„Čarobnjak iz Oza” 1941. (prema priči Franka Bauma) nedovršeno

„Mika Miš“

„Carev glasnik” 1936. (prema romanu Žila Verna)

„Dubrovski” 1937. (prema delu Aleksandra Puškina)

„Plava pustolovka”- epizoda: „Inspektor Roldi” 1937.

„Plava pustolovka” – epizoda: „Gangsteri morskih dubina” 1937/38.

„Plava pustolovka”- epizoda: „Gorostasova osveta” 1938.

„Plava pustolovka” – epizoda: „Avantura u Turkestanu” 1938.

„Plava pustolovka”- epizoda: „Zarobljenica Inda” 1938.

„Princeza Ru” 1938.

„Beli duh” 1938.

„Princeza Ru”- epizoda: „Mefisto se zabavlja” 1938/39.

„Plava pustolovka” 1939.

„Beli duh” 1940.

„Mali zabavnik Mika Miš“

„Prepad u avionu” 1937.

„Tarcan“

„Beli duh” 1938.

„Politikin zabavnik“

„Baš Čelik” 1939. (prema narodnoj pripovetki)

„Čardak ni na nebu ni na zemlji” 1939.

„Pepeljuga” 1940. (obradio u stihu Živorad Vukadinović)

„Mikijevo carstvo“

„Šeikov sin” 1939.

„Gospodar smrti” 1939.

„Gospodar smrti” 1939/40.

„Gospodar smrti”- epizoda: „Tajanstvena pustolovka” 1940.

„Gospodar smrti”- epizoda: „Avion smrti” 1940.

„Kolo“

„Biberče” 1942. (prva skraćena verzija)

„Duga“

„Pionir Ika i leni drug Žika” 1945.

„Biberče“

„Biberče” 1951. (druga duža verzija)

„Politikin zabavnik“

„Tajanstvena pećina” 1965.

„Hajduk Veljko” 1965.

„Saturn dolazi u pomoć” 1966.

„Doživljaji u brdima” 1966/67.

„Čuvaj se senjske ruke” 1967. (prema romanu Augusta Šenoe)

„Pegaz“

„Čarobnjak iz Oza” 1974. (kompletna obrada priče Franka Bauma)

„Čudesni svet Đorđa Lobačeva“ 1976.

„Ženidba Dušanova” (nova verzija)

„Baš Čelik” (nova verzija)

„Čardak ni na nebu ni na zemlji” (nova verzija)

„Propast grada Pirlitora” (nova verzija)

„Biberče” (nova verzija)