Ђорђе Ђука Јанковић

Један од најпродуктивнијих аутора „Београдског круга“, радио је као професионални илустратор београдског дневника „Време“*. Користећи вишегодишње искуство у раду на новинској илустрацији и цртању реклама, Ђука Јанковић започиње каријеру стрип-аутора 16. марта 1937. године, објављујући прву таблу сторије „Тајна абисинских гудура“ у 80. броју „Мике Миша“. Занимљиво је да Јанковић дебитује са стрипом цртаним у реалистичном маниру, мада ће код наредних сторија прибегавати стилизацији, прилагођавајући цртеж хумористичкој основи својих прича.

Неспретност у функцији хумора - „Максим“ Ђуке Јанковића

^{*Биографски подаци Ђуке Јанковића нису нам били доступни (прим. аут.).}

Јанковић је готово све своје предратне радове објавио у „Мика Мишу“ (изузетак су била два стрипа креирана за пратећа Ивковићева издања и један за београдски лист „Време“), сврставајући се међу најплодније сараднике листа, а надмашили су га у том погледу само Константин Кузњецов и Сергеј Соловјев. Осим адаптације Нушићевог дела „Пут око света“, за које му је обраду припремио Бранко Видић, Јанковић је сам писао сценарија за своје стрипове. Остварио је и два серијала: „Џунгла Вед“, креиран по узору на „Тарзана“, и „Максим“, симпатична шепртља чије су догодовштине веома брзо освојиле срца читалачке публике.

Током рата Јанковић прекида са радом на стрипу и посвећује се илустровању књига и сликовница за најмлађе. Тако је, између осталих, 1943. године успешно илустровао „Доситејеве басне за децу“ и „Снежану“.

После ослобођења, крајем 1945. године, Јанковић почиње да објављује радове у тек покренутом листу „Врабац“ и са пет нових остварења (чак су четири цртана у реалистичном маниру) попуњава сав простор намењен стрип-прилозима. „Врабац“ се, међутим, гаси већ после трећег броја, па се Јанковић дефинитивно опрашта од девете уметности и окреће илустрацији и графичком дизајну. Средином педесетих година одлази у Италију, одакле се према неким изворима пресељава на афрички континент. Од тада му се губи сваки траг.

Стрипографија:

„Мика Миш“

„Тајна абисинских гудура“ 1937.

„Тоша као детектив“ 1937.

„Обешењак Кића“ 1937.

„Џунгла Вед“ 1937.

„Потера за милионима“ 1937.

„Тоша на летовању“ 1937.

„Пут око света“ 1937. (према делу Бранислава Нушића обрадио Бранко Видић)

„Црњина освета“ 1937.

„Џунгла Вед“ – II епизода, 1937/38.

„Џунгла Вед“ – III епизода, 1938.

„Тајанствени возач бр. 13“ 1938.

„Три бекрије“ 1939.

„Ага од Рудника“ 1939.

„Поп Ћира и поп Спира“ 1939/40. (према роману Стевана Сремца)

„Максим у Београду“ 1939/40.

„Максим на западном фронту“ 1940.

„Максим као Тарзан“ 1940.

„Максим као детектив“ 1940.

„Мали забавник Мика Миш“

„Авантуре Шиле Мезон” 1937.

„Весели забавник“

„Кића“ 1938.

„Време“

„Ђурађ Смедеревац“ 1940.

„Врабац“

„Василиса прекрасна“ 1945/46. (недовршено)

„Питекантропус са острва Јаве“ 1945/46. (недовршено)

„Мали Радојица“ 1945/46. (недовршено)

„Колумбо“ 1945/46. (недовршено)

„Насрадин Хоџа“ 1945/46. (недовршено)