Преглед најпознатијих иностраних стрипова објављених у предратним југословенским листовима

„Адамсон“ – „Adamson“, хумористички стрип шведског цртача и сценаристе Оскара Јакобсона (Oscar Jacobsson), креиран је 1920. године за шведски хумористички недељник „Söndags-Nisse „. Због изузетне популарности коју је постигао у великом броју земаља, Шведска академија стрипа преузела је Адамсонов лик за свој симбол; Тако је статуета Адамсона постала пандан Оскару у свету филма. („Веселе новине“, „Весели четвртак“)

„Бак Роџерс“ – „Buck Rogers“, први амерички научнофантастични стрип, настао је под перима сценаристе Филипа Франсиса Ноулена (Philip Fransis Nowlan) и цртача Дика Калкинса (Dick Calkins) 7. јануара 1929. године. Калкинса је у цртању „Бака Роџерса“ заменио читав низ цртача, међу којима и Рик Јегер (Rick Yager) и Џорџ Туска (George Tuska). „Бак Роџерс“ је 1939. године доспео и на филм, а играо га је популарни глумац Бастер Крејб (Buster Crabbe). („Новости“, „Време“, „Мика Миш“, „Mickey стрип – Око“)

„Барнеј Бакстер“ – „Barney Baxter“, стрип-јунак америчког аутора Френка Милера (Frank Miller), као дневни каиш први пут објављен 17. децембра 1936. године, а у облику недељне табле 21. фебруара наредне године. Међутим, пре него што је „Барнеј Бакстер“ постао национална појава, Милер је у једном локалном денверском листу објавио прве каишеве овог јунака (нека врста предверзије) још 1935. године. („Правда“, „Мика Миш“, „Забавник“)

„Бети Буп“ – „Betty Boop“, симпатична јунакиња лепушкастог лица, рођена је под пером америчког аутора Макса Флајшера (Max Fleischer) 1931. године, као главни лик серије цртаних филмова. Три године касније, Кинг фичерс синдикат (King Features Syndicate) преводи „Бети Буп“ у форму стрипа, у производњи Флајшеровог студија и прве недељне табле објављује у њујоршком листу „Миррор“. Стрип-верзија „Бети Буп“ цртаће се све до 1939. године, када ће њен аутор дефинитивно прекинути даљу производњу. („Мика Миш“, „Весели забавник“)

„Бим и Бум“ – „Katzenjammer Kids“, хумористичко-сатирични стрип настао по узору на Бушове мангупе „Макса и Морица“, рођен је 12. децембра 1897. године на страницама листа „New York Journal“. Аутор стрипа био је Рудолф Диркс (Rudolph Dirks ). Када је Диркс 1912. одлучио да пређе у други лист са својим стрипом, Вилијам Рандолф Херст (William Randolph Hearst) чувени новински магнат и власник „New York Journal“-а захтевао је заштиту својих права на суду. Маратонски спор је окончан две године касније и након тога Диркс наставља да објављује популарне јунаке у листу „New York World“, али под називом „Ханс и Фриц“ (Hans e Fritz), док Харолд Кнер (Harold Knerr) црта доживљаје истих јунака за Херстов „New York Journal“ под првобитним насловом „Katzenjammer Kids“. Обе верзије ће касније променити своје називе, а Диркса и Кнера замениће крајем четрдесетих година други аутори. „Бим и Бум“ су једном приликом играни и у позоришту, а послужили су као тема и бројним цртаним филмовима. („Весели четвртак“, „Око“, „Политикин забавник“)

„Брик Брадфорд“ – „Brick Bradford „, стрип научнофантастично-пустоловног жанра, креирали су амерички аутори – цртач Кларенс Греј (Clarense Gray) и сценариста Вилијем Рит (William Ritt). Стрип је у верзији дневног каиша објављен 21. августа 1933. године, а у облику недељних табли маја наредне године. Након смрти Кларенса Греја, „Брика Брадфорда“ у потпуности преузима Пол Норис (Paul Norris), који је дневну верзију цртао још од 1952. године. Снимљена је и читава серија филмских верзија „Брика Брадфорда“. („Новости“, „Око“, „Мика Миш“, „Робинзон“, „Забавник“, „Нови стрип“, „Буфало Бил“, „Паја Патак“, „Авијатичарски стрип роман“, „Микијево царство“, „Политикин забавник“, „Плави забавник“)

„Чарли Чаплин“ – „Charlie Chaplin's Comic Capers“, серија хумористичких стрипова насталих 1915. године по узору на славног филмског комичара Чарлија Чаплина. Серију је реализовала група америчких аутора за потребе листа „Chicago Record – Herald and Inter Ocean“ (касније „Chicago Herald“). Две године касније, стрип о Чарлију Чаплину дефинитивно је престао да излази, а од аутора који су га цртали, једино је Елзи Крислер Сегар (Elzie Crisler Segar) успео да оствари каријеру светског гласа. („Весели забавник“)

„Детектив X-9 – „Secret Agent X-9“, најчувенији стрип криминалистичког жанра уопште, дело је познатог америчког писца крими-романа Дешајела Хемета (Dashiell Hanimett) и великана америчког стрипа Алекса Рејмонда (Alex Raymond). „Детектив X-9“ први пут је угледао светло дана 22. јануара 1934. године у листу „Evening Journal“, а Рејмонд га црта само до 16. новембра 1935. године, након чега га преузимају други аутори. Први га је наследио Чарлс Фландерс (Charles Flanders), затим Ник Афонски (Nickolas Afonski) и коначно Остин Бригс (Austin Briggs). Тада славни јунак прелази у руке Мела Графа (Mel Graff), који Декстерово име мења у Фил Кориган (Phil Corrigan) и смештајући га у породичан живот у потпуности изневерава основни дух серијала. Касније ће овај стрип наставити да раде и други аутори, али ће поновни сјај задобити само под перима сценаристе Арчија Гудвина (Archie Goodwin) и цртача Ала Вилијамсона (Al Williamson). („Политика“, „Око“, „Микијеве новине“, „Мика Миш“, „Забавник“, „Тарзан“, „Микијево царство“, „Плави забавник“, „Mickey стрип Око“)

Алекс Рејмонд - аутор најпопуларнијих стрип-јунака

„Доживљаји мале Ане“ – „Little Annie Rooney“, стрип који је настао као конкурентски одговор на „Малу сиротицу Ану“ (Little Orphan Annie), први пут се појавио 10. јануара 1929. године, а креирали су га сценариста Брендон Волш (Brandon Walsh) и цртач Ед Вердије (Ed Verdier). Касније га цртају Дерел Меклур (Darrel McClure) и Ник Афонски (Nicholas Afonski), да би 16. априла 1966. године стрип дефинитивно престао да излази. („Паја Патак“, „Политикин забавник“)

„Џим из џунгле“ – „Jungle Jim“, стрип пустоловног жанра, рођен је под пером Алекса Рејмонда (Alex Raymond) и објављен 7. јануара 1934. године, као допуна недељне табле „Флаша Гордона“ у листу „New York American Journal“. „Џим из џунгле“ је био својеврстан одговор на све већу популарност Фостеровог „Тарзана“, баш као што је „Флаш Гордон“ требао да потисне свог претходника „Бака Роџерса“. Рејмонд је потписивао „Џима из џунгле“ до 30. априла 1944. године, онда га у даљем цртању замењује Остин Бригс (Austin Briggs), а затим и Пол Норис (Paul Norris), који ће га креирати све до завршетка серије, 1954. године.

„Џим из џунгле“ је више пута екранизован, о њему је снимљена и телевизијска серија, а био је јунак и једног радио-програма. („Политика“, „Цртани филм“, „Микијеве новине“, „Политикин забавник“)

„Фантом“ – „The Phantom“, серијал о маскираном праведнику, рођен је под перима америчких аутора – сценаристе Лија Фока (Lee Falk) и цртача Реја Мура (Ray Moore). Прве дневне траке „Фантома“ појавиле су се 17. фебруара 1936. године у листу „New York American Journal“. Две године касније, 28. маја 1939. стартовала је и недељна верзија популарног стрип јунака Реј Мур ће касније прекинути редовно цртање „Фантома“ враћајући му се само повремено, а наследиће га други цртачи од којих ће најбоље резултате постићи Сај Бери (Sy Barry). ( Хрватски дневник“, „Мика Миш“, „Забавник“, „Фантом”, „Труба“)

„Флаш Гордон“ - Flash Gordon“, најпопуларнији стрип јунак научнофантастичног жанра, први пут је угледао светло дана 7. јануара 1934. године на страницама листа „New York American Journal“, а настао је под пером славног америчког аутора Алекса Рејмонда (Alex Raymond). Рејмонд ће табле свог јунака потписивати све до 30. априла 1944. године, а замениће га цртачи који ће са мање или више ус пеха покушавати да достигну свог великог претходника. Међу најпознатије Рејмондове наследнике спадају Остин Бригс (Aуstin Briggs) Мек Ребој (Mac Raboy), Ден Бен (Dan Barry) и Ал Вилијамсон (Al Williamson).

Флаш Гордон је преношен и у литерарну форму, снимљена је филмска серија са Бастером Крејбом (Buster Crabbe) затим телевизијска серија, а од недавно се снимају нови филмови чији су главни протагонисти довољно млади да могу дуже играти популарне ликове из Рејмондовог стрипа. („Стрип“, „Мика Миш“, „Забавник“)

„Гиле и Риле“ - „Mutt and Jeff хумористички стрип америчког аутора Бада Фишера (Bud Fischer) први пут је објављен 17. новембра 1907. године у листу „San Francisco Chronicle”. Занимљиво је да у Фишеровом стрипу у почетку није било Џефа тако да ће прва комплетна верзија са оба лика бити објављена наредне године. У међувремену, када је Фишер прешао у конкурентски „Examiner”, његов бивши лист „Chronicle” ангажовао је Раса Вестовера (Russ Westover) који ће овај стрип цртати све до 1908. године. ( „Време”, „Око”, „Време стрип“)

„Инспектор Вејд“ – „Inspector Wade“, стрип криминалистичког жанра, креирали су 1934. године сценариста Шелдон Старк (Inspector Wade) и цртач Лајмен Андерсон (Lyman Anderson), на основу романа енглеског писца Едгара Валаса (Edgar Wallace). Мада произведен за „King Features Syndicate“ стрип је под називом „Terror Keep“ почео да се објављује у листу „London Mirror Након судског процеса, „Лондон Миррор је престао са објављивањем стрипа, па је Инспектор Вејд под правим именом дебитовао у Америци тек 20. маја 1935. године. Стрип је цртан све до 17. маја 1941. године. („Новости”, „Око”, „Мики стрип – Око“)

Каменко и Кременко – „Alley Oop“ хумористички стрип америчког аутора Винсента Т. Хамлина (Vincent T. Hamlin), први пут је објављен 7. августа 1933. године, у облику дневних трака. Годину дана касније појавила се и недељна верзија овог стрипа. Хамлин ће своје јунаке креирати све до 1971. године када их препушта свом асистенту Дејву Грину (Dave Green). („Време“, „Време стрип”)

„Краљ коњичке полиције“ – „King of the Royal Mounted“, рођен је под перима чувеног америчког писца вестерн романа Зејн Греја (Zane Grey) и цртача Алена Дина (Allen Dean), 1935. године. Касније је овај стрип цртао Чарлс Фландерс (Charles Flanders), а затим и Џим Гери (Jim Gary), све док марта 1955. године није дефинитивно прекинут. На основу стрипа, снимљена је 1942. године и серија филмских верзија .( „Време“, „Око“, „Мика Миш“, „Забавник”, „Буфало Бил“, „Политикин забавник”)

„Мачак Феликс“ – „Felix the Cat“, популарни јунак хумористичког стрипа, рођен је 1919. године под пером америчког цртача аустралијског порекла Пата Саливена (Pat Sullivan), као главна личност анимираног филма. Тек 9. маја 1923. године, „Мачак Феликс” се појављује и у форми стрипа, где ће још успешније наставити своју каријеру. Након смрти његовог аутора, стрип ће наставити да црта Бил Холмен (Bill Hol man), затим Ото Месмер (Otto Messmer) и коначно Џо Ориоло (Joe Oriolo). ( „Весели четвртак“, „Цртани филм“, „Мика Миш“, „Весели забавник“, „Паја Патак“, „Mickey стрип – Око“)

„Макс и Мориц“ - „Max und Moritz”, популарни ликови два несташна дечака, рођени су под пером славног немачког песника књижевника и цртача Вилхелма Буша (Wilhelm Busch). Светло дана угледали су 1865. године на страницама недељног хумористичког листа „Fligenden Blätter”. Бушови јунаци „Макс и Мориц” одиграли су изузетно велику улогу у развоју светског стрипа, а непосредно под њиховим утицајем настали су „Бим и Бум” у Америци као и „Макс и Максић” у Југославији. (Ванредно издање „Коприва“)

Вилхелм Буш - аутор „Макса и Морица”

„Мандрак“ – „Mandrake the Magician”, један од најпопуларнијих стрип јунака, први пут се у облику дневног каиша појавио 11. јуна 1934, а као недељна табла фебруара наредне године. Његови аутори су сценариста Ли Фок (Lee Falk) и цртач Фил Дејвис (Phil Davis), а произведен је у дистрибуцији „Кинг фичерс синдиката”. Главни ликови стрипа су свемогући мађионичар Мандрак и његов верни пратилац тамнопути горостас Лотар (Lothar). Након смрти Фила Дејвиса, 1964. године, даље епизоде „Мандрака” наставио је да црта Фред Фредерикс (Fred Fredericks).

Током 1939. године „Мандрак” је кроз серију филмова овековечен и на великом екрану. („Мика Миш“, „Робинзон”, „Забавник“)

„Мића“ – „Henry,“ хумористички стрип Карла Андерсона (Carl Anderson) рођен је 19. марта 1932. године на страницама америчког листа „Saturday Evening Post”. Касније су Андерсона на цртању Хенрија заменили његови асистенти Дон Трахт (Don Trachte) и Џон Лини (Jolin Liney). („Политикин забавник“)

„Мика Миш“ - „Mickey Mouse“, најпопуларнији лик славног америчког аутора цртаних филмова Волта Дизнија (Walt Disney). Рођен 1928. године у цртаном филму „Пароброд Вили” (Steamboat Willie)“, „Мика Миш“ (Мики Маус) је пренет у форму стрипа 13. јануара 1930. године. У почетку су га цртали Аб Иверкс (Ub Iwerks) и Вин Смит (Win Smith ), а затим је Дизни тај посао поверио Флојду Готфредсону (Floyd Gottfredson), који ће реализовати најлепше сторије о популарном јунаку. Касније ће Готфредсона заменити други цртач, али га ниједан више неће достићи. Уз лик Микија Мауса у стриповима се јављају и његова пријатељица Мини (Minnie), пас Плутон (Pluto), Шиља (Goofy), Хорације (Orazio) и многи други. („Политика”, „Цртани филм”, „Микијеве новине”, „Црвени врабац“, „Труба“, „Политикин забавник“)

„Паја Патак“ – „Donald Duck”, један од најчувенијих ликова Волта Дизнија (Walt Disney), први пут се појавио у цртаном филму 1934. године. Исте године (16. септембра) „Паја Патак” је дебитовао и у форми стрипа, али је имао улогу статисте све до 30. августа 1936. године, када је први пут објављена једна Сили симфонија са Пајом Патком у главној улози. Стрип је носио потпис Волта Дизнија, мада га је цртао Ал Талиаферо (Al Taliaferro). „Пају Патка” ће касније цртати и други аутори, али увек у оквиру Дизнијевог студија. ( „Политика”, „Микијеве новине”, „Политикин забавник“)

„Попај“ - „Thimble Theater”, (Popeye) чувена хумористичка серија америчког аутора Елзија Крислера Сегара (Elzie Crisler Segar), рођена је 19. децембра 1919. године на страницама листа „New York Journal”. Ликовима снажног морнара Попаја и његове девојке Оливе (Olive Oyl), Сегар ће касније придружити и лик лењог гладнице Пере Ждере. (Wellington Wimpy)

Цртани филмови о Попају почеће да се производе 1933. године захваљујући аниматору Максу Флајшеру (Max Fleischer) и убрзо ће донети светску славу Сегаровом јунаку.

Након Сегарове смрти, 13. октобра 1938. године, „Попаја” ће са знатно мање успеха цртати његови наследници: Том Симс (Tom Sims), Бела Заболи (Bela Zaboly) и Бад Сегендорф (Bud Sagendorf). ( „Новости”, „Око”, „Мика Миш“, „Весели забавник”, „Политикин забавник“)

„Породица Тарана“ – „Bringing Up Father”, сатирично хумористички стрип рођен је под пером америчког цртача ирског порекла Џорџа Мак Мануса (George McManus) 1912. године. Наредних пет година стрип је објављиван само у дневној верзији, да би се 14. априла 1918. појавио и у облику недељног таблоа. После ауторове смрти 1954. године писање текстова је преузео Бил Каванаг (Bill Kavanagh), док је цртање недељне верзије наставио Френк Флечер (Frank Fletcher), а дневне Вернон Грин (Vernon Greene).Према стрипу је снимљена и једна филмска верзија. ( „Време”, „Цртани филм Око“, „ Време стрип“)

„Принц Валијант“ – „Prince Valiant”, величанствена сага једног од најпопуларнијих ликова девете уметности уопште, рођен је 13. фебруара 1937. године под пером славног америчког аутора Харолда Фостера (Харолд Фостер). Фостер је дуго креирао епизоде о доживљајима свог јунака и тек 1972. године препушта га Џону Калену Марфију (John Cullen Murphy). који упркос очигледном труду неће успети да достигне великог претходника.

„Принц Валијант” је објављен и у романсираним верзијама, а 1953. године амерички режисер Хенри Хатавеј (Henry Hathaway) снимио је филм о популарном јунаку са Робертом Вагнером (Robert Wagner) и Џенет Ли (Janet Leigh) у улогама Принца Валијанта и Алете. („Мика Миш“, Забавник“)

„Пустоловине малог Џонија“ - „Ming Foo“, необично занимљиво остварење Брендона Волша (Brandon Walsh) и Ника Афонског (Nicholas Afonski) први пут је објављено 17. марта 1935. године у облику недељног таблоа заједно са већ популарним стрипом „Доживљаји мале Ане“ (Little Annie Rooney) истих аутора. („Политика“, „Око“, „Микијеве новине“, „Политикин забавник“)

„Радио патрола“ – „Радио Патрол“, стрип криминалистичког жанра, сценаристе Едија Саливена (Eddie Sullivan) и цртача Чарлија Шмита (Charles Schmidt), први пут је објављен у дневној верзији 16. априла 1934. године у америчком листу „Boston Daily Record“. Недељне табле овог стрипа почеле су да излазе 11. новембра исте године. „Радио патрола“ је 1937. године доспела и на филмско платно у виду читаве серије, док је тридесетих година редовно ишао радио-програм са јунацима из овог стрипа („Време“, „Око“, „Микијеве новине“, „Мика Миш“, „Робинзон“, „Паја Патак“, „Микијево царство“, „Плави забавник“, „Време стрип“)

„Ред Рајдер „ – „Red Ryder“, стрип-јунак вестерн жанра, рођен је 6. новембра 1938. године, а креирао га је амерички аутор Фред Харман (Fred Harman). Неколико месеци након недељне верзије, 27. марта 1939. године, објављене су и прве дневне траке овог стрипа. Харман 1960. престаје да црта „Реда Рајдера“, а замењује га Боб Меклод (Bob McLeod), који ће га креирати још неко време, да би крајем шездесетих година „Ред Рајдер“ прекинуо свој славни поход кроз историју стрипова вестерн жанра. („Политикин забавник“).

„Риђи Бари“ – „Red Barry“, стрип криминалистичког жанра, настао је 19. марта 1934. године под пером америчког аутора Вила Гулда (Will Gould), који је инспирацију за свог јунака пронашао у једном филму компаније „Warner Bros“. Вили Гулд је креирао „Риђег Барија“ до 1939. године, а након неуспешних покушаја да се стрипу измене неке нападнуте карактеристике (претерано насиље), Гулдов јунак 1940. године дефинитивно одлази у историју. („Труба“, „Време стрип“)

„Сандокан“ – „Sandokan“, стрип пустоловног жанра, кога је креирао италијански аутор Гвидо Морони Челзи (Guido Moroni Celsi) инспирисан јунаком популарног писца Емилија Салгарија. У форми стрипа, „Сандокан“ је први пут објављен 1937. године на страницама листа „Тополино“. („Труба“)

„Сатурн против Земље“ – „Saturno contro la Terra“, серијал научнофантастичног жанра, креирао је Чезаре Заватини (Cezare Zavattini), сценарија је писао Федерико Педроки (Federico Pedrocchi), а цртао га Ђовани Сколари (Giovanni Scolari). Стрип је први пут објављен 31. децембра 1937. године у Мондадоријевом недељнику „Три прасета“, а затим и у најпопуларнијем недељнику „Тополино“. („Труба“)

„Супермен“ – „Superman“, први костимирани стрип-јунак, настао је под перима младих америчких аутора – сценаристе Џерија Сигла (Jerry Siegel) и цртача Џоа Шустера (Joe Shuster). Дебитовао је јуна 1938. године у првом броју едиције у свескама „Акциони стрипови“ (Action Comics) и убрзо постао најпопуларнији јунак у САД. Током рата, „Супермен“ се редовно појављивао на радио-програму, у анимираним филмовима, романима у наставцима, у четири године дугој телевизијској серији, па чак и у једној музичкој комедији. Од недавно се снимају и суперспектакли о овом јунаку, уз баснословно уложена средства. („Око“)

„Тарзан“ – „Тарзан“, славни лик господара џунгле, створен у машти америчког писца Едгара Рајса Бероуза (Edgar Rice Burroughs), након литерарне и филмске верзије, појавио се у форми стрипа 7. јануара 1929. године у цртачкој верзији Харолда Фостера (Харолд Фостер). Рад на дневним тракама након тога преузима Рекс Мексон (Rex Maxon), док ће Фостер цртати само недељне табле, почев од 27. септембра 1931. године. „Тарзана“ ће током наредних деценија креирати многи цртачи, али ниједан неће постићи тако бриљантан резултат као Фостеров наследник у цртању недељне верзије Берн Хогарт (Burne Hogarth). Касније ће се на Бероузовом јунаку испробати читава плејада славних и мање познатих аутора, али ће му већ помућен сјај повратити тек изврсни цртач Рас Менинг (Russ Manning). Од 1983. године, светску производњу „Тарзана“ преузела је новосадска издавачка кућа „Форум“, у којој је окупљена млада екипа сценариста и цртача. („Цртани филм“, „Мика Миш“, „Забавник“, „Mickey стрип – Око“)

„Тери и пирати“ – „Terry and Pirates“, стрип пустоловног жанра, славног америчког аутора Милтона Канифа (Milton Caniff), рођен је 22. октобра 1934. године. Каниф је цртао овај стрип све до 29. децембра 1946. године, када га замењује Џорџ Вандер (George Wunder) који ће „Терија и пирате“ цртати неупоредиво слабије. Упркос томе, стрип ће се одржати преко 25 година и дефинитивно ће се угасити тек 25. фебруара 1973. „Тери и пирати“ су доспели и на велики екран, а педесетих година према Канифовом стрипу снимљена је читава серија телевизијских филмова. („Мика Миш“)

„Теткин шампион“ - „Abbie an' Slats“, серија коју је 1937. године креирао Ал Кеп (Al Capp), аутор популарног „Малог Ебнера“ (Li'l Abner), а цртао је Рејбурн Ван Барен (Reaburn Van Buren). Главни ликови су Прњица Скрепл (Slats Scrapple), његова тетка Еби (Abbie) и Скреплова пријатељица Беки (Becky). Стрип је у САД излазио од 7. јула 1937. до 30. јануара 1971. године. („Труба“, „Микијево царство“, „Плави забавник“)

„Тим Тајлор“ – „Tim Tyler's Luck“, стрип пустоловног жанра, рођен под пером америчког аутора Лајмена Јанга (Liman Young ); угледао је светло дана у облику дневних трака 13. августа 1928. године, на страницама листа „New York American Journal „. Недељна верзија се појавила знатно касније, чак јула 1931. године. Под руководством Јанга, на цртању „Тима Тајлора“ радио је већи број аутора, али се ниједан од њих није потписивао. Тако су Јанговог јунака цртала чак и таква имена као што су Алекс Рејмонд (Alex Raymond), Чарлс Фландерс (Charles Flanders ) и Берн Хогарт (Burne Hogarth). Иначе, „Тим Тајлор“ је доспео и на велики екран, а о његовим доживљајима објављена је и једна серија књига. („Време“, „Око“, „Микијеве новине“, „Мика Миш“, „Забавник“, „Труба“)

„Три угурсуза“ – „Les Pieds Nickeles“, популарни јунаци француског аутора Луја Фортона (Louis Forton) Ћороња, Носоња и Брадоња, први пут су објављени 4. јуна 1908. године у стрип-недељнику „L'epatan“. Након Фортонове смрти, рад на његовом остварењу наставили су други аутори, а популарни ликови послужили су као инспирација за серију прича, цртаних филмова, па чак и за једну музичку комедију. („Цртани филм“, „Весели забавник“)

„Усамљени јахач“ – „The Lone Ranger“, вестерн-сага о маскираном праведнику и његовом пратиоцу Тонтоу, настала је 10. септембра 1938. године под перима сценаристе Франа Страјкера (Fran Striker) и цртача Еда Кресија (Ed Kressy). Касније Кресија на цртању „Усамљеног јахача“ замењује Чарлс Фландерс (Charles Flanders), док ће се стрип производити све до децембра 1971. године. „Усамљени јахач“ је доживео и више филмских верзија, телевизијску серију, а објављено је и неколико романсираних адаптација. („Паја Патак“, „Микијево царство“, „Политикин забавник“)

„Вирус“ – „Virus, il mago della foresta Morta“, стрип научнофантастичног жанра, италијанских аутора – сценаристе Федерика Педрокија (Federico Pedrocchi) и цртача Валтера Молиноа (Walter Molino), први пут се појавио 1939. године у листу „L'Audace“. Исте године је пресељен у „Тополино“, где ће излазити с мањим или већим паузама све до 1974. године. („Политикин забавник“)