Иван Шеншин

Један од најстаријих представника „Београдског круга“ рођен је 1897. године у Пензи (СССР), одакле се двадесетих година пресељава у Југославију. Одмах се настанио у Београду, где ће боравити све до своје смрти.

Први контакт са стрипом Шеншин је остварио још почетком 1932. године, објављујући у дечјем листу „Весели четвртак“ сторију „Доживљаји Мике Миша“, цртану по узору на прослављеног Дизнијевог јунака. Све до 34. броја овог недељника, када је потписао последње кадрове стрипа, Шеншин је радио и на илустровању текстуалних прилога, заједно са Сергијем Мироновичем Головченком.

„Храбри војник Швејк” Јарослава хашека - најпопуларнији стрип-јунак Ивана Шеншина

Мада је дебитовао знатно пре осталих домаћих аутора, Шеншин се поново враћа стрипу тек након пуних пет година, када су радови Андрије Мауровића, Ђорђа Лобачева, Николе Навојева и Валтера Нојгебауера већ увелико били познати сваком љубитељу стрипа. Свој повратак новом медију Шеншин је означио првом таблом стрипа „Манџурија у пламену”, објављеном 3. септембра 1937. године у 129. броју „Мике Миша“.

Дефинитивно се опредељујући за реалистичан цртеж, Шеншин ће стилизацији прибећи само у неколико случајева, али ће управо тада постићи и најбоље резултате („Звонар Богородичине цркве” и „Храбри војник Швејк“). Сам је писао сценарија за своје радове, често користећи књижевни предложак или теме из народних приповедака и песама.

Упркос чињеници да је са „Мика Мишом” сарађивао све до средине 1940. године, Шеншин је највише радова објавио у Игњачевићевом листу „Микијево царство“, за који је радио непуних 15 месеци. Захваљујући изузетно великој продукцији током 1940. године, а посебно након смрти Николе Навојева (кога је наследио у цртању сторије „Окови прошлости“), Иван Шеншин је постао главни ослонац „Микијевог царства”. Тако ће и последњи број листа, чије је излажење прекинуто због избијања рата, донети наставке чак три недовршена Шеншинова стрипа „Окови прошлости“ и других епизода „Краљевића Марка и „Нине Џавахе“.

Шеншин се током рата више није бавио стрипом, а умро је у Београду, 1944. године.

Стрипографија

„Весели четвртак“

„Доживљаји Мике Миша” 1932.

„Мали забавник Мика Миш“

„Син пустиње”, 1937.

„Проклети ранч” 1937.

„Побуна на броду Норма”, 1938.

„Мика Миш“

„Манџурија у пламену” 1937.

„Легионар смрти” 1937/38.

„У канџама тигра” 1938.

„Кнез Михаило Сицки” 1938.

„Хазават свети рат” 1938/39.

„Хари Џаџ” 1939.

„Звонар богородичне цркве” 1939. (према делу Виктора Игоа)

„Мексико” 1940.

„Тајна замка Бакон” 1940. (завршио Алексије Ранхнер)

„Дечје време“

„Свету се не може угодити” 1937. (према народној приповетки)

„Микијево царство“

„Постање света” 1939/40.

„Храбри војник Швејк” 1940. (према делу Јарослава Хашека)

„Храбри војник Швејк” - II епизода 1940.

„Храбри војник Швејк” - III епизода 1940.

„Црвени бизон” 1940.

„Волга, Волга” 1940.

„Волга, Волга“ - II епизода 1940.

„Први пут с оцем на јутрење” 1940. (према приповетки Лазе Лазаревића)

„Сунчаница” 1940. (према Гундулићевом епу Осман“)

„Краљевић Марко”- епизода: „Од рођења до смрти” 1940/41.

„Кнегињица Нина Џаваха” 1941. (према роману Лидије Чарске)

„Чаробњак Хотабић” 1941. (према роману Л. Лагина)

„Нина Џаваха” - II епизода 1941. (недовршено)

„Краљевић Марко” - II епизода 1941. (недовршено)