„Mickey strip – Oko“ (1939/40)

U drugoj polovini 1939. godine, spajanjem zagrebačkih strip-revija „Oko“ i „Mickey strip“, nastao je novi nedeljnik „Mickey strip Oko“. Vlasnik izdanja bila je „Jugoslovenska štampa“ iz Zagreba, a dužnost glavnog i odgovornog urednika obavljao je Božidar Rašić, koji se na istom poslu prethodno ogledao u „Oku“. List je imao 28. strana i štampan je na formatu 22,5×30 cm. Korice su mu bile otiskivane u višebojnoj tehnici. Izlazio je petkom, a prodavan je po ceni od dva dinara.

Prvi broj „Mickey strip – Oka“ osvanuo je 6. oktobra 1939. godine. Pored nekoliko uvoznih stripova: „Kralj noći“ (u stvari – „Inspektor Vejd“) Lajmena Andersona, „Leteći gusari“ Hala Foresta i „Tajni agent X–9“ Ostina Brigsa; list je doneo i nekoliko domaćih ostvarenja čiji su autori bili Ferdo Bis i Ivan Kušanić. Bis se javlja sa tri realistična stripa: „Tajna dvora Balmor“, „Flota kapetana Morsa“ i „Kurir Oregona“, dok Kušanić na poslednjoj strani lista uspešno nastavlja crtanje Nojgebauerovih simpatičnih junaka „Džeka Džeksona i Bimba Bambusa“.

„Inspektor Vejd“ Lejmena Andersona („Mickey strip-Oko“, 1939)

„Flota kapetana Morsa“ Freda Bisa („Mickey strip-Oko“, 1939)

Naslovna strana „Mickey strip-Oka“, sa ilustracijom Andrije Maurovića (1940)

„Kurir Oregona“ Freda Bisa („Mickey strip-Oko“, 1939)

U sledećem broju objavljena je prva tabla Segarovog „Popaja“ pod naslovom „Vimpiev sendvič“ i jedan uspravan kaiš stripa „Boltekovi doživljaji“. Ferdo Bis već u trećem broju privodi kraju storiju „Flota kapetana Morsa“. Narednih nedelja nema nikakvih promena, sve do 11. broja kada se završava „Kralj noći“ Lajmena Andersona. Sledeće nedelje Anderson se javlja novom epizodom – „Crni monah“. Istovremeno, prvi put se pojavljuje „Mačak Feliks“ u kaišu „Mačak Macan kao vatrogasac“.

Sledeći broj „Mickey strip – Oka“ izašao je 5. januara 1940. godine i bio je označen rednim brojem jedan. Korice su mu bile štampane u jednoj boji. U drugom broju čitaoci se susreću s prvim kadrovima stripa „Kapetan Dinamos“ Dika Kalkinsa. Istovremeno, naslovnu stranu poslednji put radi Ferdo Bis, koga će na tom poslu već od narednog broja zameniti Andrija Maurović. Umesto Bisovog „Kurira Oregona“ završenog u petom broju, nedelju dana kasnije počinje novi vestern-strip „S poslednjim metkom“ Andrije Maurovića i Božidara Rašića. U istom broju okončani su „Leteći gusari“, „Krv i zlato“ i „Tajna dvora Balmor“. Od sedmog broja čitaoci su mogli da prate dva nova stripa: „Tarzana“ Reksa Meksona i novu epizodu „Detektiva X–9“ pod nazivom „Devojka špijun“.

Postojeći repertoar stripova zadržao se bez promene sve do 3. maja 1940. godine, kada se u rukama čitalaca našao poslednji, 18. broj lista „Mickey strip – Oko“. Nijedan od stripova nije bio završen, a redakcija se od čitalaca oprostila sledećim rečima: „Ovim brojem prestaje izlaziti ilustrirani tjednik „Mickey strip – Oko”. Na obustavu daljnjeg izlaženja našeg lista nagnale su nas ne samo okolnosti tehničke naravi, nego i uverenje da ovaj tip zabavnih novina ne odgovara više po svemu ukusu publike...“

„S poslednjim metkom“ Andrije Maurovića i Božidara Rašića („Mickey strip-Oko“, 1940)

„Jack Jackson i Bimbo Bambus“ Ivana Kušanića („Mickey strip-Oko“, 1940)

_______________________________________________________

Nekoliko nedelja nakon spajanja „Mickey stripa“ i „Oka“ u jedinstvenu reviju, Andrija Maurović ponovo uspostavlja saradnju sa zagrebačkim „Novostima“. Naime, od trenutka kada je krajem 1937. godine zajedno sa Fuisom počeo da izdaje „Poslednju pustolovinu Starog Mačka“, Maurović sve do 1. novembra 1939. godine gubi svaki kontakt sa čitaocima zagrebačkog dnevnika. Tek pomenutog datuma, pune dve godine od objavljivanja poslednjih kaiševa storije „Sablast zelenih močvara“, Andrija Maurović se ponovo oglašava u listu na čijim su stranicama ostala otisnuta najznačajnija dela iz njegovog predratnog opusa.

Ostajući dosledan žanru koji ga je i proslavio (od poslednjih pet storija u „Novostima“ čak su četiri bili vesterni), veliki umetnik se javlja stripom „Junaci sa granice“ (prema tekstualnom predlošku Božidara Rašića, višegodišnjeg urednika zagrebačkih revija „Oko“ i „Mickey strip – Oko“), pravom epopejom iz perioda osvajanja Divljeg zapada. Okončavši ovaj strip poslednjeg dana u 1939. godini, Maurović već u novogodišnjem broju objavljuje prva dva kaiša storije „Zlato“, koju uredništvo najavljuje kao „roman u kojemu se čitatelju koža ježi nad nastranostima ljudske požude za zlatnim prahom Aljaske, zbog kojega je palo na stotine tisuća ljudskih glava. „'Zlato' je najdirljiviji roman o poštenju i ljubavi, kojoj nema primjera u povjesti svjetske literature“. Tekst za ovo izuzetno ostvarenje napisao je Franjo Martin Fuis (inspirisan delom Džeka Londona), otvarajući time novo poglavlje u svojoj saradnji sa Andrijom Maurovićem.

I dok su se čitaoci „Mickey stripa – Oka“ postepeno navikavali na činjenicu da više nema njihove omiljene revije, tandem Fuis-Maurović privodi kraju storiju „Zlato“ i odmah započinje novu – „Velika glad u plemenu Gula-Gula“. Ovu potresnu priču o stradanjima Stena Higinsa i njegove saputnice Bor-Bor na ostrvu Marambo u Tihom okeanu Fuis je napisao još 1938. godine i objavio je kao novelu u prvim brojevima „Mickey stripa“.

Pod Maurovićevim perom, međutim, Fuisov tekst impresivno oživljava, otkrivajući sve strahote života u surovoj sredini ispunjenoj atmosferom primitivnih običaja, dubokog sujeverja i neprekidne borbe za opstanak.

„Zlato“ Andrije Maurovića i Franje Fuisa („Novosti“, 1940)

„Brod bez kompasa“ Andrije Maurovića i Franje Fuisa („Novosti“, 1940)

Naredno ostvarenje Fuisa i Maurovića, nazvano „Brod bez kompasa“, opisuje burne doživljaje starog kapetana Sunka, mladog skitnice Džona i lukavog kuvara Kineza Li-Vonga, podsecajući čitaoce na vreme kada su u „Novostima“ s izuzetnom pažnjom pratih pustolovine Starog Mačka, Crnog jahača i Polagane Smrti. Ističući u prvi plan duh avanturizma, Fuis ni ovoga puta ne zapostavlja karakterizaciju svojih likova, pri Čemu vrline i mane njegovih junaka posebno dolaze do izražaja na tankoj liniji razgraničenja između dobra i zla.

„Mrtvačka trojka“ Andrije Maurovića i Franje Fuisa („Novosti“, 1941)

Posle gotovo punih pet meseci, Maurović i Fuis završavaju „Brod bez kompasa“, ali u poslednjem kadru (objavljenom 18. decembra 1940. godine) najavljuju i drugi deo ove storije. Nedelju dana kasnije, preko cele strane božićnog broja zagrebačkog dnevnika, osvanula su prva četiri kaiša „Mrtvačke trojke“. Nastavak uzbudljivih doživljaja kapetana Sunka i njegovih pratilaca neće, na žalost, dočekati prirodan završetak. Storija će biti prekinuta 7. aprila 1941. godine, pridružujući se, do tada, jedinom nedovršenom Maurovićevom stripu – vesternu „S poslednjim metkom“. Istovremeno, sa 196. kaišem „Mrtvačke trojke“ završava se i period plodne višegodišnje saradnje tandema Fuis-Maurović. koji je za sobom ostavio neizbrisiv trag, obogativši predratnu istoriju jugoslovenskog stripa pravim remek-delima devete umetnosti.