Никола Навојев

Један од водећих аутора из предратног „Београдског круга“, рођен је 1913. године у Петрограду (данашњи Санкт Петрбург). Попут бројних руских емиграната преселио се двадесетих година у Југославију и одмах се настанио у Београду.

Никола Навојев већ са 22 године објављује прве радове у београдском листу „Стрип” као његов најпродуктивнији сарадник. Дебитовао је септембра 1935. године у 25. броју листа, са стрипом „Историја Абисинске династије”. За нешто мање од две године излажења „Стрипа”, Навојев успева да објави још десет сторија, од којих је код читалаца најбоље била примљена „Тарцанета“.

Пустоловина као основни стваралачки мотив - „Млади Бартуло“ Николе Навојева и Бранка Видића

Цртеж Николе Навојева из почетне фазе његовог стваралачког опуса једва да указује на већи уметнички потенцијал. Мада се у појединим кадровима може наслутити таленат будућег мајстора „Београдског круга“, његове табле у целини делују сувише плошно, линија цртежа је још груба а уочљиви су и пропусти у анатомским поставкама људских фигура. Посебан проблем за Навојева без сумње је представљало писање сценарија.

Слични недостаци, мада у мањој мери, биће присутни и код наредних радова Навојева, овога пута објављених у листу „Робинзон”. Уредник издања, Милутин Игњачевић одмах примећује са каквим се тешкоћама суочава млади цртач приликом рада на текстуалном предлошку и повезује га са Бранком Видићем, аутором бројних текстова у разним београдским издањима. Уследио је први резултат – обрада Гогољевог „Тараса Буљбе“, кога Навојев и Видић неће успети да заврше због изненадног гашења листа. Од тог тренутка, међутим, Навојев ће све стрипове цртати искључиво према текстуалним предлошцима Бранка Видића.

Следећа три остварења Навојев креира за „Мику Миша”, а затим, без сумње незадовољан својим напредовањем, престаје да објављује радове у дугом периоду од 18 месеци.

Повратак на стрип сцену, Навојев ће огласити на најбољи могући начин. Већ код прве табле „Малог морепловца” препознајемо великог аутора из његових најбољих дана, са свим специфичностима графичког израза које га и сврставају у сам врх југословенског стваралаштва. Међутим „Мали морепловац” не представља значајан скок једино на плану визуелне импресије, он истовремено указује на суштинско поимање пустоловног стрипа уопште, свесно ауторово преузимање начела да се такав жанр може развијати искључиво у облику серијала и репродуковати кроз неограничен број епизода.

Популарност „Малог морепловца“ неће моћи да надмаши ни један други стрип-јунак, па ће у анкети „Мике Миша“ нови рад Николе Навојева бити сврстан на прво место, остављајући за собом остварења Хала Фостера, Алекса Рејмонда, Лија Фока и Лајмена Јанга. Ускоро Навојев објављује нове епизоде свог првог серијала, али док читаоци с нестрпљењем ишчекују даље наставке стрипа о пустоловинама гусара Јона ван Драка, у животу младог аутора долази до значајне промене. Милутин С. Игњачевић и Бранко Видић напуштају „Мику Миша“ и покрећу сопствено издање, а Навојев им се без оклевања придружује, потпуно везујући своју будућност за судбину новог листа.

Са првим бројем „Микијевог царства” и почетним таблама чак три нова стрипа, Никола Навојев је зашао у најплодније раздобље свог стваралаштва. У току 1939. и 1940. године, оствариће готово невероватну продукцију од преко 400 табли, изграђујући своје дело на темељима четири значајна серијала: „Мали морепловац“, „Млади Бартуло“, „Две сиротице“ и „Зигомар“. Али док је радња стрипа „Две сиротице” смештена у париско подземље из бурних времена Француске револуције, „Мали морепловац“, „Млади Бартуло“ и „Зигомар“ типични су представници пустоловног жанра, који дубоко прожима целокупан рад Николе Навојева.

У наредном периоду, Навојев објављује више епизода из поменутих серијала и, упркос повременим „искакањима“ у цртању засебних сторија (нова обрада „Тараса Буљбе“, „Женидба Максима Црнојевића“ и други), јасно указује на своје основно опредељење у даљем раду. На жалост, болест ће онемогућити младог аутора да продужи свој стваралачки пут. Умро је од туберкулозе, новембра 1940, када је имао свега 27 година. Последње табле својих стрипова радио је дословно у болесничкој постељи.

Стрипографија

„Стрип“

„Историја Абисинске династије” 1935.

„Да ли је Маркус пронашао Америку“ 1935/36.

„Ловци орхидеја смрти” 1935/36.

„Доживљаји детектива Рида“ 1935.

„Велики комбинатор Бендер“ 1935/36.

„Тарцанета“ 1936.

„Црна крила на острву Амазона” 1936.

„Рат под земљом“ 1936.

„Тајна гробнице једног фараона” 1936.

„Модерни гусари“ 1936.

„Бели вођа црвенокожаца“ 1936.

„Робинзон“

„Атлантида” 1936.

„Индуси – побуна у џунгли” 1936.

„Тарас Буљба” 1936. (према делу Н. В. Гогоља обрадио Бранко Видић) недовршено

„Мика Миш“

Серија кратких стрипова 1936.

„Корално острво” 1936.

„Плави дијамант” 1936.

„Хајдуков син“ 1936. (сценарио Бранко Видић)

„Освајачи северног пола” 1936. (сценарио Бранко Видић)

„Отмица лепе Туркиње” 1936. (сценарио Бранко Видић)

„Мали морепловац“ 1938. (сценарио Бранко Видић)

„Мали морепловац” – II епизода, 1938. (сценарио Бранко Видић)

„Једнооки пират“ 1939. (сценарио Бранко Видић)

„Микијево царство“

„Комнен Барјактар „ 1939. (сценарио Бранко Видић)

„Млади Бартуло” 1939. (сценарио Бранко Видић)

Две сиротице” 1939. (према Д'Енеријевом роману обрадио Бранко Видић)

„Мали морепловац“ 1939. (сценарио Бранко Видић)

„Зигомар” 1939. (сценарио Бранко Видић)

„Млади Бартуло“ – епизода: „Принц Конде“ 1939. (сценарио Бранко Видић)

„Две сиротице” 1939. (обрадио Бранко Видић)

„Млади Бартуло” – епизода: „Роб са галије“ 1939. (сценарио Бранко Видић)

„Зигомар против Фантома” 1939. (сценарио Бранко Видић)

„Две сиротице” – епизода „Сунце среће“ 1939. (обрадио Бранко Видић)

„Тарас Буљба“ 1939. (обрадио Бранко Видић)

„Зигомар „- епизода: „Невеста богова“ 1939. (сценарио Бранко Видић)

„Тарас Буљба” – II епизода 1939/40. (обрадио Бранко Видић)

„Две сиротице” – епизода: „Подземни Париз“ 1939. (обрадио Бранко Видић)

„Зигомар”- епизода: „Бич правде“ 1940. (сценарио Бранко Видић)

„Бела сестра“ 1940. (сценарио Бранко Видић)

„Млади Бартуло” – епизода: „Три гусара” 1940. (сценарио Бранко Видић)

„Бела сестра“ – II епизода 1940. (сценарио Бранко Видић)

„Две сиротице“ 1940. (обрадио Бранко Видић)

„Витез Буридан“ 1940. (сценарио Бранко Видић)

„Зигомар“ – епизода: „Мистерије Египта“ 1940. (сценарио Бранко Видић)

„Женидба Максима Црнојевића“ 1940. (сценарио Бранко Видић)

„Чељускинци“ 1940. (сценарио Бранко Видић)

„Мињон“ 1940. (сценарио Бранко Видић)

„Смрт Смаил Аге Ченгића“ 1940. (према Мажуранићевом епу обрадио Бранко Видић)

„Окови прошлости“ 1940/41. (сценарио Бранко Видић) недовршено