Poslednja pustolovina Starog Mačka (1937/8)

Pod zajedničkim naslovom „Poslednja pustolovina Starog Mačka“ izašlo je ukupno pet svezaka. Prva, koja je donela storiju „Tri begunca iz Sund Rivera „, pojavila se 1. novembra 1937. godine. U vremenskim intervalima od dve nedelje sledile su za njom i preostale četiri sveske: „Dvojica protiv sviju“, „Vatreno venčanje gospodina guvernera“, „Božić na pustom vrhu“ i „Port West – tvrđava smrti“. Poslednja sveska „Port West – tvrđava smrti“ izašla je 1. januara 1938. godine.

Vlasnik i izdavač ovih svezaka bio je Konzorcij „Mickey strip“ iz Zagreba, budući pokretač istoimenog nedeljnog lista. Sveske su bile štampane na 52 strane formata 29×21 cm sa koricama na tvrđem papiru u boji. Cena pojedinačnog primerka iznosila je 4 dinara.

Iskustvo stečeno na objavljivanju „Poslednje pustolovine Starog Mačka“ definitivno je učvrstilo Fuisovo i Maurovićevo uverenje u opravdanost pokretanja vlastitog lista. I ubrzo, samo dva meseca nakon izlaska poslednje sveske o Starom Mačku, u Zagrebu se pojavio prvi broj „Mickey stripa“.

Naslovna strana druge sveske „Poslednje pustolovine Starog Mačka“ (1937)

Novi list neće biti dugovečan kao njegovi prethodnici „Mika Miš“ i „Oko“, niti specijalizovan kao „Mikijeve novine“ i preostala Ivkovićeva izdanja, ali će se u potpunosti osloniti na radove domaćih autora, ne odstupivši od ovakvog opredeljenja sve do poslednjeg broja. Na njegovim stranicama prvu značajnu afirmaciju doživeće braća Nojgebauer, Ferdo Bis će debitovati sa stripovima „Tri hajduka“ i „Četiri jahača Apokalipse“, a Dragan Savić i nekoliko mladih autora (zahvaljujući raspisanom konkursu za crtače) učiniće svoje početne korake ka neizvesnoj perspektivi uspeha. Za „Mickey strip“ je vezana i pojava prve strip-škole, koju će redakcija pokrenuti već od 18. broja lista. Krajem 1938. godine, izdavač „Mickey stripa“ pustiće na tržište i jedno vanredno izdanje pod nazivom „Čarobni sag“.

Najznačajnija ostvarenja u „Mickey stripu“ potekla su iz pera Andrije Maurovića i braće Nojgebauer. Istina, Maurović će objaviti samo dva nova stripa (oba prema tekstualnim predlošcima Franje Fuisa), ali će i to biti dovoljno za potvrdu njegovog nenadmašnog umeća, prethodno tako uverljivo izraženog na stranicama dnevnika „Novosti“ i nedeljnog lista „Oko“. Maurovićev prerani odlazak iz „Mickey stripa“ predstavljaće nenadoknadiv gubitak, od koga se izdanje više neće moći oporaviti.

Za razliku od Maurovića, Valter i Norbert Nojgebauer su već od prvog broja startovali sa više novih ostvarenja, predstavljajući se u znatno lepšem svetlu u odnosu na debitantske radove iz „Oka“. U Valterovom crtežu sada je već primetan uticaj Diznijeve škole, ali se pomalo nazire i specifičnost njegovog vlastitog senzibiliteta, čije će prave vrednosti doći do punog izražaja tek u narednim godinama.

Ubrzo nakon Maurovića i braća Nojgebauer će napustiti „Mickey strip“, pa će dalja sudbina lista biti prepuštena crtačkom umeću Ferdinanda Bisa i nekolicine mladih početnika.