Slobodan Ivkov: 60 godina stripa u Srbiji

Slobodan Ivkov: 60 godina stripa u Srbiji

Žene - autori stripa

Snežana Subotić
Ankica Gruden - Anči
Ivana Filipović
Lidija Taranović
Elizabeta Novak
Bojana Dimitrovski
Jovana - Lola Milošev

Žene su do sada u stripu (pogotovo domaćem), kao uostalom i u mnogim drugim granama umetnosti, ne samo vizuelnim, neuporedivo manje zastupljene od muškaraca. Poznati su samo retki slučajevi da su se takođe malobrojne žene-karikaturisti povremeno oprobavale u formi stripa (Desa Glišić, Sunčica Božinovska...), pa je ostao zanemarljiv broj njihovih radova, bar onih lako dostupnih. Ako teoretičari književnosti i pokušavaju da artikulišu podvrstu tzv. "ženskog pisma", nešto slično na polju stripa definitivno ne postoji. Potpuno je izvesno da se ovih sedam-osam autora međusobno ne poznaje. Kao najava nešto zapaženije prisutnosti "striparki" mogao je da posluži rad "Bela ruža", štampan u nastavcima od maja do oktobra 1984. u "Yu strip magazinu". Kreatori ove osrednje, ali za ovdašnji "ženski strip" veoma značajne, melodrame su bile scenarista Biljana Maksić i crtač Mirjana Bojer. Za ovih deset proteklih godina o njima više ništa nismo čuli. Do većine radova došli smo teškom mukom, ali zna se da su neke diskretno, no gotovo u kontinuitetu, prisutne na strip-sceni. To naročito važi za Bojanu Dimitrovski i Ivanu Filipović. Mlade su i budućnost je tek pred njima. Autor ovog izbora je kao dugogodišnji urednik raznoraznih časopisa, listova i organizator specijalizovanih konkursa, zapazio da se stidljivo, ali po pravilu uvek među prispelim radovima, nađe rukotvorenje i po koje pripadnice lepšeg pola. I one koje su ovde zastupljene pokazuju svoju raznorodnost, bogatstvo tema i osobine izraza kojima ih obrađuju. Ankica Gruden je, na prvi pogled, po stilu razmišljanja, a naročito izvedbe, veoma slična francuskom klasiku karikature Dibuu. Tu je mnogo sitnih, manje ili više uspešnih gegova, ali... Prvo, Grudenova crta sukcesivna, međusobno povezana prizor-polja (dakle, strip), drugo, samim tim ima više teksta koji je takođe vezan (balon sa balonom, didaskalija sa didaskalijom...), treće, njen satirični naboj je neuporedivo jači, jer, četvrto, na nivou stripa, izvan tih (ne)duhovnih gegova je jedna globalna metafora, ne fascinantna i bogznakako originalna, ali ipak prisutna. Elizabeta Novak na jedan, rekao bih, prilično originalan način eksperimentiše sa korišćenjem forme table u funkciji priče, odnosno efektnijeg saopštavanja poruke. Naizgled neuporedivo, ali slično: Vil Ajzner je, tako eksperimentišući sa formom (setimo se samo njegovog "Spirita"), doveo saopštavanje poruke, dočaravanje atmosfere priče i raspoloženje aktera gotovo do savršenstva. Snežana Subotić je u "Pianu" neočekivano žestoka baveći se "ženskim ličnim problemima". Otvorena, ekspresivan i eksplicitna do neverovanja. Znalci Zodijaka bi samo odmahnuli glavom - takve su, navodno, sve horoskopske škorpije. Ivanu Filipović interesuje moda i kostim i ona to ne krije. Suočava dve žene iz različitih vremena. Eksterijer je manje važan. Odeća je i u "Premijeri" iz magazina "Tron" više zanima od mizanscena. Bojanu Dimitrovski privlače bajkoliki sižei. Na žalost, vreme je takvo da obimniji projekti kao što je "Gospodar prstenova" teško nalaze izdavača. Lola Wostok, pardon, Milošev je, kako kaže njen tata, takođe strip-crtač, po zanimanju dete. On njene crteže uobličava u stripove, prateći i pomno beležeći komentare četvorogodišnjaka. Ona je divan primer kako deca razmišljaju, ali i koliko im je blizak sekvencijalni način razmišljanja. Vremenom, to se u većini slučajeva gubi. Ko zna zbog čega, kako kaže Sent Egziperi, od tih divnih komada gline sa početka života nastaju grubi, grozomorni i isceđeni amorfni oblici pri njegovom kraju...

Snežana Subotić

Zrenjanin, 15. novembra 1964.

Završila Srednju građevinsku školu. Studirala jezik u Engleskoj. Uspešno učestvovala na konkursu za idejno rešenje svetskog zdravstvenog plakata 1987. Iste godine izlagala na izložbi karikature i stripa u organizaciji "CEP"-a ("Centra za urbanizam i planiranje") iz Beograda na temu "Novi odgovori na stambenu krizu". Rad joj je objavljen u katalogu. Publikovala stripove i u "Mladosti".

Ankica Gruden - Anči

Beograd, 20. juna 1961.

Diplomirala na odseku za filozofiju beogradskog Filozofskog fakulteta. Živi u Beogradu. Stripove, karikature i ilustracije objavljuje od 1986. u "Ježu", "NON"-u, "Mladosti" (br. 69 od 27. juna 1988), "Osmici", "Privrednom pregledu", "Balkan ekspresu", "Trgovinskom glasniku" i podgoričkoj "Univerzitetskoj riječi". Od 1993. oblikuje murale za poslovne prostore kompanije (Bel Pagette" u Beogradu, Podgorici, Bukureštu i Trstu.

Ivana Filipović

Jagodina (bivše Svetozarevo), 4. septembra 1965.

U Beogradu živi od 1984. Inženjer je arhitekture. Objavljuje od 1989. u zagrebačkom "Studentskom listu" ("SL"-u), "Politikinom zabavniku" (1992. i 1993) i u "Tronu" 1994. Izlagala je na "Salonu jugoslovenskog stripa" u Vinkovcima 1988. i na "Zlatnom peru" 1993. Kreirala je ilustracije za izložbu "Gvozdeno doba u Srbiji" (Galerija SANU 1992).

Lidija Taranović

Beograd, 30. jula 1963.

Diplomirala na Fakultetu primenjenih umetnosti. Član je ULUPUDS-a od 1988. Živi u Beogradu. Boravila i u SAD. Na "Zlatnom peru Beograda" 1987. dobila nagradu "Zlatno pero" (debitant). Već 1993. je osvojila i jedno od glavnih priznanja. Na Sajmu knjiga 1993. primila je plaketu (nagradu ULUPUDS-a) za najbolje ilustrovanu knjigu. Sarađuje sa "Dečjim novinama" (list "Tik-tak").

Elizabeta Novak

Beograd, 5. maja 1964.

Apsolvent je na petoj godini Mašinskog fakulteta u Beogradu. Studirala i filozofiju. Prozu objavljivala u "Književnoj reči", "Studentu" i na programima Radio Beograda. Priča joj je zastupljena u zbirci kratkih priča "Osluškivači tišine" emisije "OZON" Radio Beograda "202". Ilustracije još 1984. objavljivala u časopisu "Računari". Jedna tabla stripa štampana joj je u "NON"-u broj 11 (505) od 13. januara 1985. Na izložbi "Beograd-Sisak" učestvovala već 1985. U biltenu kampa "Timber Ridge" u Atlanti (SAD) 1989. objavljivala ilustracije. I stripovi i ilustracije su joj publikovani tokom 1991. i 1992. u "Mekdonaldsovom" časopisu za Beograd.

Bojana Dimitrovski

Beograd, 21. marta 1974.

Student prve godine Akademije primenjenih umetnosti u Beogradu. Objavljivala ilustracije u "Politikinom zabavniku", a ilustracije i stripove ("Snežna kraljica" i "Hajdi") u "Malom zabavniku" (bivši "Mikijev zabavnik"). Izlagala na "Zlatnom peru" 1993. kada je i nagrađena za najuspešniju ilustraciju na temu knjige "Gospodar prstenova" Dž. R. Tolkina. Učesnik II strip komune (Staro sajmište, Beograd, 1994).

Jovana - Lola Milošev

Vršac, 31. jula 1989.

Ćerka jednog od vodećih autora domaćeg andergraunda. Tamo gde je on bio prisutan, i nju je uključivao kao svojevrstan fenomen. Da li je reč o još jednoj očevoj uspešnoj "konceptualni" ili zaista o "vunderkindu", pokazaće vreme. Za sada je objavljivana u "podzemnim" glasilima "Krpelj", "Patagonija" i "Stripburger". Radovi su joj nedavno viđeni na grupnoj izložbi u Ljubljani. Jedan "njen" kaiš veoma uspešno je ukomponovan na antiratni plakat Lige za mir (videti odeljak "istraživanja i novi putevi u našem stripu").