IN MEMORIAM
Đorđe Lobačev
(1909-2002)

Preminuo Đorđe Lobačev, osnivač srpskog stripa

Dnevnik "Glas javnosti", Beograd, 1. avgust 2002. godine.

BEOGRAD (TANJUG) – U Sankt Peterburgu, u 94. godini, umro je Jurij Pavlovič Lobačev, poznatiji kod nas kao čika Đorđe Lobačev ili mnogo ranije, još pre Drugog svetskog rata, kao Đoka Strip, saradnik "Ošišanog Ježa" i "Politike". Lobačev, koji je umro 23. jula, jedan je od osnivača srpskog stripa i istaknuti autor nezaboravnih ostvarenja.

Rođen je u Skadru 4. marta 1909. godine, gde mu je otac službovao kao ruski konzul. Kršten je na Cetinju, najranije godine detinjstva proveo je, u vreme Balkanskih ratova, u Kosovskoj Mitrovici, a zatim na Kritu i Solunu.

Tridesetih godina u listovima "Mika Miš", "Mikijevo carstvo", a zatim i u "Politici" i "Politikinom zabavniku" objavljuje, kao jedan od autora Beogradskog kruga, mnogobrojne stripove, među kojima i "Hajduk Stanko", "Baron Minhauzen" , "Plava pustolovka", "Princeza Ru", "Baš Čelik"...

Ilustrovao je knjige, crtao karikature i reklame. Učestvovao je u oslobođenju Beograda 1944. godine i sve do 1949. radio iste poslove. Jedan je od osnivača časopisa "Duga", za koji je izradio prvi logotip.

Kao sovjetski građanin proteran je u Rumuniju. Posle nekoliko godina, prešao je u Lenjingrad (Sankt Peterburg), gde je ostao do kraja života.

Beogradska "Prosveta" izdala mu je, pre nekoliko godina, izvanredan autobiografski spis "Kada se Volga ulivala u Savu", a novopazovski "Bonart" postao je ekskluzivni izdavač njegovih stripova i slikovnica.

IN MEMORIAM: Đorđe Lobačev, strip legenda

Čiko, teraj dalje

Dnevnik "Danas", Beograd, četvrtak, 1. avgust 2002.

- Da li sam mogao, da li smo svi mi mogli tada i da zamislimo da će ta godina (1991) doneti takve promene u dvema mojim Otadžbinama, da će ovde Dubrovnik, Rovinj, Sarajevo, a u Rusiji – Kijev, Krim, Odesa, postati "inostranstvo"... Bosna, Hercegovina i Krajina... Nagorni Karabah i Čečenija... Hiljade, milioni izbeglica, siročadi, upropašćenih života, porušeni gradovi i sela, poginuli, osakaćeni...

Šta je ostalo od onoga čemu smo toliko verovali pre pet decenija i čak za vreme rata? Šta li mi je još suđeno da doživim? Dozvolite da se na tome zaustavim...

Tako svoju knjigu memoara, ili možda više pustolovni roman "Kad se Volga ulivala u Savu" (Prosveta, Beograd), završava Đorđe Lobačev – čovek sa dve domovine i dva maternja jezika. Rođen 1909. godine u Skadru na Bojani, kao prvi sin ruskog vicekonzula, ovaj će čovek odrediti sudbinu jugoslovenskog predratnog stripa. Zajedno sa Kuznjecovim, Navojevim i još nekolicinom, biće glavni "krivac" za činjenicu da je Beograd između dva rata bio jedan od najkreativnijih evropskih centara "devete umetnosti". Čika Đorđe je preminuo 23. jula u Sankt Peterbugu, nekad Lenjingradu, nekad Petrovgradu, nekad sve ovo prethodno. Napisao je svoje memoare u kojima demonstrira potpuno sećanje na ono što mu se dešavalo čitavog života. Tu su najsitniji detalji, imena ljudi, ulica, institucija... Dovoljno za zainteresovane.

- Moram da priznam da nisam ni znao da je reč o stripu kad sam počeo. Bio sam student, jako zaljubljen u svoju buduću ženu. Ona je živela u Kikindi. Moja pisma – većina njih – su zapravo bili stripovi. Ipak, mislim da je ključni datum 21. oktobar 1934. godine. Tada se na celoj strani Politike pojavio strip Aleksa Rejmonda i Dešijela Hemeta: "Detektiv X – 9". To je bila ljubav na prvi pogled. Tada sam i shvatio da je ono što sam tridesetih crtao Lizi zapravo strip i da ja to mogu da radim. Moj prijatelj Vadim Kurganski bio je dobar "literata", i dogovor je pao. Biće detektivski strip, pun uzbudljivih zapleta. Radnja će se odvijati širom Jugoslavije. Tako je nastalo "Krvavo nasledstvo"... "Hajduk Stanko" je strip koji me je uveo u Politiku. To je bilo mojih najdražih sedam godina. Ja se i danas osećam pripadnikom te kuće, ali one predratne. Ona tada nije bila samo novina već institucija...

Duda Timotijević i Bata Vukadinović su došli na ideju da bi trebalo praviti jedan dečji list. Svi u Politici smo to prihvatili. Meni kao crtaču pripalo je da osmislim i napravim špigl – kako bi to trebalo da izgleda. Tako sam ja učestvovao u stvaranju ovog kultnog lista. U početku nije bilo redakcije već smo svi radili na njemu pored svog redovnog posla. Ja sam, recimo, bio odgovoran za ilustraciju i stripove. Duda je prevodio, dok je urednik bio Bata Vukadinović. Bilo je to zaista lepo vreme.

Nakon što je preživeo rat i posleratnu euforiju, 1949. godine, Đorđe Lobačev je proteran iz Jugoslavije, kao informbirovac. Jedno vreme je proveo u Rumuniji da bi se konačno skrasio u tadašnjem SSSR. Od tada je živeo u Petrovgradu. Ponovo je radio strip i ilustracije – sve do svoje smrti.

D. Stošić

// Projekat Rastko / Strip //
[ Promena pisma | Pretraga | Mapa Projekta | Kontakt | Pomoć ]