 Српски
генеалошки центар
Оснивач
и уредник издања Мирослав Нишкановић
11000 Београд
Стругарска 4
Тел: 011/458-001; 063/250271
E-mail nmeisanu@eunet.yu
Дистрибуција издања:
BOOK BRIDGE DOO,
Алексе Ненадовића 11,
11000 Београд Тел:
011/344-0110
"Српски генеалошки центар" основан је половином 2001. године као културна, аполитична, аконфесионална институција, научног и наднаучног карактера са циљем да се посредно и непосредно бави генеалошким истраживањима. У складу са основним циљем у Центру се тежи да се организују, спроводе и подржавају истраживања, сакупљања грађе, организовање стручних и научних скупова, те публиковања грађе и резултата истраживања из најширег круга научних дисциплина, пре свега етнологије и антропологије, али и, наведимо само неке: средњовековне, модерне и савремене историје; архивистике, палеографије и дипломатике; библиографије и библиологије; сфрагистике; нумизматике и филателије; социолошких и генеалошких наука; иконографије и хералдике; феудалног и племићког права; историје витешких редова; историје Цркве ..., значи свега из домена свих оних наука чијим се методама и техникама могу унапредити генеалошка истраживања. Значај овог подухвата је између осталог и у томе што се распадом "социјалистичког" друштвеног система и његових вредности поставило питање свеукупног преиспитивања прошлости, а сведоци смо изузетно снажних, понекад гротескних, покушаја повратка "традицији". Генеалошка трагања данас, научно, стручно и институционално неутемељена, простор по коме, најчешће, неспособни и неупућени лутају тражећи себи, али намећући и другима искривљене представе о културном, националном, верском ... идентитету.
Овако широко заснован рад Центра подразумева висок ниво организације са укључивањем великог броја сарадника – стручњака различитих профила, те бројно техничко и административно особље и наравно значајна финансијска средства. У овом тренутку, у складу са, пре свега финансијским могућностима, наше напоре смо усмерили на план организовања рада, а конкретне резултате остварујемо на издавачком плану.
Покренуте су две библиотеке и то: Библиотека Корени и Етнолошка библиотека.
ЕТНОЛОШКА БИБЛИОТЕКА
Оснивач и уредник: Мирослав Нишкановић.
Етнолошка библиотека (основана 2001 године) има за циљ да се у њој објављују релевантне етнолошке и антрополошке књиге, пре свега домаћих аутора (укључује и ауторе са простора бивше Југославије), чиме ће се у многоме шира научна и културна јавност моћи упознати са резултатима етнолошких и антрополошких истраживања. У овој Библиотеци ће се објављивати књиге које својим методским приступом и одабиром тема прате савремена кретања у етнологији и антропологији. У оквиру библиотеке постоје редовна серија и посебна издања.
Каталог 2001-2003
Књ. 1. Иван Ковачевић: ИСТОРИЈА СРПСКЕ ЕТНОЛОГИЈЕ I – Просветитељство. Гор. 2001. Обим: 272 страница. Формат Б6. Штампа офсетна, папир 80 грама, корице кунстдрук – пун колор, тираж 500 примерака. Ћирилица.
Књ, 2 Иван Ковачевић: ИСТОРИЈА СРПСКЕ ЕТНОЛОГИЈЕ II – Правци и одломци. Год. 2001. Обим: 304 страница. Формат Б6. Штампа офсетна, папир 80 грама, корице кунстдрук – пун колор, тираж 500 примерака. Ћирилица
Продаја у комплету – ИСТОРИЈА СРПСКЕ ЕТНОЛОГИЈЕ I-II – 1200 динара
Књ. 3 Иван Ковачевић: СЕМИОЛОГИЈА МИТА I РИТУАЛА I – Традиција. Обим: 208 страница. Формат Б6. Штампа офсетна, папир 80 грама, корице кунстдрук – пун колор, тираж 500 примерака. Ћирилица
Књ. 4 Иван Ковачевић: СЕМИОЛОГИЈА МИТА I РИТУАЛА II – Савремено друштво. Обим: 208 страница. Формат Б6. Штампа офсетна, папир 80 грама, корице кунстдрук – пун колор, тираж 500 примерака. Ћирилица
књ. 5 Иван Ковачевић: СЕМИОЛОГИЈА МИТА I РИТУАЛА III – Политика. Обим: 96 страница. Формат Б6. Штампа офсетна, папир 80 грама, корице кунстдрук – пун колор, тираж 500 примерака. Ћирилица
Продаја у комплету – СЕМИОЛОГИЈА МИТА I РИТУАЛА I-III – 1650 динара
Књ. 6 Ивана Лучић-Тодосић: ОД ТРОКИНГА ДО ТВИСТА – Игранке у Београду 1945–1963. Год. 2002. Стр. 168. – формат Б6. Штампа офсетна, папир 80 грама, корице кунстдрук – пун колор, тираж 500 примерака. Ћирилица
Првобитна цена 600 динара – сада цена 450 динара
Књ. 7 Бојан Жикић: АНТРОПОЛОГИЈА ГЕСТА I – Приступи. Год. 2002. Стр. 153 – формат Б6. Штампа офсетна, папир 80 грама, корице кунстдрук – пун колор, тираж 500 примерака. Ћирилица
Књ. 8 Бојан Жикић: АНТРОПОЛОГИЈА ГЕСТА II – Савремено друштво. Год. 2002. Стр. 255 – Б6. Штампа офсетна, папир 80 грама, корице кунстдрук – пун колор, тираж 500 примерака. Ћирилица
Продаја у комплету – АНТРОПОЛОГИЈА ГЕСТА I-II – 1200 динара
Књ. 9 Ђурђица Петровић: ОД ЗЛАТОВЕЗА ДО ПУСТА – Ткања и вез – изабране студије. Поговор: проф. др Мирјана Прошић-Двофноћ. Год. 2003. Стр. 408 – формат Б6. Штампа офсетна, папир 80 грама, корице кунстдрук – пун колор, тираж 500 примерака. Ћирилица.
Цена 900 динара
Књ. 10 Олга Зиројевић ИСЛАМИЗАЦИЈА НА ЈУЖНОСЛОВЕНСКОМ ПРОСТОРУ – Двоверје Год. 2003. Стр. 96 – формат Б6. Штампа офсетна, папир 80 грама, корице кунстдрук - пун колор, тираж 500 примерака Латиница.
Цена 450 динара
Књ. 11 Милић Милићевић: ВОЈНИЧКА КУХИЊА – Исхрана војске у Србији крајем XIX и почетком XX века. Год. 2002. Стр. 96 – формат Б6. Штампа офсетна, папир 80 грама, корице кунстдрук – пун колор, тираж 500 примерака. Ћирилица.
Цена 300 динара
Књ. 12 Милош Миленковић: ПРОБЛЕМ ЕТНОГРАФСКИ СТВАРНОГ – Полемика о Самои у кризи етнографског реализма. Год. 2003. Стр. 348 – формат Б6. Штампа офсетна, папир 80 грама, корице кунстдрук – пун колор, тираж 500 примерака. Ћирилица.
Цена 900 динара
Едиција: Етнолошка библиотека књига 1
Издавач: "Српски генеалошки центар"
Уредник: Мирослав Нишкановић
Аутор: проф. др Иван Ковачевић
Наслов: ИСТОРИЈА СРПСКЕ ЕТНОЛОГИЈЕ I – Просветитељство. Год.. 2001. Стр. 272.
Др Иван Ковачевић, редовни професор на Филозофском факултету у Београду, бави се проучавањем више области етнолошких истраживања и то: историјом етнологије, методологијом етнолошког истраживања, семиологијом мита и ритуала, урбаном етнологијом и политичком антропологијом.
Темељи модерне европске науке зачети су просветитељском мисли, а етнологија је била једна од првих дисциплина у нас у којој је овај филозофско-хуманистички правац нашао примену. Српски Просветитељи нису били сакупљачи грађе из народног живота, већ су конституисању српске етнологије допринели својим идејама и идеалима.
Из садржаја: Приступ, Просветитељство и етнологија, Просветитељство код Срба, Досадашња проучавања етнолошких елемената у српском Посветитељству; Етнолошка проблематика у просветитељском делу Доситеја Обрадовића (Питање постанка друштва и његовог развоја, Доситејево схватање односа појединца и културе, Структура Доситејевих схватања о штетности обичаја, Закључак); Етнолошки елементи у науци током Друге половине XVIII и прве половине XIX века (Доситејево схватање науке и опште епистемолошке поставке прве половине XIX века, Етнолошки елементи у географској литератури – Доситеј и географија – Географски елементи у "Фисици" Атанасија Стојковића – "Ново гражданско землеописание" Павла Соларића – "Новеише землеописание" и "Карактеристика народа серпскаго" Јоакима Вујића – "Карактеристика или описаније народа" Аврама Бранковића – "Политическо земљеописаније" Димитрија Тирола – Прости опис свецелог земљепознања" Геогија Хаџића – "Земљопис целог света" Милована Спасића и други уџбеници географије у Србији 1850-1860 – Закључак); Етнологија у сентименталистичкој књижевности (Величање природе и "робинзонијаде" у српској књижевности крајем XVIII и почетком XIX века, "Племенити дивљак" у српској књижевности прве половине XIX века
Едиција: Етнолошка библиотека књига 2
Издавач: "Српски генеалошки центар"
Уредник: Мирослав Нишкановић
Аутор: проф. др Иван Ковачевић
Наслов: ИСТОРИЈА СРПСКЕ ЕТНОЛОГИЈЕ II – Правци и одломци. Год.. 2002. Стр. 304.
Институционализација српске етнологије и организован научни рад су током више од сто година, до друге половине XX века, прешли пут од етнографских и често насумичних забележака љубитеља "народног живота", преко расправи о томе шта је предмет етнолошких истраживања, до првих покушаја анализе и тумачења обимне етнографске грађе. Карактеристика овог процеса била је потпуна окренутост српском селу и начину живота који се на њему водио.
Садржај: 1. Правци и смерови (Општи правац, Наука о народу и наука о души, Један пример – крсно име); 2. Прве целине (Милан Милићевић, Почеци наставе етнологије (етнографије), Владимир Карић); 3. Српско-хрватска методолошка паралела (Антун Радић, Тихомир Ђорђевић); 4. Крај парадигме – Сретен Вукосављевић (Сретен Вукосављевић и друштвене науке, Метод, Обичајно право, Земљишна својина, Баштинска својина, Колективна својина, Аграрни односи у турском феудализму, Племенска организација, Социологија становања, Насеља, Становање, Менталитет, Крај парадигме)
Едиција: Етнолошка библиотека књига 3
Издавач: "Српски генеалошки центар"
Уредник: Мирослав Нишкановић
Аутор: проф. др Иван Ковачевић
Наслов: СЕМИОЛОГИЈА МИТА I РИТУАЛА I – Традиција. Год. 2001. Стр. 206.
Митови и ритуали су можда најпривлачнији део етнолошке проблематике, како за саме етнологе, тако и за читаоце различитих профила. Семиолошки приступ открива поруке и значења оних веровања и понашања која сматрамо традиционалним. Мит о Међедовићу, веровања у таласоне и здухаће, обредне поворке, гостопримство, обичаји о свадби и о погребу и многи други откривају се на тај начин као комплексно структурирани скупови логички повезаних симбола у овом семиолошком мапирању наше традицијске културе.
Садржај: "Култ" Медведа" (Прича о Међедовићу, Обред о Св. Андреји, Значење "култа" медведа); Други пример и прва рекапитулација; (Лазарице, Прелиминарна методолошка рекапитулација); Митска бића и ритуали (Таласон, Здухаћ, Додоле, "Воловска богомоља", Ивањдан); Границе и граничници (Табуи – Јесењи табуи – Сејачки табуи, Време и људи – Свадбена ломљава – Прикољиш, Ми и они. Овде и тамо – Семантика прага – Путовање и гостопримство); Методи (Методи семиологије ритуала, Пројект интегралне интерпретације, Уместо тотемизма).
Едиција: Етнолошка библиотека књига 4
Издавач: "Српски генеалошки центар"
Уредник: Мирослав Нишкановић
Аутор: проф. др Иван Ковачевић
Наслов: СЕМИОЛОГИЈА МИТА I РИТУАЛА II – Савремено друштво. Год. 2001. Стр. 214.
Митови и ритуали нису својство само наше традиције, нити односа према оностраном; ми их, на одређени начин, живимо у нашој свакодневици. Њихови смо актери када одлазимо у школу, на посао, на путовања, приређујемо свечаности, идемо на фудбалске утакмице или док се надамо добитку у наградној игри.
Садржај: Етнологија и фолклор савременог друштва (Етнологија и фолклор савременог друштва); Урбане легенде (Чудотворни телефон, Приче о добитницима, Легенда о туризму, Легенда о blue jeans-у); Урбани ритуали; (Хијерархијски ритуал улажења, Испит као обред прелаза, Три кафанска ритуала, Фудбалски ритуал, Фантом у белом "Поршеу"); Ритуали савременог села (Размена и даривање у свадбеном ритуалу, Испраћај у војску, Монументалне гробнице); Пут и путовање – легенде и ритуали (Амфора и новчић, Венецијанска гондола од пластике, Фолклор аутомобилске цивилизације)
Едиција: Етнолошка библиотека књига 5
Издавач: "Српски генеалошки центар"
Уредник: Мирослав Нишкановић
Аутор: проф. др Иван Ковачевић
Наслов: СЕМИОЛОГИЈА МИТА I РИТУАЛА III – Политика. Год. 2001. Стр. 94 .
Да ли је политика заправо ритуално играње мита, шта су политички митови и ритуали, ко их је стварао, а ко у њих веровао у чудесној земљи Србији? Етнолошко разматрање наизглед периферних дешавања из наше свакодневице као што су питање злата изнетог из земље током II светског рата, прорицање земљотреса, дилери девиза и слично, осветљава начине њихове митологизације и ритуализације у политичке сврхе, док етнолошка анализа политичких појава проналази у њима митске и ритуалне елементе.
Садржај: Праполитичко доба (Мит о краљевском злату, Краљевачки земљотрес, Шта је Сами?, Слава мртвог свеца); Мито-политичка економија (Лепотице социјализма, За све су криви дилери); Политичко доба (Гроб, политика, магија, Постизборно пророчанство, Кажи, ми кажи ... преко телефона); Политичке мрвице (Елементи за програм странке центра, Вишепартизам у Србији (прве две године), Један скупштински говор).
Едиција: Етнолошка библиотека књига 6
Издавач: "Српски генеалошки центар"
Уредник: Мирослав Нишкановић
Аутор: Мр Ивана Лучић-Тодосић
Наслов: ОД ТРОКИНГА ДО ТВИСТА – Игранке у Београду 1945–1963. Год. 2002. Стр. 168.
Мр Ивана Лучић-Тодосић, рођен је у Ужицу 1966. године. Као студент генерације и корисник Универзитетске стипендије дипломирала је на Филозофском факултету у Београду – Одељење за етнологију. Две године је радила на истом Одељењу на пословима обдарених за научно-истраживачки рад. Магистрирала је са темом "Игранке у Београду 1945-1963". Живи у Београду, удата, мајка двоје деце. Незапослена.
Улазак комунистичке војске у Београд 20. октобра 1944. године прослављен је козарачким колом на Позоришном тргу. Београд је тада први пут чуо динарско-руску смешу масовних песама и партизанских кола. Ипак политички, економски и демографски преврат није у потпуности укинуо танку нит која је Београд повезивала са Европом и светом чак и за време немачке окупације. Музика са радио Лондона је утихнула све до првих џез оркестара који су свирали на игранкама између два партизанска кола. Како се у Београду свирало, певало и играло у сенци пролеткулта, кожних мантила ОЗНЕ, првомајских и других прослава комунистичке револуције? Застрашено и сиромашно, у преправљеним очевим и дединим оделима, уз музику чије су ноте из света стизале најчуднијим путевима, које су знали само музички герилци тог времена. Током двадесет година игранке и свирке у чувеном Лазарцу или на Звездином пратиле су све мене и промене "револуције". Књига Иване Лучић-Тодосић "Од трокинга до твиста" прати музику и игру, облачење и понашање оних чију је младост неко, неуспешно, гурао у колхозе, совхозе и свакојаке колективе, у комунистичку партију, у сиромашну и бедну стварност, која сања светлу будућност. Она представља документ о насиљу и пркосу и, надасве, поуку.
Садржај: УВОД; О ГРАДСКИМ ИГРАНКАМА; БЕОГРАД У ДРУГОЈ ПОЛОВИНИ XIX ВЕКА (Дух новог времена, Београд двадесетих и тридесетих година XX века, Време Другог светског рата); РЕКОНСТРУКЦИЈА ФЕНОМЕНА – Сусрет више културних модела, Ослобођење града 1944–1945 (Утицаји (музика, филм), Игранке, Места, Музика и музичари, Посетиоци, Понашање, Реакција јавног мњења); Џез музика и ’трокинг’ 1946–1950 (Утицаји (музика, филм, Игранке, Места, Музика и музичари, Посетиоци – "Фрајери" и "фрајерке" – "мондени" и "монденке" или "фишбајни", "дегени" – "Графичари”, "шрафцигери”, Понашање, Реакција јавног мњења, Попуштање стега 1951–1955 (Утицаји (музика, филм), Игранке, Места, Музика и музичари, Посетиоци, Понашање, Реакција јавног мњења, Усвајање западних вредности и први рокери 1956–1962 (Утицаји (музика, филм, Игранке, Места, Музика и музичари, Посетиоци, Понашање, Реакција јавног мњења; АНАЛИЗА ФЕНОМЕНА; ИЗВОРИ (Штампа, Испитаници); АЛБУМ
Едиција: Етнолошка библиотека књига 7
Издавач: "Српски генеалошки центар"
Уредник: Мирослав Нишкановић
Аутор: доц. др Бојан Жикић
Наслов: АНТРОПОЛОГИЈА ГЕСТА I – Приступи. Год. 2002. Стр. 153.
Едиција: Етнолошка библиотека књига 8
Издавач: "Српски генеалошки центар"
Уредник: Мирослав Нишкановић
Аутор: доц. др Бојан Жикић
Наслов: АНТРОПОЛОГИЈА ГЕСТА II – Савремено друштво. Год. 2002. Стр. 255.
Др Бојан Жикић, рођен, школовао се и живи у Београду. Дипломирао, магистрирао и докторирао на Одељењу за етнологију и антропологију Филозофског факултета у Београду. Радио као истраживач-сарадник у Етнографском институту САНУ и као асистент на Одељењу за етнологију и антропологију Филозофског факултета у Београду. Доцент је на Филозофском факултету у Београду, предаје Антропологију тела. Објавио више научних и стручних радова и књигу Антропологија Едмунда Лича (Београд 1997). Члан је Међународног друштва за проучавање геста (International Society for Gesture Studies).
Проблематика људске невербалне комуникације уопште и у оквиру ње општење гестовима, били су до сада готово потпуно по страни у домаћој етнологији и антропологији. У европским и светским размерама, проучавања геста имају своју традицију од реторичара раног средњег века, а у антропологији се интересовање за гест јавља још у 19. веку. Проблем којег се Бојан Жикић латио у овој књизи зато има два аспекта: досадашња проучавања геста и сопствено истраживање у одговарајућем референцијалном оквиру, те анализу и интерпретацију добијених резултата.
За разлику од свих других аутора који су радили на установљавању тзв. гестовних инвентара одређених култура, а чији напори су били усмерени на израду таквих инвентара речничког типа, Бојан Жикић се определио за покушај установљавања гестовног инвентара концептуалног типа, односно за показивање везе између гестовних морфологије и семантике са општим концептима које је на тај начин могуће представити са аспекта представљања основних принципа успостављања такве везе. Коначни закључак је да су гестови људска биолошка могућност која се реализује симбиозом физичких покрета и културног регулисања значења тих покрета, одакле су, као средство људске комуникације, недвосмислено културни артефакти. Они су културно мотивисани и неопходна је одређена компетенција за њихово разумевање, као и у случају сваког другог симболичког система.
Едиција: Етнолошка библиотека књига 9
Издавач: "Српски генеалошки центар"
Уредник: Мирослав Нишкановић
Аутор: проф. др Ђурђица Петровић
Наслов: ОД ПУСТА ДО ЗЛАТОВЕЗА – Ткања и вез – изабране студије. Поговор проф. др Мирјана Прошић-Дворнић (Northwood University, Micigen USA). Год. 2003. Стр. 408.
Проф. др Ђурђица Петровић (1927-2003) – редовни професор Филозофског факултета у Београду – улази у ред наших најзначајнијих етнолога друге половине XX века. Рођена у Старој Пазови. Гимназију похађала у Београду. Студирала етнологију на Филозофском факултету у Београду (1948-1952). Радила у војном музеју у Београду (1952-1971). Докторирала са темом Оружарски занати у нашој земљи за време османске управе (1964). Радила на Филозофском факултету у Београду у звању доцента (од 1971), ванредног и редовног професора. Више пута је била управник Оделења за етнологију, руководилац научних пројеката Одељења, члан факултетских комисија, председник Великог савета Факултета, прва жена декан у историји Филозофског факултета (1989-1992). Објавила је преко 160 научних радова и посебних издања у земљи и иностранству. Била је стални други секретар етнолошког друштва Србије, члан-оснивач Мреже за етнолошка и историјска истраживања Савета Европе, као представник СФРЈ, а затим Србије. Специјалности: занатска израда оружја у западном делу југоисточне Европе (крај 13-половина 19. века), материјална култура и свакодневни живот (крај 13-половина 19. века), претежно на Јадрану и ближем копненом залеђу. Проф др Ђурђица Петровић била је члан Демократске странке од њеног оснивања, председник Одбора за културу Демократске странке и члан њеног Главног одбора.
Идеја за објављивање ове књиге потекла је од студената, дипломаца, магистраната и доктораната проф. Ђурђице Петровић са намером да се њеним публиковањем обележи 75 година њеног живота и етнолошког рада, високо цењеног у земљи и иностранству. С тим циљем предано смо радили на припреми рукописа за штампу девет месеци у протеклој 2002. години. У међувремену, у другој половини прошле године, проф. др Ђурђица Петровић се тешко разболела. И поред наших надања да ће савладати тешку и неизлечиву болест она је преминула 12. јануара 2003. године. Надали смо се да ће доживети да види ову књигу чијем се издавању веома радовала. Ипак видела је књигу на паусу и отисак корица на папиру. Нама, њеним студентима, остала је обавеза да овај започети посао довршимо. Чини нам се да би ова књига требало да буде незаобилазно штиво и приручник свима онима, који се баве проучавањима материјалне културе, не само етнолозима – истраживачима текстилног рукотворства и народних ношњи – по музејима, већ и другима, онима који се посредно и непосредно баве историјским, традицијским али и савременим текстилом и продуктима од њега.
Књигу Од пуста до златовеза чине студије о текстилу на просторима ex-Југославије, утицајима и прожимањима граничних култура на овом простору, па и шире на простору Балкана и Подунавља. Као што се види из садржаја први део је посвећен средњовековном текстилу, а други део различитим начинима украшавања текстилних рукотворина. Ове студије данас могу да послуже као прилог изучавању културног континуитета и акултурација у материјалној култури југоисточне Европе,
Садржај: Ткања Средњовековни вунени покривачи; Простирке и покривачи, Пуст; Склавина, Черга, Ракно, Губа, Космач, Сагови, Столњаци, Убрус. Разбој, Ликовне карактеристике народних домаћих рукотворина; Везови: Апликације, Грађа, Златовез, Бели вез, Градски вез, Вез перлицама.
Едиција: Етнолошка библиотека књига 10
Издавач: "Српски генеалошки центар"
Уредник: Мирослав Нишкановић
Аутор: др Олга Зиројевић
Наслов: ИСЛАМИЗАЦИЈА НА ЈУЖНОСЛОВЕНСКОМ ПРОСТОРУ – Двоверје. Год. 2003. Стр. 96.
Др Олга Зиројевић, историчар-турколог, рођена је у Панчеву, дипломирала 1957. године на групи за историју Филозофског факултета у Београду, постдипломске студије завршила 1958/1959. године у Сарајеву (Катедра за оријенталистику и историју). Проучава турски период националне историје од XV до XVIII века. Докторирала на теми "Цариградски друм од Београда до Софије (1970). Учествовала на бројним научним скуповима у земљи и иностранству. Боравила на студијским истраживањима у Бугарској, Турској, Немачкој, Француској и Мађарској. Објавила велики број радова и књиге: Турско војно уређење у Србији 1459-168 (1974), Цариградски друм од Београда до Будима у XVI и XVIII веку (1976), Цркве и манастири на подручју Пећке патријаршије до 183. године (1984), Поседи фрушкогорских манастира 1992, Србија под турском влашћу 1459-1804 (1995), Конвертити – како су се звали (2001).
Књига Олге Зиројевић Исламизација на јужнословенском простору – Двоверје особена је и јединствена по томе што се у њој на веома широкој основи разматрају комплексна питања синкретизма – теме која се код нас у многоме свесно или несвесно избегавала. Поред тога што даје вредан допринос истраживањима прошлости и културе на ширим балканским просторима, представља и дело које може помоћи у сагледавању процеса етнокултурног удаљавања и приближавања различитих верских и етничких заједница. Оно нам, између осталог, показује и како су се у широком временском распону од доласка Турака на Балкан па све до савременог доба, у складу са актуелним друштвено-економским и политичким односима, опстојавало на овим често немирним просторима.
Садржај: Увод; Хришћанске богомоље, иконе, Нови завет; Крст и крштење; Слава и празници; Обичаји; Култна места и лечење; Исхрана; Закључак; Библиографија.
Едиција: Етнолошка библиотека књига 11
Издавач: "Српски генеалошки центар"
Уредник: Мирослав Нишкановић
Аутор Мр Милић Милићевић
Наслов: ВОЈНИЧКА КУХИЊА – Исхрана војске у Србији крајем XIX и почетком XX века. Год. 2002. Стр. 96.
Мр Милић Ј. Милићевић родио се 1964. у Београду, где је завршио основну и средњу школу. Дипломирао и магистрирао на Филозофском факултету у Београду. Радио је у београдским основним и средњим школама, а од 1993. стално је запослен у Историјском институту САНУ. Истражује историју српске војске у периоду од 1804. до 1918. Објавио је двадесетак радова и монографије: Грб Србије. Развој кроз историју (1995) Министри војни кнежевине и краљевине Србије, са Љ. Поповићем (1998) и Реформа војске Србије 1897-1900. године (2002).
Садржај: Исхрана војске у Србији крајем XIX и почетком XX века; Исхрана народне војске; Исхрана стајаће војске; Ценовник војничког оброка; Исхрана војске у економском систему Србије; Табеле – Упут за трупне кујне и кување јела; Ред у кујни; О кувању у опште; Кување појединих јела; Извори и литература; Албум.
Едиција: Етнолошка библиотека књига 12
Издавач: "Српски генеалошки центар"
Уредник: Мирослав Нишкановић
Аутор: мр Милош Миленковић
Наслов: ПРОБЛЕМ ЕТНОГРАФСКИ СТВАРНОГ – Полемика о Самои у кризи етнографског реализма. Год. 2003. Стр. 350.
Мр Милош Миленковић, асистент на Одељењу за етнологију и антропологију, на Катедри за етнологију света и Катедри за општу етнологију и предавач на Алтернативној академској образовној мрежи у Београду, рођен је 1975. године у Београду, где је завршио основну школу "Свети Сава" и XIV београдску гимназију. Основне студије на Одељењу за етнологију и антропологију Филозофског факултета у Београду (1994-1998) завршио је са просечном оценом 10 (десет). Дипломирао је са темом "Проблеми класификација језика Индијанаца Северне Америке". Добитик је награде: "Најбољи студент Филозофског факултета у генерацији 1997/8." Магистрирао је на истом факултету (2002) са темом "Проблем етнографски стварног: Значај полемике о Самои за разумевање кризе етнографског реализма". Био је полазник последипломских програма Студије културе и Студије културе и рода, на Алтернативној академској образовној мрежи у Београду (1998-2000). Био је вишегодишњи стипендиста Министарства просвете, Фондације за развој научног и уметничког подмлатка и Министарства за науку, технологије и развој Републике Србије. Области проучавању: историја, теорија и методологија културне антропологије; американистика; океанистика; глобализација; европска интеграција; политика идентитета; однос културе и квалитета живота.
У овој књизи (ПРОБЛЕМ ЕТНОГРАФСКИ СТВАРНОГ) разматрана је тема која до сада не само што није била предмет систематског истраживања, већ уопште није била предмет како домаћег, тако ни иностраног етнолошког и антрополошког истраживања. Кандидат је имао комплексан задатак – да одговори на питање о релевацији полемике о Самои за разумевање кризе етнографског реализма у антропологији, да пружи аргументацију за своју тезу о рехабилитацији етнографског реализма и објективизма кроз постмодернистичке теорије етнографског метода, да методолошки аргументовано критикује поперовске и антипоперовске аспекте методолошког сегмента полемике, да разради модел прагматичког оправдања етнографског реализма после постмодернизма, као и да понуди референтни оквир његове применљивости у српској етнологији/антропологији. Сматрамо да је кандидат у томе успео. У том смислу, реч је о оригиналном теоријском истраживању, са ваљаном аргументацијом, прегледном структуром текста, правилним избором литературе и методолошки применљивим закључцима.
Из Садржаја: После кризе етнографске репрезентације; Редескрипција полемике о Самои: методолошки аспекти; Структура Фриманове грешке, или шта Попер не би радио на Самои!?; Полемика о Самои у кризи етнографског реализма; Теорија етнографије за нативну антропологију у Србији: како учити из полемике о Самои; Епилог (за наредну деценију); Литература; Индекс.
У припреми
Едиција: Етнолошка библиотека – посебно издање
Издавач: "Српски генеалошки центар"
Уредник: Мирослав Нишкановић
Аутор: др Влајко Палавестра
Наслов: ХИСТОРИЈСКА УСМЕНА ПРЕДАЊА НАРОДА БОСНЕ I ХЕРЦЕГОВИНЕ – Стр. 500 – формат Б-5 (у штампи) – излазак из штампе у 2003. години
Др Влајко Палавестра (1927-1993) родио се у грађанској породици у Сарајеву, где је завршио основну и средњу школу. Славистичке и југославистичке студије завршио је на Загребачком Свеучилишту, а докторирао на Филозофском факултету у Београду 1965. године.
Влајко Палавестра улази у ред најзначајнијих истраживача усменог стваралаштва и организатора етнолошког и фолклористичког рада у Босни и Херцеговини и својим укупним радом заузима значајно место у српској етнологији и фолклористици друге половине двадесетог века.
Резултате истраживања публиковао је највише у Гласнику Земаљског музеја, али и у другим часописима. Учествовао је на више научних скупова у земљи и иностранству (Немачка, Данска, Мађарска, Енглеска, САД...).
Руководио је екипним етнолошко-фолклористичким истраживањима у: Жепи, Лиштици, Дервенти, Горњој Сани, Дрежници, Рошком пољу и Сеоници. Заједно са др Здравком Кајмаковићем био је одговорни истраживач на мултидисциплинарном научноистраживачком пројекту "Горње Подриње у доба Косача" (1973-1979). Био је један од руководилаца међународног археолошког научно-истраживачког пројекта "Требишњица" (1967-1969). Као координатор руководио је израдом Изведбеног пројекта ДЦ XIII-1 (сегмент етнологија) који је садржавао програм етнолошких истраживања у Босни и Херцеговини до 2000 године. У оквиру тог пројекта био је одговорни истраживач научног програма "Карактеристике традицијске културе с обзиром на друштвено-економске промјене на селу у Босни и Херцеговини". Сва та истраживања су резултирала обиљем грађе која је похрањивана у документацију Музеја, а резултати су делимично публиковани.
Поред научноистраживачког рада руководио је Одјељењем за етнологију (1965-1970) и био члан уредништва Гласника Земаљског музеја, свеска за етнологију од 1962. године, а одговорни уредник од 1965 до 1982. године.
Влајко Палавестра је био један од ретких истраживача усменог народног прозног стваралаштва који је своје радове базирао пре свега на грађи коју је сам сакупио на терену.
Истраживања историјске народне традиције су посебно поглавље у научном опусу Влајка Палавестре. У првој фази рада посветио је пажњу предањима о старом становништву у динарским крајевима. Резултат тих истраживања је докторска теза, коју је одбранио на Филозофском факултету у Београду 1965. године. У тези је користио грађу коју је сам сакупио на терену, као и грађу објављену у едицији Српски етнографски зборник Српске академије наука и уметности. Наставио је истраживања историјске народне традиције и из те проблематике објавио низ прилога, да би 1991. године објавио студију "Историјска народна предања у Босни и Херцеговини".
У склопу проучавања историјске народне традиције интересовао се и за историју средњовековне Босне и у вези са тим бавио се средњовековном археологијом. Посебну пажњу посвећивао је гробљима и надгробним споменицима. У његовим теренским свескама бројни су описи старих гробаља, илустровани цртежима. Из корпуса те грађе објавио је више радова, а само у Археолошком лексикону обрадио је 49 локалитета на подручју Подриња.
Од Влајка Палавестре смо очекивали да ће у времену које долази довршити многе започете пројекте и дати на увид културној и научној јавности огромну грађу коју је сакупио за готово четрдесет година неуморног теренског рада. Тај посао је већ би започео. Иако нарушеног здравља непосредно пред рат радио је на студији о историјским народним предањима у Босни и Херцеговини. Студија је рађена највећим делом на основу грађе коју је сам сакупио на терену. Планирао је да се у исто време објаве студија и зборник народних предања. Студија је изашла из штампе 1991. године, а Зборник – до којег смо успели да дођемо посредством његове породице публикује се у овој књизи.
Књига ХИСТОРИЈСКА УСМЕНА ПРЕДАЊА НАРОДА БОСНЕ I ХЕРЦЕГОВИНЕ, резултат је ауторових вишедеценијских истраживања усмене народне традиције свих народа у Босни и Херцеговини. Састоји се из уводне студије и зборника предања (324) са коментарима.
Студија – Садржај: Увод; I – Дефиниција и терминологија усмених предања; II – Сакупљање, објављивање и истраживање усмених предања у Босни и Херцеговини; III – Тематско-сижејна структура и мотиви хисторијских усмених предања; IV – Антрополошка функција хисторијских усмених предања; V – Интеракција хисторијских усмених предања и епске поезије; VI – Стварност и машта у хисторијским усменим предањима; VII – Кронолошки слојеви и питања континуитета усмених предања; VIII – О стилским и књижевним особинама усмених предања; Закључак; Библиографија; Литература
Зборник – Садржај: Увод; 1. Доба дивова (Стари народ дивова – Некадашње благостање – Владари старог народа – Узроци нестанка старог народа – Трагови живота и дјелатности старог народа); 2. Владари и јунаци (Банови и краљеви – Краљице – Обласни господари – Јунаци епске поезије у прозном предању); 3. Тврђаве, насеља и грађевине (Проналазак тврђаве – Тврђаве и дворови – Вароши и трговишта – Грађевине и градње на води); 4. Освајање, ратни походи и опсаде); 5. Исламизација и привилегије (Старосједиоци – Досељене Османлије – Исламизирана домаћа властела – Исламизирани сеоски родови – Данак у крви – Стицање привилегија); 6. Кметови и господари (Однос кметова и господара – Родовска предања о поријеклу – Истакнуте и запамћене личности); 7. Насеља, зулумћари и моћници); 8. Отпори власти (Хајдуци и одметници – Ускоци и пребјези – Буне и устанци); 9. Катастрофе (Сеобе и ратна пустошења – Године глади и епидемије – Пожари и поплаве); 10. Хисторијско-религијска предања (Светитељи, евлије и богоугодници – Богомоље и њихови оснивачи – Шехити, њихове погибије и гробови – Култна мјеста); Коментари; Регистри: Списак скраћеница литературе; Списак скраћеница имена сакупљача; Списак казивача предања; Рјечник турцизама и мање познатих ријечи; Мотиви хисторијских предања; Попис илустрација.
БИБЛИОТЕКА КОРЕНИ
У Библиотеци Корени издају се дела из српске генеалогије. Као прва књига из ове едиције објављена је књига Мирослава Нишкановића ПОРОДИЧНИ КОРИЈЕНИ, који се више од двадесет година бави истраживањима миграција и порекла становништва. Аутор разматра порекло 63 рода, а у књизи се посредно посматра око 200 родова.
Едиција: Библиотека корени књ. 1
Издавач: "Српски генеалошки центар"
Уредник: Мирослав Нишкановић
Аутор: Мр Мирослав Нишкановић
Наслов: ПОРОДИЧНИ КОРИЈЕНИ – Једно недовршено истраживање Обим: 167 страница А5 формата. Штампа офсетна, папир 80 грама, корице биндакот – штампа двобојна – латиница. Тираж 1000 примерака
Мирослав Нишкановић, рођен 1951. године у Книну, завршио Гимназију у Бањој Луци, дипломирао (1976) и магистрирао (1994) на Филозофском факултету у Београду – Одељење за етнологију. Бави се истраживањима миграција и порекла становништва из које специјалности је објавио више радова и књига. Каријеру је започео у Земаљском музеју Босне и Херцеговине у Сарајеву 1976. године, где је радио у Одјељењу за етнологију на радном месту: Етнолог за поријекло становништва и етногенезу (1976-1992). Поред тога био је задужен и водио збирку "турског" оружја. Обављао је функције шефа Одсјека за духовну културу и начелника Одјељења за етнологију. Био је Одговорни уредник Гласника Земаљског музеја, свеска за етнологију и Одговорни истраживач научноистраживачког пројекта "Карактеристике традицијске културе с обзиром на промјене друштвено-економских односа на селу у Босни и Херцеговини". Резултате истраживања презентује на стручним и научним скуповима у земљи и иностранству и публиковао у стручним и научним часописима, највише у Гласнику Земаљског музеја – свеска за етнологију. Значајнији радови: Прилог проучавању становништва Змијања (1978), Поријекло становништва Дрежнице (1983), Становништво села Герзова у Босанској Крајини (1985), Поријекло становништва тешањског краја, (1987). Оружје кроз вјекове (1988); Преглед етнолошких истраживања миграција и поријекла становништва Босне и Херцеговине (1990) ... По избијању рата (1992) са породицом одлази за Београд, са надом да ће се вратити у Сарајево, где се (у Земаљском Музеју) налазе грађа и резултати његових петнаестогодишњих истраживања, обављених у многим областима Босне и Херцеговине. У Београду и даље ради, превасходно на генеалошким истраживањима, истраживач сарадник је Етнографског института САНУ. Резултате истраживања излаже на научним и стручним скуповима у земљи и иностранству (...Мађарска – Бекешћаба 1996; Бугарска – Софија 2000, Француска – Безансон 2000; Холандија – Хаг 2002 ...). Објавио: две књиге, више радова у домаћим и страним часописима, преко 150 научно-популарних текстова у новинама, сарађивао на радију и телевизији као аутор прилога или коментатор из најшире етнолошке проблематике ... Рецензент је и уредник више књига и публикација по позиву.
Књига Породични коријени сведочи о ауторовом компетентном стручном истраживању извора и литературе, како би се потврдиле или довеле у питање претпоставке изнете у дописима редакцији сарајевских Вечерњих новина, више од шездесет интересената о пореклу њхових породица, односно родова. Сваки прилог за себе је својеврсна студија о пореклу одређеног рода. Аутор је показао да се у оваквим истраживањима у доброј мери може расветлити прошлост и порекло појединих родова, да би за неке од њих установио да су данашње презиме добили релативно скоро, а за друге да им се порекло може прати неколико векова уназад, ап и до средњег века.
др Миљана Радовановић
Текст Мирослав Нишкановића Породични коријени, једно недовршено истраживање резултат је вишегодишњих истраживања миграција и порекла становништва на простору Босне и Херцеговине, као и података прикупљених са терена од стране оних који су се занимали за своје порекло.
Акцију су покренули сам аутор и уредник сарајевских Вечерњих новина, Сејо Демировић. Читаоци су се просто обраћали Редакцији саопштавајући, при том, оно што су знали о свом ближем и даљем пореклу, а М. Нишкановић, тада кустос Земаљског музеја, сваке недеље одговарао. И то у времену од 14/16. јануара 1991. до 1. априла 1992. године. Дакле, до самог почетка рата (отуда и наведени поднаслов текста).
Радова ове врсте (ако се изузме Шимуновић, Наша презимена, Загреб, 1985) углавном нема. И стање извора ј од области до области различито. Уништен је, уз то, и велики број матичних књига и грунтовних књига (а и сами смо сведоци варварства те врсте). уз то, формирање презимена је процес који траје од времена феудализма, а посао додатно отежавају безмало перманентне миграције становништва (и даље трају).
Упркос томе, аутор, М. Нишкановић, је успео да од расположиве грађе различите провенијенције (укључујући и саопштења самих читалаца) да детаљне одговоре о читавом низу презимена (припадника све три конфесије у БиХ, па и оних пристиглих са других страна) трагајући за подацима по безмало читавом еx-ју простору.
Текст је добро документован (иако без напомена), концизан и веома занимљив. Осветљава, уз, то, у извесној мери, и нашу привредну, културну и социјалну историју.
Треба свакако истаћи да је настајао у једном тешком и трагичном времену. рад свакако треба објавити и наставити.
др Олга Зиројевић
// Пројекат Растко / Антропологија и етнологија //
[ Промена писма | Претрага | Мапа Пројекта | Контакт | Помоћ ]
|
