Дајана Лазаревић
Улога светости у формирању идентитета у научном зборнику „Светост и идентитет“
Светост и идентитет – улога светаца и светости у формирању идентитета православних народа – тематски зборник / прир. Зоран Милошевић. – Београд: Институт за политичке студије, Београд, 2020. – ISBN 978-86-7419-321-1
Вирус корона је на неколико месеци зауставио, или макар успорио, цео свет. Имали смо прилике да видимо како изгледа борба са невидљивим непријатељем, изолација, рад од куће, све добре и лоше стране таквог рада и сада можемо да сумирамо шта смо добили, а шта изгубили у том периоду. Да добре и квалитетне ствари увек пронађу свој пут и опстану и у најтежим временима, доказ је нови тематски зборник „Светост и идентитет – улога светаца и светости у формирању идентитета православних народа“, чији је приређивач др Зоран Милошевић. Зборник је изашао у издању Института за политичке студије из Београда, 2020. године, а приређивач нам у уводној речи објашњава порекло идеје за формирање овог зборника:
„Идеја да се један научни скуп и тематски зборник посвете улози светаца и светости у формирању идентитета православних народа, настала је у јесен 2019. године, у Београду, током разговора протојереја Александра Романчука, јереја Мила Јовановића, професора Кирила Шевченка и приређивача овог зборника. Према замисли, скуп би се, под паролом „Нећемо расколе – хоћемо јединство”, одржао 25-26. априла 2020. године у Глушцима, у парохији оца Мила – епархија шабачка. По окончању скупа, руски, српски и бугарски свештеник обавили би службу на црквенословенском језику, зарад подсећања верујућег народа и свих људи добре воље да смо један народ, не само по вери, него и по језику; стално се мора имати на уму да црквенословенски језик баштини изворну православну духовност, због чега би православни свет морао да га сачува као богослужбени језик1.“
Због горепоменутих мера заштите од корона-вируса тај научни скуп није одржан, већ је одложен за неке безбедније будуће дане. Многи учесници тог будућег скупа су аутори чланака у овом тематском зборнику, а у наредним редовима дискутоваћемо о њиховој теми и обратити пажњу на везе међу словенским народима, које би читаоцима и истраживачима биле интересантне.
Први део зборника носи назив „Светост и идентитет“ и испуњавају га следећи аутори: Архиепископ верејски Амвросије (Русија), који се осврће на тајне светости и православља; Протојереј Серафим Слободској (Русија), пише о свецима и њиховим чиновима и хијерархији пред Богом; Емил Миланов (Бугарска) – о улози светитеља и светих у формирању православља; Миодраг Чизмовић (Црна Гора) – о Серафиму Саровском као светитељу пасхалне радости; Наталија Белоус и Јелена Вакулина (Русија) – о духовности као основи патриотизма; Татјана Мишћенко (Русија) – о легенди о икони, као општем месту окупљања народа.
Други део зборника носи назив „Светитељи и идентитет православних народа“ и занимљиво је да тај део зборника отвара Бољевчанин Раде Јанковић, који пише о Светом Сави и путу ка сопству. Јанковић је аутор више монографија и научних радова из области религије и правних наука, а у овом чланку се држи неисцрпне теме о Светом Сави и његовом значају за православне народе. Термин „идентитет“ код овог аутора је означен као „сопство“. Следе: Александар Митић (Србија), са интересантним текстом о утицају кнеза Лазара и косовских мученика на идентитет Срба; потом Иван Чарота (Белорусија) са текстом о Мануилу Козачинском у историји Србије и Белорусије. Чињеница је, да је проф. др Иван Чарота доследан истраживању белоруско-српских веза, у овом случају – личности, која је оставила неизбрисиви траг у обема државама. За место српске речи у Белорусији Чарота се бори 4 и по деценије, добитник је највиших награда и одликовања у Белорусији, Русији и Србији, аутор (или приређивач) је 143 књиге и брошуре, као и 637 научних чланака. Бићемо слободни да кажемо да ниједан Белорус у историји није толико година и труда посветио Србима и српској култури и историји и да је, вероватно, највећи и најчистији инострани борац за српску реч. Још, када је овај зборник у питању, И. Чарота се, поред М. Јовановића, М. Чизмовића, К. Шевченка, Ж. Ђурића, Л. Криштаповича и З. Милошевића, налази у организационом одбору.
Следе чланци: Протојереја Александра Романчука (Белорусија) – о утицају митрополита Јосифа Семашка на обнову православног идентитета Белоруса; Лава Криштаповича (Белорусија) – о Белорусији као православној земљи и белорусизацији; Ксеније Кончаревић (Србија) – о улози јуродства у формирању националног менталитета Руса; Љупке Катане (Србија) – о Св. Мардарију Ускоковићу Свеамериканском; Михаила Иванова и Павела Тихомирова (Русија) – о српској традицији Светосавља и наслеђу Св. Саве; Александра Митића (Србија) – о српском пореклу цара Јустинијана; Н. Фомичева и А. Пчелинов-Образумова (Русија) – о Јоасафу Белгородском; Александра Вујовића (Црна Гора) – о Св. Василију Острошком, као светионику српског народа; Рустема Вахитова (Русија) – о подвигу смирења Св. Александра Невског; В. Мишћенка (Русија) – о скопском наслеђу у Руској империји у другој половини 19. века; Кирила Шевченка (Белорусија) – о карпатско-руском идентитету и феноменима; Срђана Тодорова (Србија) – о доприносу Св. Пајсија Хиландарца у формирању идентитета Бугара; Павела Тихомирова (Русија) – о проблемима руског националног самосазнања.
Како је зборник почео уводном речју приређивача Зорана Милошевића, тако се и завршава његовим чланком о мржњи, идентитету и православљу, те о терминима које слушамо и у медијима, као што су: србофобија, русофобија, сагледавамо утицај политике на такве представе и ставове и откривамо њихове узроке и опасности од њих. Можемо да кажемо да је овај чланак и затварање зборника, тачније велики закључак свих обрађиваних тема, али и увод у све даље дискусије на исту тему.
Истраживачима културе, политике и верских питања препоручујемо зборник радова „Светост и идентитет“, а надаћемо се скором одржавању научног скупа у Глушцима, где ћемо имати прилике да чујемо и живу реч цењених аутора.
1Светост и идентитет, 2020. – Стр. 10.
Датум последње измене: 2020-05-17 16:19:19