Војислав М. Јовановић
Марамбо
(1884-1968)

Изабране драме

Садржај

• Предговор Мирјане Миочиновић
• Војислав М. Јовановић: Наш зет (комад у једном чину, 1905)
• Војислав М. Јовановић: Наши очеви (комедија у три чина, 1905-1906)
• Војислав М. Јовановић: Наши синови (комад у четири чина са епилогом, 1905-1907)
• Био-библиографске белешке

Војислав М. Јовановић - Марамбо

Биографски и библиографски подаци

Биографски подаци

Војислав Јовановић рођен је у Београду 12. октобра 1884; гимназију завршио у родном граду 1903. Студирао књижевност у Лозани, Женеви и Лондону; докторирао у Греноблу 1911. Године 1912. изабран је за доцента Београдског универзитета за упоредну књижевност. Током првог светског рата био је члан ратног Пресбироа српске Врховне команде и шеф Пресбироа српске владе у Лондону и Вашингтону. За ванредног професора изабран 1919. да би само годину дана касније заувек напустио универзитетску каријеру. Уређивао Српски књижевни гласник 1920 -1921. Године 1924. постављен је за начелника историјског одељења Министарства иностраних дела и на том је послу, с краћим прекидима, остао до 1950. Од 1950-1962. ради у Српској академији наука као научни саветник и научни сарадник. Умро је у Београду 1968.

Јовановићев књижевни рад започиње 1903. године сарадњом у Малом журналу где под псеудонимом Марамбо објављује између осталог и позоришне критике. Прву драму под насловом Тако рече Заратустра написао је те исте године и послао на анонимни конкурс Матице српске (драма је одбијена уз образложење да је "предмет који се ту обрађује врло необичан и тугаљиве природе у моралном погледу"). Према подацима које даје сам Јовановић 1914. у "Напомени" уз књигу драма под заједничким насловом Каријера остали позоришни комади настали су следећим редом: Наш зет 1905, Наши очеви 1905-1906, Наши синови 1906, Каријера 1907. Наши синови и Наши очеви добили су другу награду на конкурсу Народног позоришта 1906.

Један део Јовановићевог тематски врло разнородног научног рада везан је за проучавање наше народне књижевности. Највећи допринос у тој области представља његова докторска дисертација "Гусле" Проспера Меримеа, у којој је, служећи се обимном документацијом, решио питање постанка и извора ове познате књижевне мистификације и тако приказао и улогу наше народне поезије у европском романтизму. Овоме треба додати и чувене антологије: Српске народне песме (1922) и Српске народне приповетке (1925).

Јовановићево интересовање за политичку историју дало је такође драгоцене резултате: уредио је збирку докумената о питањима границе с Албанијом, о Рапалском уговору, о Лондонском пакту и књигу о југословенским архивима из другог светског рата. У том послу посебно важно место заузима Енглеска библиографија о источном питању у Европи (прво издање из 1908; друго допуњено и исправљено издање, објављено 1978, приредила Марта Фрајнд).

Преводио је Волтера и Ибзена.

Библиографија

• Наши синови, комад у четири чина, са епилогом, Мостар, 1907. Штампарско умјетнички завод Пахера и Кисића. Кол. Мала библиотека, књ. XXVIII, св. 139/140.
• Каријера (Каријера, комедија у три чина; Наш зет, комад у једном чину; Наши очеви, комедија у три чина), Београд, Издавачка књижарница Геце Кона, 1914.
• Наши синови, у књизи Старији драмски писци (приредио Станислав Бајић), Српска књижевност у сто књига, Нови Сад/Београд, Матица српска/СКЗ, 1972.
• Тако рече Заратустра, драма у три чина (пронашао и за штампу приредио Васо Милинчевић), Књижевна историја, 1974, VI, 24, стр. 703-739.

Подаци о текстовима

За ову књигу коришћена су следећа издања Јовановићевих драма:

• Наш зет и Наши очеви, Каријера, Београд, Издавачка књижарница Геце Кона, 1914.
• Наши синови, Старији драмски писци, Српска књижевност у сто књига. Нови Сад/Београд, Матица српска/СКЗ, 1972.

Подаци о извођењима

• Наши синови, Народно позориште, Београд, 21. IX 1906.
• Наш зет, Народно позориште, Београд, 23. VIII 1907.
• Наши синови, Југословенско драмско позориште, Београд, 29. V 1966.
  Редитељ Мирослав Беловић. Улогу Пуковника Остоје играо Миливоје Живановић.

Изабрана литература

НАШИ СИНОВИ

• Грол Милан: "Наши синови", комад у четири чина, с епилогом, од Војислава Јовановића, СКГ, 1906, 1. октобар, књ. XVII, бр. 7, стр. 538-546. (прештампано у Гроловој књизи Позоришне критике, Савременик СКЗ, 1931, стр. 67-75).
• Матош А. Г.: "Београдско позориште", Хрватска, I, бр. 133, 10. октобар 1906 (прештампано у Матошевим Сабраним дјелима, X, Загреб, Либер, 1973, стр. 66-68).
• Скерлић Јован: "Војислав М. Јовановић: Наши синови". Комад у четири чина са епилогом. Мостар, 1907. (Мала библиотека, св. 139-140). СКГ, 1908, 16. март, књ. XX, бр. 6, стр. 274-275. (прештампано у Писци и књиге, IX, Београд, Издавачка књижарница Гоце Кона, 1926, стр. 119-121).
• Скерлић Јован: "Српска књижевност 1906. године". Писци и књиге IV, Београд, Просвета, 1964, стр. 269-301, в. стр. 299-300. (Превод с чешког.)
• Дучић Јован: "Један нов драмски писац. Војислав М. Јовановић: ,Наши синови’ комад у четири чина, 1907". Политика, 1908, 3. јун, бр. 1571, стр. 3.
• Бојић Милутин: "Наша драма", Зора, Беч, год. II, 1911, прештампано у Сабраним делима, књ. 3, Београд, Народна књига, библ. "Милутин Бојић", 1978, стр. 136-137.
• Селенић Слободан: "Драма једног менталитета - Војислав М. Јовановић: ,Наши синови’, премијера у Југословенском драмском позоришту; редитељ Мирослав Беловић", Борба, 1966, год. XXXI, бр. 147, 31. мај. стр. 7.
• Первић Мухарем: "После шездесет година. Драма Војислава М. Јовановића ,Наши синови’, режија Мирослав Беловић. Премијера у Југословенском драмском позоришту", Политика, 1966, год. LХVII, 1. јун, бр. 18913, стр. 11.
• Стаменковић Владимир: "Оживљавање класике: ,Наши синови’, ,Максим Црнојевић'", НИН, 1966, 12. јун, бр. 805, стр. 8-9.

НАШ ЗЕТ

• Грол Милан: "Наш зет, комад у једном чину", у књизи, Позоришне критике, Савременик СКЗ, 1931, стр. 75-77.

ТАКО РЕЧЕ ЗАРАТУСТРА

• Милинчевић Васо: "Непозната драма Војислава М. Јовановића Марамбоа", Књижевна историја, 1974, VI, 24, стр. 745-755.
• Гајер Драган: "У посети најстаријем драмском аутору Београда", Политика експрес, 1965, III, 26. август, бр. 588, стр. 8.
• Финци Ели: "На вест о смрти Војислава М. Јовановића. Од фантазије до акрибије", Политика, 1968, 28. јул, стр. 18.
• Др Николић Илија: Др Војислав М. Јовановић 1884-1968, Београд, 1969, издање аутора (библиографија радова: посебна издања; студије, расправе, чланци, хронике, белешке; рукописи: грађа, литература о В. М. Јовановићу).
• Вучковић Радован: Модерна драма, Сарајево, Веселин Маслеша, 1982. (у поглављу Модерна српска драма, стр. 478-496).