Биљана Сикимић, Београд

Једна српско -румунска фолклорна изоглоса

(Радови Симпозијума Југословенски Банат - историјска и културна прошлост, Београд 1997, 160-176.)

Мале фолклорне форме, захваљујући својој клишеираности, пружају добро полазиште за компаративно проучавање језика фолклора. Фолклористи се одавно баве истраживањем заједничких црта румунског и јужнословенског фолклора, али су мале фолклорне форме ретко долазиле у центар пажње. Посебан, за сада још неистражен проблем, представљају изоглосе у језику фолклора: постављена је хипотеза о посебним, јужнословенско - румунским изоглосама, независним од ширег балканског контекста.^[1] Ове, јужнословенско - румунске изоглосе дијахроно се разликују од типичних балканских фолклорних изоглоса, па је, захваљујући фактима историје оба језика могуће покушати њихово датирање. Проблем ових фолклорних изоглоса био је уочен и постављен на фрагментима текстова народних загонетака - на фрагменту клетве и фолклорне формуле упућивања поруке.^[2] Хипотеза о специфичним јужнословенско - румунским изоглосама може се аргументовати и грађом из дечијег фолклора, тако што ће предмет истраживања бити славизми у оним румунским фолклорним текстовима који имају формалне паралеле у јужнословенском фолклору^[3].

Једноставан пример етимолошке подударности фолклорног текста у румунском и српском дечијем фолклору јесте фолклорна формула односно фрагмент текста са мотивом "точења вина ради весеља". У питању је етимолошки и синтаксички идентична ситуација: vin sa ne veselim = vino da se veselimo. Овај мотив је у српскохрватском дечијем фолклору потврђен у познатој песмици Сеје баба брашно - уз певање ове песмице детету се рукама љуља глава. У румунском дечијем фолклору фрагмент текста "вино ради весеља" јавља се у дечијој молитвици младом - новом месецу.

Мотив вина и весеља у румунском дечијем фолклору саставни је део дечије терапеутске формуле упућене младом месецу^[4], где се уместо молбе за здравље, очигледно секундарно, јавља у оквиру молбе за храну: Luna, luna noua, / rupe piinea-n doua / si ne da si noua: / si-o corfa de oua / si-o litra de vin / sa ne veselim. (Comisel 1982:122 из Fagaraљa?). У варијанти дечије молитвице младом месецу јавља се и мотив поделе јаја: jumatate mie / jumatate tie / si-un pahar de vin / sa ne veselim. (Comisel 1982:123)^[5]. За магијски текст упућен младом месецу у румунском фолклору карактеристична је молба за здравље: Luna, luna noua, / rupe piinea-n doua / si ne da si noua: / tie jumatate, / noua sanatate.

Српскохрватски дечији текст који садржи исту фолклорну формулу (са мотивом вина и весеља) није јасно обележен као магијски^[6], његове варијанте забележене су у следећем српскохрватском ареалу: Ресава, Морава, Левач и Гружа са једне стране и Славонија, Буњевци и Штокавци у Мађарској^[7]: Сеј баба брашно, / не имала на што, / на дедине гаће. / Точи деда вино, / да се веселимо, / да дете успимо. (Мијатовић 1898-9:715). Формула се јавља у следећим варијантама: и бијело вино, / да се веселимо (Вујичић 1978:110), точи деда винце / да се веселимо (Петровић 1897-8:347), дида точи вино / да се веселимо (Аноним 1930:267), точи деда вино / да се веселимо (Милеуснић 1901:44), дај деда вино / да се веселимо (Петровић 1948:412), да купимо винца / да се веселимо (Бушетић 1920:24), точи деда вино / да се веселимо (Вељић 1901:5, Мијатовић 1898-9:715, Мијатовић 1922:102), деда точи вино / да се веселимо (Милосављевић 1985:54).

Поред ове везе са весељем, вино је и у српскохрватском фолклору саставни део врло честе епске формуле: вино пије^[8]. И волунтативни сегмент да се веселимо може се посматрати као одвојена фолклорна формула, она је у јужнословенској епици уобичајена у финалном положају, као завршна формула^[9].

Идентичан етимолошки, али и морфо-синтаксички садржај у фолклорним текстовима из генетски различитих језика, уз које се, уз извесне резерве, може ставити знак једнакости (а то је у конкретном примеру припадност дечијем фолклору), указује на директне фолклорне везе два народа. Овако сложене фолклорне релације изазивају, даље, неколико занимљивих претпоставки: зависно од времена позајмљивања словенског текста у румунски фолклор, српскохрватска дечија песмица, приликом које се љуља глава детету, могла је такође имати магијско порекло и садржати молбу за здравље. За решавање овог проблема значајан је и ареал румунских варијаната са овим мотивом и питање да ли се исти мотив јавља и у неком другом тексту. У наведеним српскохрватским дечијим песмицама актер који точи вино је деда, што је и распрострањено јужнословенско именовање "месеца на небу"^[10]. У румунском, од "младог месеца" моли се вино у одређеној количини (litra, pahar). Тако би се, уз велику дозу опрезности, могло даље нагађати право порекло (данас изгубљено) српскохрватског дечијег текста, или, бар претпоставити да је у неким српскохрватским областима фолклорни текст са дедом = "месец" био коришћен као молитва младом месецу.

Анализа два фолклорна текста на различитим језицима са еквацијом само језичког садржаја, односно присуство исте фолклорне формуле, захтева успостављање ланца фолклорних текстова по критеријуму фолклорног жанра или модела текста. Двострука веза: српскохрватска "дечија песма" > румунска формула "младом месецу" тако захтева анализу следећег члана у низу > јужнословенска формула "младом месецу". Тиме други круг проблема који отвара румунска дечија песмица упућена младом месецу, рум. Luna, luna noua, постаје анализа одговарајућих словенских магијских текстова упућених младом месецу^[11. Издвајају се текстови са етимолошки идентичном јединицом: *весел-:

- Здрав здрављаче, весељаче! Венац ти на главу, а мени здравље и весеље у кућу! (Милићевић 1984:62), односно: - Здрав здравјаче, весељаче, ти нама здравље и весеље, а ми теби колач и јабуку! (РСАНУ s.v. весељак). Други кратки српскохрватски магијски текстови у обраћању младом месецу имају другачији етимолошки садржај именовања месеца, нпр.: - Здрав здрављаче, нов новљаче! (Караџић 1849:89), - Ено новака! Ти нов, а ја и моји сви рођени здрави и живи! (Мијатовић 1957:178), - О мјесече, млади млађаче, стари старјаче! Када тебе ујела змија иза јелова пања: онда и мене забољела глава. Нити тебе ујела змија иза јелова пања, нити мене забољела глава! (Беговић 1887:222), - Помлади ти мене, како си сам себе. Кад тебе змија ујела, онда мене глава заболела! Кад тебе змија ујела, онда мене грозница ухватила! (Хорват 1896:252), - О мјесече! тако ти твоје младине, ево ти моје мале маказице, одсијеци ми брадавице. (Грђић-Бјелокосић 1902:72).

У неким варијантама јужнословенских магијских текстова упућених младом месецу, месец се квалификује (као у румунском) поред, за словенски фолклор, очекиваног млад и са нов (мада то у српскохрватском и румунском није етимолошки истог порекла). Бугарски фолклор за "млад месец" познаје и називе са атрибутом нов: нова свещ, нова месечина, новина (Маринов 1994:46), а у Србији су атрибути месеца: млад, млађ, младијак, млади млађак, младина, млади младенац^[12] (Ђорђевић 1958:32-33). Са друге стране, код јужних Словена, од младог месеца се поред очекиваног здравља (рум. sanatate) тражи и весеље (у рум. славизам veselie^[13]), а сам месец се назива још и весељак^[14] и новак. Словенска фолклорна формула здравље и весеље^[15] потврђује се и наведеним примерима јужнословенског обраћања младом месецу. Етимолошка фигура са придевом нов у српскохрватском фолклору карактерише магијски текст "кад се нешто ново први пут од године окуси": Боже помози! Нове новине од нове године. (Караџић 1849:20).

Потврђена је и идентична магијска радња која прати обраћање младом месецу, а то је скакање (Караџић 1849:89 и Pamfile 1909:54), словенски фолклор потврђује и бројне друге пратеће магијске радње, пре свега звецкање новцем уз текстове у којима се од "младог месеца" тражи новац. Формално гледано, и румунско и словенско обраћање месецу садрже исте структурне елементе, као што су елементи размене: венац : здравље/ весеље; колач/јабука : здравље/весеље; "златна круна" : срећа/ здравље (Москаленко 1993:36^[16]); грана : лијепо здравље; врећа : срећа; пас : глас^[17] (Lilek 1894:388), размене празно : пуно (fedeles/ fideles gol : plin), поделе (хлеб, Comisel 1982:122), и др. Све су ове категорије архетипске, и заједничке су многим европским народима, па се упоређивањем самих магијских текстова на румунском и словенским језицима не могу изводити закључци о директном утицају у било ком правцу.

Етимолошки докази, као што су славизми у румунским варијантама фолклорног текста, могу да укажу на новији румунски текст, али свакако не значе аутоматски и да је цео фолклорни модел текста преузет од Словена, или, још мање указују на време или место када се то могло десити.

Напомене:

1 На материјалу малих фолклорних форми постављена је хипотеза о румунско - српскохрватским фолклорним изоглосама: ако се одређене фолклорне и језичке црте не јављају у грчком, албанском или турском језику (ако се идентификују текстови ограничени на јужнословенске и румунски језик) тада одговарајући модели фолклорних текстова имају у српскохрватском језику шири ареал распростирања од зоне фолклорних балканизама (тј. нису ограничени само на централну и југоисточну Србију), в. Сикимић 1995.

2 Српскохрватско: црево ти се згрчило, према румунском: matile ti s-or zgirci; и српскохрватско: пору~ила доња нева горњој неви према румунском: m-a trimes doamna de sus la cea de jos (Сикимић 1995:185-187).

3 Primer interpoliranja fragmenta rumunskog teksta u ju`noslovenski foklorni tekst (basmu) v. u: Sikimi} 1993:461-462.

4 И друге варијанте одговарајућих румунских магијских текстова упућених младом месецу (рум. crai-nou) садрже лексичке славизме: - Crai nou, crai nou, / na un fedeles gol, / da-mi unu plin; / rosu ca calina, / gros ca slanina. (Pamfile 1909:54; Comisel 1982:124), - Sanatate-n casa si plosnitele afara. (Pamfile 1909:54; Comisel 1982:124)

5 На жалост, тешко је утврдити порекло варијанта текстова из збирке Emilie Comisel, али је сигурно да су неки дечији текстови упућени младом месецу забележени и у југословенском Банату.

6 Коментари записивача: "Нека жена узме главу детињу између две шаке и потискујући шакама главу детињу час на десно, час на лево, пева" (Варош, Петровић 1897-8:346), "Овако кад се детиња глава љуља међ шакама" (Морава, Вељић 1901:5), "На рукама се жужа дете" (Аноним 1930:267). У Гружи песма је означена као "успаванка" (Петрови} 1948:412) .

7 Варијанте без мотива вина и весеља, забележене су углавном у Босни: Комарица 1996:14; Сарајево , Зовко 1898:743; Краље, Кларић 1912:174; Richtman 1951:45; Момир 1896:202; Трстеник, Бушетић 1920:24 и др.

8 Детелић 1996:134-136, 152-154 само у иницијалном положају наводи 207 варијаната ове епске формуле.

9 Уп. примере завршних епских формула у: Детелић 1996: ми велимо да се веселимо (163, 171), сад велимо сви се веселимо (167), сад велимо, да се веселимо (167, 173), тек велимо да се веселимо (168, 171), већ велимо да се веселимо (172), то велимо, да се веселимо (173, 211), но велимо да се веселимо (211), а сад, браћо, да се веселимо (164, 165, 168, 181), а ми браћо, да се веселимо (172, 179, 190, 194, 210), ну у здравље да се веселимо (168, 186).

10 За бугарски језик уп. нпр. Koseska 1972, а за српскохрватски језик довољно илустративне податке доноси РСАНУ svv. деда и дедо; в. и: Етимолошки речник српскохрватског језика. Пробна свеска, s.v. Дабог (у штампи).

11 Обраћање младом месецу потврђено је и код многих других народа, тако нпр.: руске, белоруске и мордвинске примере наводи Moszinsky 1968:82, а фолклорне анализе ових молитвица на словенској грађи доносе и: Усачева 1988 и Niebrzegowska 1992.

12 Етимолошка фигура од псл. *moldъ (jь) у обраћању младом месецу карактерише и белоруски фолклор: malaзičok maladej (Moszinsky 1968:82); у украјинској басми против зубобоље обраћа се "младом месецу" са нпр. молдик, молдик, місяцю молодий (Москаленко 1993:46, 44) и од њега се тражи щастя й здоров'я (Москаленко 1993:36).

13 Уп. Cioranescu s.v. vesel.

14 Месец као весељак у контексту небеских тела и стихија в. Толстојеви 1993:178.

15 Уп. нпр. руску успаванку: Спи-ко, Таня, здорово, вставай весело. (Мартyнова 1989:22), анализу ове прасловенске формуле, *весел-/*съдорв-, в. у раду: Толстојеви 1993:182.

16 Поред јужнословенских фолклорних факата, приликом истраживања словенских елемената у румунском фолклору не смеју се губити из вида ни украјински утицаји. Целу слику усложњава и шира карпатолошка перспектива.

17 У српскохрватском фолклору елементи врећа : срећа и глас : пас чине фолклорне формуле и као такви су унети у молитвицу "младом месцу".

Извори и литература

Аноним
1930 О буњевачким народним обичајима, Књижевни север VI/7-10, Суботица, 267-272.

Беговић, Н.
1887 Живот и обичаји Срба граничара, Загреб.

Бушетић, Т.
1920 Песме у Срба сељака (срез трстенички), Архив САНУ, Београд, Езб 231-1.

Cioranescu, A.
1966 Diccionario etimologico rumano, Tenerife.

Comisel, E.
1982 Folclorul copiilor, Bucuresti.

Детелић, М.
1996 Урок и невеста, Поетика епске формуле, Београд.

Ђорђевић, Т.
1958 Природа у веровању и предању нашега народа И, Српски етнографски зборник LXVII, Београд, 3-319.

Грђић-Бјелокосић, Л.
1902 Из народа и о народу I, Мостар.

Хорват, Р.
1896 Гатање о природним појавима, о животињама, о билинама, о времену и у разним пригодама живота, Копривница, Зборник за народни живот и обичаје I, Загреб, 251-256.

Караџић-Стефановић, В.
1849 Српске народне пословице, Беч.

Кларић, И.
1912 "Песекалице" или "санаталице", Зборник за народни живот и обичаје XVII/1, Загреб, 171-185.

Комарица, М.
1996 Друскалице, Расковник 83-84, Београд, 14.

Koseska, V.
1972 Bulgarskie slownictwo meteorologiczne na tle ogólnoslowiańskim, Wroclaw etc.

Лилек, Е.
1894 Вјерске старине из Босне и Херцеговине, Гласник земаљског музеја у Сарајеву VI, Сарајево 1894, 141–166; 259–281; 365–388; 631–674.

Маринов, Д.
1994² Народна вяра и религиозни народни обичаи, София.

Мартынова, А. Н.
1989 Потешки, считалки, небылицы, Москва.

Мијатовић, С. М.
1898-9 Из народне педагогије, "ваља се" и "не ваља се" у домаћем васпитању, Учитељ XVIII, Београд, 707-717.

Мијатовић, С. М.
1922 Обредне народне песме из Ресаве, Архив САНУ, Београд, Езб 265.

Мијатовић, С. М.
1957 Етнографске забелешке из Левча, Темнића, Белице и Ресаве, Гласник етнографског музеја 20, Београд, 174-185.

Милеуснић, С. Д.
1901 Дјечје пјесме, Архив САНУ, Београд, Езб 123-3.

Милићевић, М. Ђ.

1984² Живот Срба сељака, Београд.

Милосављевић, М.
1985 Старе бапске и дечије песме и бројанице, Развитак 1, Зајечар, 54-55.

Момир
1896 Дечије пјесме, Српски магазин, Нови Сад, 201-202.

Москаленко, М. Н.
1993 Українські замовляння, Київ

Moszynski, K.
1968 Kultura ludova Slowian, tom II, Kultura duchowa, czesc 2, Warszawa.

Niebzegowska, S.
1992 Nów v polskiej kulturze ludowej i gwarach, Etnolingwistyka 5, Lublin, 73-82.

Pamfile, T.
1909 Jocuri de copii, Bucuresti.

Петровић, В. К.
1897-8 Неколико листића из народне педагогије, Учитељ XVII, Београд, 344-346.

Петровић, П. Ж.
1948 Живот и обичаји народни у Гружи, Српски етнографски зборник LVIII, Београд, 3-580.

Richtman, C.
1951 Čičak Janja, narodni pjevač sa Kupresa, Bilten Instituta za proučavanje folklora u Sarajevu I, Sarajevo, 45-63.

РСАНУ
1959-89 Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 1-14, (а-недотруо), Београд.

Сикимић, Б.
1993 Слојеви румунских позајмљеница у југоисточној Србији, Говори призренско-тимочке области и суседних дијалеката, Ниш, 457-468.

Сикимић, Б.
1995 Ка реконструкцији балканског текста, Јужнословенски филолог LI, Београд 177-196.

Сикимић, Б.
1996 Етимологија и мале фолклорне форме, Београд.

Толстой, Н. И., С. М. Толстая
1993 Слово в обрядовом тексте (культурная семантика слав. *весел-) Славянское языкознание, Москва, 162-186.

Усачева, В. В.
1988 Молитвенные обращения к луне, Этнолингвистика текста, Семиотика малых форм фольклора I, Тезисы о предварительные материалы к симпозиуму, Москва, 189-190.

Вељић, Н.
1901 Дечје бројанице, Архив САНУ, Београд, Езб 67-5.

Вујичић, Т.
1978 Музичке традиције Јужних Словена у Мађарској, Будимпешта.

Зовко, И.
1898 Дјетиње пјесмице, Школски вјесник В, Сарајево, 740-744.

// Пројекат Растко / Лингвистика и филологија //
[ Промена писма | Претрага | Мапа пројекта | Контакт | Помоћ ]