|
|
 |
Јагње Божије и Звијер из безданаПредговорЗборник Јагње Божије и звијер из бездана, појављује се у тренутку можда најдубље кризе (грч. krisis = суд, суђење) српског народа у његовој историји. И истовремено, у јединственом тренутку те историје, уз бој на Косову, када су збивања с њим, његов суд и суд над њим уздигнути до парадигме судбине цијелог савременог свијета. Основу зборника чине предавања с II. богословско-философског симпосиона у дане Светих Кирила и Методија, одржаног на празник Свете Солунске Браће, 24. маја у Владином дому и на Вељем манастирском гумну на Цетињу, с темом Философија рата (Први је одржан још 1993., под називом Логос у грчкој философији и хришћанству). У почетку, био је замишљен као проста збирка изнесених радова; но током његове припреме, интерес за зборник, број и квалитет текстова, као и труд и жртвовање око њега су расли, тако да је он на крају прерастао у једно саборно дјело, чији су се приређивачи нашли у улози посредника једног сложеног духовног, културног, цивилизацијског, и ако хоћемо, и политичког организма који се сам пред њима обликовао. Наиме, чињеница је да је један наизглед локални догађај с краја XVIII вијека – побједа Светог Петра Цетињског над скадарским везиром Махмуд-пашом, поводом чије двјестогодишњице је Симпосион одржан – одједном раскрио своју свечовјечанску димензију, и на крају XX вијека послужио као парадигма за једну обнову чије границе у овом тренутку можда није могуће ни сагледати. Стога ова књига чини диптих са нешто раније објављеним историјским зборником Бој Црногораца и Брђана с Махмут-пашом 1796. ("Светигора", Цетиње, 1996, ур. ј. Д. Станишић), и представља његово дјеловање у дијахронији, актуелизацију агона и подвига Светог Петра у нашем времену и на цијелом српском простору, који се силином наше трагедије и моћи медија протегао већ на цијелу планету. Суштина његовог подвига је у борби за саборност, како ону са Богом вишњим, тако и са свим људима, на које се простирала његова обогочовјечена љубав. Његов је парадокс, његов крст, био у томе што је за остварење тог љубовног подвига био принуђен да користи рат. У том смислу, овај зборник даје поглед на рат који се водио донедавно, и који унутрашње траје и даље, и неизоставно тражи своје објашњење и тумачење, о чему нам свједочи не само велики број књига поводом њега објављених само код нас (зборници Интелектуалци и рат, Европски дискурс рата, Српска страна рата, тематски број "Луче", итд.) него и до сада незапамћена укљученост и напрегнутост коју је поводом овог рата показао западни свијет, а која више свједочи о дубоким покретима унутар њега самог, који као да тек чекају своје разрјешење. Незаобилазном се овдје чини књига Владике Николаја (Велимировића) Рат и Библија, која није уврштена у зборник искључиво због тога што је он збирка новонасталих текстова. С друге стране, стечени доживљај саборности обавезује да се помене да нажалост нису стигли радови академика г. Миомира Дашића и др. Зорана Лакића из Никшића, који су учествовали на Симпосиону. Непрећутан је пак труд господе др. Јована Бабића и Богдана М. Лубардића. Коначно, ова саборност која је дубоког, исихастичког и кољиварског, увјерења Светог Петра Цетињског да је "у имену Божијем суд и правда" једнако као и његовог "плача над XX. вијеком" на неком његушком камену, огледа се и у саборној увјерености свих учесника овог дјела да нешто што је вањски личило на трагични пораз, почиње да се претвара у дубоку унутрашњу побједу, чије димензије, ништа мање но у косовско вријеме, могу бити космичке. На Светог Јована Богослова 26. септембар/9. октобар 1996. Уредници Mитрополит Црногорско-приморски др. Амфилохије (Радовић): Свети Петар Цетињски и рат >> // Пројекат Растко / Философија / Јагње Божије и Звијер из бездана // |