Јагње Божије и Звијер из бездана

Протосинђел Јоаникије (Мићовић) Богословија Св. Петра Цетињског, Цетиње

Дејство иконе у историји

Размишљање о духовном значењу плаката умјетника Веља Станишића урађеног поводом литургијске прославе двјестогодишњице од битака на Мартинићима и Крусима.

УДК 246.6

О АУТОРУ: Протосинђел Јоаникије (Мићовић) (1959), теолог, в. д., ректора Богословије Св. Петра Цетињског; предаје Св. Писмо Новог Завјета.

САЖЕТАК: Текст представља размишљање о духовном значењу плаката који је Вељо Станишић урадио за литургијску прославу двјестогодишњице од побједа Светог Петра Цетињског над Турцима на Мартинићима и Крусима.

Смисао плаката означен је натписом: "200 година од побједе Св. Петра Цетињског, архијерејску литургију служи Митрополит Амфилохије..." Натпис је стављен у горњој свијетлој сфери и обухвата литургијске символе крст и икону. Крст својим спасоносним дејством обухвата цио крштени народ, а прослављени лик Светога Петра (икона) лично свједочи и открива славу крштеног (распетог) народа.

Доња сфера остављена је без натписа, што наводи на закључак да оно што она обухвата није дошло до свог правог смисла и спомена. Религијски символи ислама и Махмуд-пашина лобања обухваћени су црним оквиром, чиме се истиче да Махмуд-паша у конкретном историјском догађају није само изгубио главу, него и да је он са својом силом остао у вјечној тами ван литургијског општења.

КЉУЧНЕ РИЈЕЧИ: Спасоносно дејство крста, свети ратници, икона, прослављење, демонска мистика посједовања и самообожења, унутар или ван литургијског спомена / свјетлости, Христос.

Смисао плаката означен је натписом: "200 година од побједе св. Петра Цетињског, архијерејску литургију служи Митрополит Амфилохије..." Натпис је стављен у горњој свијетлој сфери и обухвата литургијске символе крст и икону. Доња сфера остављена је без натписа, што по себи наводи на закључак да оно што она обухвата није дошло до свог правог смисла ни спомена. Религијски символи ислама и Махмуд-пашина лобања обухваћени су црним оквиром чиме се значењски истиче да је Махмуд-паша у конкретном историјском догађају не само изгубио главу него и да је он са својом силом заувијек остао у вјечној тами ван литургијског општења.

Икона св. Петра означава његову светост и открива његово светитељско служење. На њој је изображен његов вјечни лик испуњен Христом и његовом силом. Он је својим служењем вјерне сједињавао са Христом. Због тога је врло значајан податак да је он своје војнике причестио и пред једном и пред другом битком. Икона открива његово свештенодејство којим је он своје војнике укључио у Св. Литургију, учинио их Христовим Тијелом.

Појављивање крста и иконе заједно узводи нас на још већу висину сазнања. Крст је у значењу распећа Божјег народа за вјеру. У распетом народу пројављује се сила Распетог Христа која тај народ освећује и оспособљава за подвиг жртве и љубави. Личност Св. Петра, који је у историји слика распетог народа, појављује се као икона. Икона открива да се онај, који је својим распећем себе учинио сликом распетог народа, прославио не само душом него и тијелом. На икони је насликано светитељско тијело, које се прославило са Христовим васкрслим тијелом.

Крст својим спасоносним дејством обухвата цио крштени народ а прослављени лик Св. Петра (икона) лично свједочи и открива славу крштеног (распетог) народа. На Светитељевој личности испуниле су се пророчке ријечи: "Диван је Бог у светима својим". Народни пјесник испуњен литургијским осјећањем пјева о богоданој љепоти и моћи светитељског лика:

"Петру свјета образ на крајини
ка и љетње сунце на планини".

Св. Петар је научио и оспособио своје Црногорце да се одупру Махмуд-паши и његовој војсци тиме што их је надахнуо предањском храброшћу и жртвеношћу, подсјећајући их на жртву косовских јунака. Најдубље осјећање достојанства и историјске одговорности у својим витезовима пробудио је у оном моменту када их позива да свом непријатељу покажу како у њима неугашено србско срце куца и србска крвца врије . .. Снага ових ријечи у том моменту је велика зато што се у њима крије и вјерско и историјско народно памћење. Да би њихов јуначки подвиг био осољен спасоносним осјећањем покајања Светитељ их подсјећа да је само због њихове неслоге и издаје Махмуд-паша успио да недавно запали Цетињски манастир и да се наруга њиховој вјери.

Пошто је своје војнике причестио и обукао их у врлине Христове, Светитељ има поуздање да ће им сила Божија бити у помоћи. Предање свједочи да се сила Божија на Крусима стварно пројавила преко Св. Петра, када су га неки војници видјели како у току битке лебди изнад земље, штитећи их свештеним покровом своје молитве.

У доњој сфери плаката, на зеленој позадини, налазе се символи ислама. Ови символи откривају демонску мистику власти посједовања и самообожења. Жеља и напор за овладавањем земљом означени су петокраком звијездом. Предани служитељ исламских символа и њихове мистике био је Махмуд-паша. Он је, надахнут идолом власти и исламском идејом светог рата, покренуо преко 30.000 људи на безумни подвиг насиља. Символи ислама могу да мотивишу и уједињују људе у напору овладавања земним шаром, људским животима и душама. У Махмуд-пашиној лобањи конкретизује се значење исламских символа. Она открива њихово погубно и обмањујуће дејство. Махмуд-пашина глава, служећи идеји џихада, остала је у тами вјечне смрти, у црном оквиру, ван литургијске свјетлости.

Св. Петра на овом плакату видимо као архијереја који је свете ратнике учинио учесницима вјечне Литургије коју послије двјеста година од њихове смрти служи Митрополит Амфилохије на Његушима, Мартинићима и Крусима...

Др. Радован Караџић: Да ли је ово био рат ? >>

// Пројекат Растко / Философија / Јагње Божије и Звијер из бездана //
[ Промена писма | Претрага | Мапа Пројекта | Контакт | Помоћ ]