|
|
|
 Branibor Debeljković: Usamljeni II Branibor
Debeljković:
|
|
Internet izdanje Izvršni producent i pokrovitelj: Beograd, 12. jul 2003. Urednik: Milinko Stefanović Producent: Zoran Stefanović Digitalizacija tekstualnog i likovnog materijala: Nenad Petrović Korektura: Milenka Kuzmanović Likovno oblikovanje: Marinko Lugonja Vebmastering: Goran Marić |
Štampano izdanje Beograd, 1969. Izdavač: Foto-savez Jugoslavije, Beograd, Bulevar revolucije 44 Foto-monografija Foto-saveza Jugoslavije Predgovor: Zoran Markuš Štampa: Grafički zavod Hrvatske, Zagreb |
Kada bih pokušao da u najkraćem uvodu definišem umetnost fotografije, mislim da bih morao ostati u okvirima definicija kojima se definiše umetnost uopšte. Svakoj umetnosti i svim delima, od Altamire do danas, priroda je bila i ostala majka. Ali, ono što razlikuje delo od izvora, ostvarenje od inspiracije, to je trag svesti, osećanja i duha koje otiskuje stvaralac. Zbog toga umetnost nije niti može biti veristička kopija prirode već stvaralaštvo.
Stvar ništa ne menja činjenica da se ovde nalazimo u domenu jedne umetnosti čije se izražajne mogućnosti postižu mehaničkim sredstvima. Čak, ako za trenutak ostavimo po strani trenutne preokupacije fotografije — o čemu lepo informiše poslednje poglavlje ove knjige – i ostanemo u granicama jednog klasičnog motiva, na primer, pejsaža, naši dokazi neće biti manje ubedljivi. Jer, pejsaž nije priroda, već njen tipičan ili karakterističan deo, koji je odabrao umetnik. U prirodi se sve menja. Isti predeo nije "isti" ni u jednom trenutku dana, a kakve su mene kroz koje on prolazi u pojedinim godišnjim dobima?! Uhvatiti, registrovati i preneti u večnost prolaznost trenutka — zakon je ove umetnosti.
Kao što priroda nije pejzaž, tako ni svaki čovek nije portret. Ne daje ni svaki komad zemlje, parče drveta ili stene (registrovano sočivom kamere) ideju o materiji. Kada se već govori o mehaničkom udelu, onda treba reći, da on više sužava, nego što širi mogućnosti izraza. Zato je u ovoj umetnosti teže biti umetnik.
Internacionalni majstor Branibor Debeljković jedan je od stubova umetničke fotografije u Jugoslaviji. Rođen je u Prištini 1916. Studirao je i završio filozofski fakultet, ali strast prema fotografiji bila je jača i konačno je preovladala u njegovu zvanju i profesiji. Pojava ni nova ni izuzetna, već pre bi se reklo karakteristična za umetnost i umetnike našeg vremena. Od 1938, kada je prvi put izlagao na jednoj domaćoj izložbi, do danas, prošlo je pune tri decenije. Skoro da nema većeg svetskog centra u kome nisu bila izložena njegova dela, a nagrade i priznanja na domaćim i međunarodnim izložbama laskavo govore o pređenom putu.
Ako bi se o njemu želelo govoriti jezikom brojki, onda cifra od više hiljada fotografskih dela, najubedljivije svedoči o kakvoj je aktivnosti reč. Podatak impresionira, ali istovremeno otkriva sve teškoće koje se postavljaju kada izbor treba svesti na — 60 dela. Pri tom, pojavljuje se i dilema da li umetnika predstaviti hronološkim ili ići za sistematizacijom materijala, potest, po poglavljima koje obrazuju isti ili slični motivi i teme, bez obzira kada su pojedina dela nastala. Ovde su kombinovana oba principa. Prvo i poslednje poglavlje imanentno sugerišu poštovanje hronologije, dok su ostali odeljci knjige klasifikovani po materijalu. Dela obuhvaćena u odeljku "Iz prve mape" su hronološki najstarija i istovremeno su jedinstvena u Izrazu, dok poslednje poglavlje "Forme, strukture i materija" pripadaju poslednjim godinama stvaraoca i imaju naglašen formalni estetički okvir.
Govoriti o ostvarenjima "Iz prve mape" – bez obzira da li se pri tom misli na portrete, snažne talase i penušavu vodu, na klasje žita na olujnom nebu, ispucalu zemlju žednu vode ili na predah u polju žita — znači pisati i o jednoj etapi fotografije uopšte. Kada se pojavila, fotografija je i sa svoje strane uticala da slikarstvo pobegne od verističko-idealističke predstave prirode. Ali, u trenutku kada je rascep sa tradicionalnim iskustvom kod slikarstva bio najveći, fotografija počinje da oponaša izvesne njegove vrednosti — razume se u meri u kojoj je to uopšte moguće. Zato, u najstarijim Debeljkovićevim delima ima toliko polutonova i najfinijih valerskih nijansi. Kao da smo na terenu holandskog slikarstva, to jest, slikarskog manira koji je i u najdubljim senkama osetio skoro nevidljive gradacije svetlo-tamnog i umeo da ih izdiferencira i izrazi. Kod fotografije "Hercegnovski grad" poređene sa Rujsdalom skoro se direktno nameće.
Ako uporedimo ovo delo sa bilo kojim ostvarenjem u "Predeli moje zemlje" lako ćemo prepoznati formalne razlike koje dele prvu etapu Branibora Debeljkovića od svih kasnijih. Kod prvih, inspiracija se unapred podvrgava jednom optičkom i formalnom efektu, koji se postiže i naknadno, u realizaciji. U kasnijim predelima, oko umetnika usmereno je na sam pejsaž, na likovne vrednosti koje on sam ima u sebi. Problem je ovde drukčiji i rekao bih teži, a sama priroda "istinski je" prikazana.
Monumentalnost kanjona Drine, pitomost Šumadijskog pejzaža ili čisto optičke i plastične vrednosti Sandžačkih predela – da pomenemo samo neke radove iz ovog poglavlja – nisu postignute nikakvim pomoćnim sredstvima, već ekspresivnošću motiva koje je znao da zapazi umetnik. Pored čisto umetničkih vrednosti, ovi pejsaži impresioniraju snagom i ubedljivošću.
Najčešće, u svakoj umetnosti, postoje određeni motivi, teme i inspiracije koje najviše odgovaraju prirodi i talentu umetnika. Drukčije nije ni u fotografiji. Intimno, Branibor Debeljković veruje da pejsaž i brze, skoro reporterski registrovane senzacije najviše odgovaraju njegovom nervu. Ja bih bio skeptičan prema ovoj oceni autora. Pre bih rekao da se on sa podjednakim uspehom ogleda u svim disciplinama i da ta crta dominira u njegovoj fizionomiji. Takav zaključak najviše nameće poglavlje "Nade". Branibor Debeljković je relativno malo slikao decu, ali ove nekolike fotografije, uzete iz šireg izbora, su prava remek djela, studije stava, pokreta i izraza, dečijeg karaktera i psihologije. Potekla su iz različitih društvenih slojeva i različitih ambijenata, ali uvek otkrivaju otvorenost, ozarenost i optimizam, i zbog toga su nade.
Pravu meru majstorstva Branibor Debeljković dao je u poglavlju "Ljudi i egzistencije".
Tu je, po mom mišljenju, najdalje prodro do dubljih životnih istina, do saznanja do kojih se uopšte može doći pomoću fotografske kamere.
Pojam egzistencije kod Debeljkovića ne treba shvatiti u filozofskom, već u sociološkom smislu, kao način života. Zbog toga ima radova kao što je "Jelisejska polja", gde je sociološki momenat intoniran do najviše gradacije. S druge strane, u beznačajnim motivima, sa najskromnijim sredstvima, u skoro kamernom štimungu ("Usamljenost I" i "Usamljenost II") umetnik je znao da izrazi usamljenost i fizičku otuđenost čoveka našeg vremena. Kada slika snažne mašine, simbole industrijske civilizacije i naše izgradnje, on time ne dovodi u podređen položaj čoveka. U delu "Novi Arhimed", premda uhvaćen u mreži mehanizacije, Debeljkovićev čovek je izdvojen, kao vladar i upravljač.
Iako zbog rigorozne selekcije mnoga značajna ostvarenja, a među njima nekoliko značajnih portreta, nisu došli u obzir da budu reprodukovani, portret Jusuf Karša svetskog majstora u oblasti fotografije, karakterističan je za Debeljkovićeva shvatanja portreta. Dok je u najstarijim delima "Iz prve mape", kao na primer, u "Crnogorki" naglašen psihološki momenat, u kasnijim radovima, kao na primer, u ovom, u prvi plan stavljene su vrednosti karaktera. Zbog toga bi se ovo ostvarenje moglo uzeti kao tipično za umetnika. Ono što je za slikara "skicenblok", to su za fotografa reportaže. Treba imati nerve, instinkta i brzine da se notiraju prolazne senzacije. Sve ove osobine i vrednosti došle su do izražaja u ansamblima "Gitarijada" i "Fotografi i modeli".
"Gitarijadu" karakteriše simultanost prikazivanja, međuzavisnost između protagonista i publike, ponekad dovedene do deliričnog zanosa. "Fotografi i modeli" su izatkani iz duhovitih sekvenci, povezanih među sobom odnosima koji postoje između fotografa amatera i modela. Okvir je karakterističan i lepo nađen: Trg Svetog Marka u Veneciji, mesto na kome valjda najviše "škljocaju" fotografske kamere.
Postoji u svakom periodu umetnosti jedinstven senzibilitet po kojem se najtačnije prepoznaje vreme i epoha. U trenutku kad nauka u svom najprogresivnijem delu upire pogled u atom, da bi u njemu pronašla osnovne zakone života i materijalnog postojanja, u slikarstvu se, na primer, čine slični napori. Slikari našeg vremena pretpostavljaju predmetu i figuri fakturu, slikarsku materiju stavljaju u centar svojih interesovanja. Bilo bi zabluda pretpostaviti da među njima postoji neka zavisnost, to jest, da su savremeni slikari "enformela" studirali savremenu fiziku, ili, obrnuto, da savremena umetnost utiče na nauku. Reč je o sličnom senzibilitetu, koji karakteriše jedno vreme.
Ove uvodne rečenice potrebne su da bi se razumelo poslednje poglavlje knjige "Forme, strukture i materija". U njemu Branibor Debeljković otkriva drukčiju lepotu i nove izražajne mogućnosti, koje su mnogo bliže prirodi fotografije, nego, recimo, slikarstvu ili drugim plastičnim umetnostima.
U centru pažnje umetnika nije više drvo kao deo pejsaža, već čisto formalne vrednosti koje otkrivaju njegove krošnje. Umetnika ne interesuju ni stadion ni ljudi koji ga dupke ispunjuju, već pravilan geometrijski ritam koji obrazuju njihove glave i tela.
Dalji korak u otkrivanju novih optičkih vrednosti Debeljković će napraviti u svojim strukturama i materijama. To su, na primer, čestice vode ili linearni ornamenti koje otkrivaju materija drveta ili kamena. Ima u ovim radovima nečeg podjednako apsolutnog i impresionalnog, lepog samog po sebi, neovisnog od lokalnog i zato univerzalnog i večitog. Šta je fotografija? Kako kažu priručnici i enciklopedije, to su zapisi svetlosti na masu srebro-nitrata kojim je prevučen film i fotografska ploča. Više nego što to mogu da objasne reči, umetnik to demonstrira u delima. Ovi radovi predstavljaju deo preokupacije umetnika za svet optičkih senzacija, koje čine jednu od najautentičnijih etapa Branibora Debeljkovića. Svetlosni efekti, izolovani od izvora, organizuju se u posebnu celinu, u sopstveni svet oblika. S njima se završava ova knjiga i istovremeno potvrđuje istina, da u ovom trenutku sve likovne umetnosti govore sličnim jezikom o istim problemima.
Kao što je umetnost fotografije mlada, takva je i mladost ove knjige. Tri decenije, koliko odvaja prve i poslednje radove Branibora Debeljkovića nisu samo njegove. Ako se jedinstvenim pogledom obuhvati stvaralaštvo Branibora Debeljkovića, videće se da se njegov rad poklapa s godinama razvoja umetnosti fotografije u Srbiji. Njegov prvi period, lirski motivi, raspevanost pejsaža, sfumato koji lebdi nad njegovim slikama vremenski se podudara s periodom od pre trideset godina kada je fotografija težila slikarskim uzorima, stvarajući postepeno svoj izraz i odvajajući se istovremeno od onovremenskog slikarstva. Momenat njegove reporterske fotografije, zapažanje scena, detalja, događaja, odrazilo se kao kontrast ranijem lirskom periodu njegovog rada. Posebnu celinu, kao etapu ili sklonost umetnika, predstavljaju dela u kojima se otišlo u produbljivanje dubljeg saznanja o čoveku i uslovima njegove egzistencije. Apstraktne tendencije, koje su se manifestovale u svim umetnostima, dobile su u njemu izrazitog pristašu. Traženje novog kroz prirodne forme, kroz česticu vode, drvo koje se raspada, kristale, nezavisne optičke efekte, odraz je nečeg novog, svežeg, koje Debeljković unosi u fotografiju, novina koju će ubrzo prihvatiti i drugi stvarajući stil u fotografiji Beogradskog umetničkog centra, lako je danas Debeljković u naponu stvaralačke moći i prema tome još nije rekao svoju poslednju reč, on već danas predstavlja zaslužno ime u istoriji naše novije umetnosti, koja, u najskorijem vremenu, mora da otvori svoje novo poglavlje o fotografiji.
Branibor Debeljković je rođen 1916. godine u Prištini. Farmaciju je diplomirao 1939. godine u Zagrebu, gde se u Foto-klubu "Zagreb" počeo i ozbiljnije baviti fotografijom. Po završetku studija 1940. godine vraća se u Beograd, gde pokreće osnivanje Kluba fotoamatera "Beograd". Godine 1947. sa grupom entuzijasta osniva Društvo fotoamatera "Beograd" koji ubrzo postaje centar za širenje fotografske kulture. To je današnji Foto-klub "Beograd", kroz koji je prošla čitava plejada vrlo poznatih vrhunskih fotografa. Godine 1949. učestvuje u osnivanju jugoslavenskog fotografskog časopisa "Fotografija", čiji je i prvi urednik. Tada definitivno napušta svoj dotadašnji poziv apotekara. Učestvovao je na velikom broju domaćih i inostranih izložbi ne samo kao uspešni izlagač, na kojima je dobio veći broj nagrada i priznanja, već vrlo često i kao član žirija. Muzej Revolucije naroda Jugoslavije predlaže Debeljkovića 1963. godine, kao koautora izložbe "Robija — škola revolucionara", za Oktobarsku nagradu. Kao priznanje za stvaralački rad na polju fotografije i postignuti visoki umetnički renome Savez foto i kinoamatera Jugoslavije dodeljuje mu 1954. godine zvanje majstora umetničke fotografije. Međunarodna federacija fotografske umetnosti (Federation internationale de l'art photographique) dodeljuje mu 1957. godine titulu Exellance FIAP (EFIAP), a 1967. godine visoko priznanje, titulu Hon. EFIAP. Kao visoki stručnjak i umetnik na polju fotografije a na osnovu velikog broja priznanja Debeljkovića pozivaju 1953. godine da se učlani u Udruženje likovnih umetnika (ULUS). To je bilo priznanje, ne samo njegovim kvalitetima već i fotografiji uopšte. Pored svog umetničkog rada na fotografiji Debeljković se bavi i proučavanjem istorije fotografije u Jugoslaviji. Kratki pregled razvoja fotografije u Jugoslaviji štampan je u engleskoj FOCAL PRESS fotografskoj enciklopediji, dok će se u toku ove godine, u okviru Udruženja primenjenih umetnosti Srbije, izdati prikaz razvitka fotografije u Srbiji.
Iz prve mape 1937-1950
1. Pred oluju (1939.)
3. Crnogorka (1946.)
4. Hercegnovski grad (1950.)
5. Akt (1947.)
6. Želja (1950.)
7.Poslednja (1950.)
8.Suša (1950.)
9. Visoka peć (1950.)
Predeli moje zemlje
10. Čovek i sunce (1969.)
11. Predeli iz Sandžaka (1957.)
12. Kanjon Drine (1958.)
13. Kanjon Drine (1958.)
14. Na livadi (1962.)
15. Erodivni predeo — Stari Vlah (1963.)
16 Vlasinsko jezero (1960.)
17 Kamenolom (1964.)
18 Šumadijski predeo (1955.)
19. Predeo iz Metohije (1954.)
20. Skupljanje sena (planina Golija 1962.)
21. Krš (Nikšić 1964.)
22. Selo (Sandžak 1960.)
21. Krš (Nikšić 1964.)
22. Ljudi
23. Monteri (1957.)
24. Tom Džons (Pariz 1966.)
25. Stado (Golija 1962.)
26. Jadni pešak (Rim, 1960.)
27. Jelisejska polja (Rim 1966.)
28. Hala (1959.)
28. Svakog dana (1958.)
28. Svakog dana (1958.)
29. Usamljena I (1958.)
30. Fotograf Jusuf Karš (1962.)
40. Rvači (1967.)
41. Rvač posle borbe (1967.)
42. Kroz prozor (1960.)
Nade
43. Dečak ispod Ostrovice (1958.)
44. Igrači piljaka (Sandžak 1959.)
45. Devojčica sa Jastrepca (1956.)
46. Samouverena (1962.)
46. U mislima (1960.)
47.Fata (1964)
48. Periferija (1956.)
Zapisi
49. Fotografija za minut (1951.)
50—55. Koncert od 100 fotografija — Gitarijada — izvod iz istoimene izložbe od 100 fotografija — reportaža sa održavanja takmičenja bit muzike — gitarijadi održane u hali Beogradskog sajma — 1965. godine
56. Prijateljsko ubeđivanje — scena sa studentskih demonstracija u Cirihu 1968.
57. Fotograf i modeli — reportaža sa Trga Sv. Marka u Veneciji, gde se verovatno, najviše ljudi međusobno fotografišu
58. Govornik — gospodin Emil Matzler, presednik Omladinske komisije FIAP-a
Forma, strukture i materija
59. Forma, struktura i materija (1969.)
60. Forma u kamenu (1964.)
61. Publika (1965.)
62. Kapi vode na ploči za visoki sjaj (1960.)
63. Kaktus (1967.)
64. Kristali hidrohinona (1967.)
65. Mrtvi divovi (Kokin Brod 1963.)
66. Ovca (1963.)
67. Na Baltičkom moru (1961.)
68. Mahovina (1960.)
69. Panj (1967.)
70. Fotogram (1960.)
71. Guteogram (1965.)
72.
48. Fotografija za minut (1951.)
49—51. Koncert od 100 fotografija — Gitarijada — izvod iz istoimene izložbe od 100 fotografija — reportaža sa održavanja takmičenja bit muzike — gitarijadi održane u hali Beogradskog sajma — 1965. godine
52. Prijateljsko ubeđivanje — scena sa studentskih demonstracija u Cirihu 1968.
53. Fotograf i modeli — reportaža sa Trga Sv. Marka u Veneciji, gde se verovatno, najviše ljudi međusobno fotografišu
54. Govornik — gospodin Emil Matzler, presednik Omladinske komisije FIAP-a
"Kajakom niz Drinu 58" — izložba sa 70 radova. Izložbena sala Kabineta za VVV — Terazije, Beograd, 7— 17. marta.
Izložba od 55 radova priređena od "Zwiazek Polskich Artystow Fotografikow – Centralne Biuro Wystaw Artysticznych".
Izložbena sala: Kordegarda Ministerstwa Kultury i Sztuki.
Krakowskie
Przedmiescie; Warszawa 6 — 19. maja
Ista izložba organizovana od strane ZPAF i Gdanskie
Towarzystwo przyjaciol sztuki".
Izložbena sala u "Dworze Artusa", Gdansk 8—31. avgusta.
59 radova
Izložbena sala: Salon fotografije Foto saveza Jugoslavije
Beograd, aprila
Izložba od 59 radova Studentski centar Zagreb, aprila
69 radova
Izložbena sala: Hol Narodnog pozorišta
Priština, maja
"Fotografija u stanu" — Izložba dekorativne fotografije
25 radova većeg formata
Galerija Grafičkog kolektiva; Beograd, 21 —31. maja
"Koncert od 100 fotografija" — Izložba fotografija sa koncerta bit muzike — "Gitarijade" (50 radova T. Peterneka)
Izložbena sala: Hol Doma omladine
Beograd, 5—15. Februara
V Internationale Foto Kongres Austellung - Wien
VI međunarodna izložba umjetničke fotografije - Zagreb
VII izložba umjetničke fotografije - Zagreb
VIII međunarodna izložba umjetničke fotografije - Zagreb
Nacionalna izložba umjetničke fotografije: Osijek, Sušak, Daruvar - Daruvar
Izložba četiri države: Švajcarske, Madžarske, Italije i Jugoslavije - Debrecin, Šopronj, Budimpešta, Miškolc, Cirih
1948.
Prva izložba fotografije "Društva fotoamatera Beograd" - Beograd
1949.
IV Mezynarodni vystava Fotografije - Praha
XXII Annual International Exhibition of Photography - Lincoln (Eng.)
87 Annual Open International Exhibition
I Izložba Saveza foto i kino amatera Jugoslavije - Zagreb
II Internacionale Kunstfoto Ausstellung - Insbruck-Klagenfurt
1950.
I Photo-Biennale de FIAP - Bern
38e Salon International d'art photographique - Paris
10e Fokus Salon - Amsterdam
17e International Fotosalon IRIS - Antwerpen
Putujuća izložba Sekretarijata za informacije
"Yugoslawia trough the eyes of the Camera artist"
I internationale Ausstellung fotographischer Kunst - Saarbrücken
Salon International d'art photographyque - Bruxelles
Den tredie Internationale Udstilling of billedmaesig fotografi Danmark - København
41st International Exhibition of the London Salon of Photography - London
III Zvezna razstava umetniške fotografije - Ljubljana
1le Internationale FOKUS Fotosalon - Amsterdam
The twentyfirst Midland Salon of photography - Wolverhampton
2a Mostra di Fotografie di Montagna - Busto Arsizio
International Salon of Photography - Edinbourgh
Seventh Open International Exhibition of Pictorial Photography - Blackpool
Western Salon of Photography - Truro
39e Salon International d'art photographique - Paris
Salon International d'art photographique - Bruxelles
18e International Foto Salon IRIS Antwerpen
42nd International Exhibition of the London Salon of photography - London
Mostra Internationale del Ritratto - Bologna
II Izložba umetničke fotografije - Beograd
Chicago International Exnibition of photography - Chicago
PHOTOKINA Internationale photo und Kinoausstellung - Köln
Seattle International Exhibition of photography - Seattle
V Exhibition International de fotografias - Havana
IV Internationale Ausstellung - Salzburg, Innsbruck, Klagenfurt
10e Salon International Albert ler - Charleroi
19e Salon International d'art photographique "IRIS" - Antwerpen
V Salon Internationale d'art photographique - Luxemburg
I međunarodna izložba fotografske umetnosti - Beograd
II Internationale Photo-Bienale der FIAP - Salzburg
Izložba planinarske fotografije Jugoslavije - Beograd
IV Međunarodna razstava umetniške fotografije - Ljubljana
2 me Sabu Biennal
2me Salon Biennal - Huy
Internationale Fotoausstellung - München
Internationale Salon of Photography - Bangalore (Mysore. Ind.)
First Internationale Salon of Pictorial photography - Calcutta (Bengal)
10. Međunarodna izložba umetničke fotografije - Zagreb
2. Međunarodna izložba fotografske umetnosti - Beograd
VI Internationale Jubilaeums Ausstellung - Wien
IV Savezna izložba jugoslovenske fotografije - Sarajevo
Prva megunarodna izložba na fotografska umetnost - Skopje
IV Klupska izložba fotografije - Beograd
I Izložba fotografije Kosmeta - Priština
23rd Internationale Exhibition of Photography - Boston (USA)
14e International FOKUS Fotosalon - Amsterdam
21e International Fotosalon IRIS - Antwerpen
45th International Exhibition of London Salon of Photography - London
VI Salon Internationale de photographie - Seraing (Belge)
11 Međunarodna izložba umjetničke fotografije - Zagreb
Salon fotografske umetnosti "20. Oktobar" - Beograd
Internationale Fotoausstellung "IFA" - München
V Izložba jugoslovenske fotografije - Novi Sad
II Internationale Ausstellung fotografischer Kunst - Frankfurt
I Izložba "ULUPUS"-a - Beograd
Mysore photographic Society International Salon - Bengalore
I Međunarodna izložba umjetničke fotografije - Sarajevo
VII Internationale Photoausstellung - Wien
Eleventh open Internationale Exhibition of pictorial photography - Blackpool
60th Annual open Exhibition - Birmingham
64th International Salon of photography - Toronto (Canada)
II Međunarodna izložba fotografske umetnosti - Beograd
Internationale Fotosalon - Kortrijk (Belge)
Izložba jugoslovenske fotografije - Pariz
Izložba jugoslovenske fotografije - Varšava
II Salon International d'art photographique - Marseille
International Exhibition of modern photography - Karlstad (Sweden)
I Nemzetkozi Muveszi Fotokiallitas - Budapest
41 st Scottish Salon of International photography - Air (Scotland)
IXe Salon international d'art photographique - Bordeaux
"Die Welt photographiert" III Internationale Ausstellung - Frankfurt
Primul Salon International de arta fotografica al R. P. R. - Bucuresti
12. Međunarodna izložba umjetničke fotografije - Zagreb
IV Međuklupska univerzitetska fotoizložba - Zagreb
VII Republička izložba fotografije Srbije - Kragujevac
Salon fotografije "20. Oktobar" - Beograd
International Exhibition Boston Camera club - Boston (USA)
VIII Izložba jugoslovenske fotografije - Osijek
II Međunarodna izložba fotografije - Sarajevo
Salon international d'art photographique - Budapest
II Međunarodna izložba umjetničke fotografije "Čovjek i more" - Zadar
Internationale Vergleichschau - Köln
1. Internationale Fotosalon "ARTOSA" - Tienen (Belge)
5me Congres International de Photog. d'art - Anvers
IV Exposicao International de Arte fotografica - Rio de Janeiro
III International Ausstellung bildmässige Fotografie - Linz
25e IRIS International Fotosalon - Antwerpen
49th International Exhibition of the London Salon of photography - London
2e Internationale Fotoausstellung - Leverkusen
VIII Republička izložba fotografije Srbije - Priština
I Salon internatuonal de Fotografija - San Andrian de Besos
"Umetnost u službi čoveka" — I festival primenjene umetnosti - Zrenjanin
3rd Helsinki Exhibition of photographic art - Helsinki
Salon fotografije "20. oktobar" - Beograd
9. Izložba jugoslovenske fotografije - Beograd
Izložba jugoslovenske fotografije - Tokio
Izložba fotografije članova ULUPUj-a - Beograd
III izložba fotografije - Sarajevo
I Međuklupska izložba fotografije - Zenica
XXIV Salon international de arte fotografico - Buenos Aires
First Sarawak international Salon of photography - Kutching (Sarawak, Borneo)
Berliner Fotoschau - Berlin (DDR)
PHOTOEUROP 60 2me Exposition Europeenne de photographique - Lausane
Nemzetkoezi Fotomueveszeti Szalon - Szeged-Budapest
Miedzynarodowa wystawa fotografii artycznei - Katowyce
Izložba fotografije "6. april" - Sarajevo
Border International Salon of photography East London (South Africa)
15th Hongkong International Salon of Pictorial photography - Hongkong
VI Salon fotografije "20. oktobar" - Beograd
Izložba jugoslovenske fotografije - Indija
Bild mape - Bazel
200 Salao internacional de arte fotografica - Sao Paulo
The second Essex Salon of photography - Essex
XI Izložba jugoslovenske fotografije - Beograd
16th Hongkong International Salon of Pictorial photography - Hongkong
VIII Dalmatinska izložba fotografije - Split
VII Salon fotografske umetnosti "20. Oktobar" Beograd
Fifth International Exhibition of photography - Los Angeles
Sixt Melbourne International Exhibition of photography - Melbourne
36 International fotosalon - Gent (Belge)
VIII Salao internacional de arte fotografica Mocambique (Africa)
Izložba nacrta za svilu (Zagrebački proljetni Velesajam) 8 fotodesena - Zagreb
Međunarodni sajam odevanja "Moda u svetu" tekstilni deseni - Beograd
Pictorial and Portrait print Salon - Albuquerque (New Mex)
VIII Salon fotografske umetnosti "20. Oktobar" - Beograd
Izložba fotografije "Ljudi i planine" - Beograd
International Salon of photography - San Jose (Calif. USA)
13th Singapore International Salon of photography - Singapore
The Linkoln Salon - Linkoln (Engl.)
XVIII Salon internacionale de arte fotografica - Buenos Aires
V Concorso Internationale di fotografica "II Campanone d'oro" - Bergamo
VIII Mednarodna razstava umetniške fotografije - Ljubljana
XII Izložba jugoslovenske fotografije - Sarajevo
Izložba jugoslovenske fotografije - Berlin
Izložba primenjene umetnosti "10 godina ULUPUS-a" - Beograd
Izložba primenjene umetnosti "10 godina ULUPUS-a" - Novi Sad
Tenth International Exhibition of photography - Ceylon
XXVII Exposicion internacional de arte fotografica - Santiago de Chile
"Nök a XX Szazadban" - Budapest
I Međuklupska izložba fotografije - Sombor
4th International Salon of photography - Calcutta
13 Sojuzna izložba na fotografija - Skopje
An International Exhibition of photography
The Royal photographic Society of Great Britain - London
Va Exposicao Mundial de arte fotografica - Belo Horizonte (Brazil)
XXVII Salon International de arte fotografica - Buenos Aires
Izložba jugoslovenske fotografije - Budimpešta
Izložba jugoslovenske fotografije - Moskva
X Salon fotografske umetnosti "20. Oktobar" - Beograd
Salon Europeen d'art photographique - Bernoy
32nd Boston International Photographic Exhibition - Boston
Photoeurop 64 - Bruxelles, Val de Bievre, Lausane
VI Međunarodna izložba studentske fotografije - Zagreb — Beograd
8e Bienale de la FIAP - Basel
lst Jyväskylä Exhibition of photographic art - Jyväskylä (Finland)
Vtora megunarodna izložba na fotografska umetnost - Skopje
5. Biennale internazionale di arte fotografica - Modena
EUROPA FOTO 1964. - Esslingen-Hamburg-Koln-Ludwigshaven
24 International photographic Salon of Japan - Tokio
Izložba primenjenih umetnosti: III kongres ULUPUJ-a - Ljubljana
Salao internacional de arte fotografica - Rio de Janeiro
Meždunarodna hudožestvena fotoizložba - Plovdiv
4. Međunarodni Bijenale "Čovjek i more" - Zadar
XI Salon fotografske umetnosti "20. Oktobar" - Beograd
30 Salo internacional de arte fotografica - Nova Friburgo (Brasil)
18th International Ilinois State fair Exhibition of Photography
Izložba jugoslovenske fotografije - Sofija
Salon primenjenih umetnosti - Beograd
Izložba jugoslovenske fotografije članova ULUPUJ-a - Prag
19 Exposicao mondial de arte Fotografica - Rio de Janeiro
IV Baratšag Hida Fotokialitas - Kapošvar
IV međuklupska izložba fotografije - Zemun
Oktobarski salon likovnih i primenjenih umetnosti - Beograd
2 Mostra International di fotografia "Michelangelo d'Oro" - Marina di Pietra santa
11 Jugoslovenska izložba fotografije "Čelik i nafta" - Sisak
Oktobarski salon likovnih i primenjenih umetnosti - Beograd
4 Internationaler Foto-Club Salon AUSTRIA - Wien
Savremena Jugoslovenska fotografija članova ULUPUJ-a Čačak
Majska izložba MI 1969 Beograd
Bronzana plaketa — Nacionalna izložba umjetničke fotografije - Osijek
Srebrna plaketa — Negy nemzet kiallitasa - Debrezen
I nagrada — I izložba fotografije Društva foto i kinoamatera Beograd - Beograd
Diploma — IV Mezynarodni vystava fotografie - Praha
II nagrada na konkursu fotografije Saveza foto i kino amatera Jugoslavije - Beograd
Diploma — III Savezna izložba umjetniške fotografije - Ljubljana
Diplome d'Honneur-Salon Intern. d'Art photograph. - Bruxelles
Pohvala — 9 Međunarodna izložba umjetničke fotografije - Zagreb
Diplome d'Honneur avec mention speciale - Salon International d'Art Photographique - Bruxelles
Diploma — Photokina - Köln
Srebrna plaketa — Internationale Photoausstellung - Salzburg
II nagrada — 2a Mostra di Fotografia di Montagna - Busto Arsizio
Srebrna plaketa — I izložba planinarske fotografije Jugoslavije - Beograd
Diploma — Photokina — Internationale Photo und Kinoausstellung - Köln
Urkunde — IFA — Internationale Fotoausstellung - München
III nagrada — I Savezna izložba turističke fotografije - Beograd
II nagrada i diploma — Izložba fotografije fotokluba "Beograd" - Beograd
Brončana plaketa — 11. Međunarodna izložba umjetničke fotografije - Zagreb
Diploma — Photokina - Köln
Zlatna plaketa — VI Jubilarna izložba jugoslovenske fotografije - Beograd
Srebrna plaketa "10 godina Narodne tehnike" - Beograd
Bronzana plaketa "Boris Kidrič" za zasluge na širenju tehničke kulture - Beograd
Bronzana medalja — Internationale Fotoausstellung Frankfurt/M
Srebrna plaketa — Izložba fotografije "20. Oktobar" - Beograd
Diploma — VII izložba jugoslovenske fotografije - Titograd
Srebrna plaketa — XII Međunarodna izložba umjetničke fotografije - Zagreb
Srebrna plaketa
Plaketa — 19e Fokus Salon - Amsterdam
Zlatna plaketa predsednika Skupštine grada Beograda na izložbi "20. Oktobar" - Beograd
Dve novčane nagrade (50$) — Monthly Qualifying
Competition of Popular Photography magazine - Boston
Diploma — VIII klupska izložba fotografija - Kragujevac
Diploma — II Međuklupska izložba fotografije - Bosanski Brod
Srebrni trofej — 15th Internationale Salon of Pictorial Photography - Hongkong
Zlatna plaketa predsednika Skupštine grada Beograda i tri novčane nagrade
na izložbi fotografije "20. Oktobar" - Beograd
Plaketa — 20 Salao internacional de arte fotografico - Sao Paolo
Diploma i novčana nagrada — Međunarodni sajam odevanja "Moda u svetu" - Beograd
Diploma za izložene tekstilne foto desene na Međunarodnom sajmu odevanja "Moda u svetu" - Beograd
Diploma — 36e International Salon - Gent
I nagrada — Međuklupska izložba fotografije - Valjevo
Prize "Tensi" — VI International Exhibition "II Campanone d'Oro" - Bergamo
Četiri novčane nagrade (800 DM) Fotowetbewerb "Für socialistische Fotokunst" - Berlin
Zlatna plaketa — IV Savezna izložba planinarske fotografije - Beograd
Zlatna plaketa "Divokoza" Planinarskog saveza Jugoslavije - Beograd
Godišnja nagrada — srebrna plaketa ULUPUS-a za uspeh u radu - Beograd
Zlatna plaketa i pehar — Međunarodna izložba fotografije "Noek a XX Szazadban" - Budapest
II nagrada — I međuklupska izložba fotografije - Sombor
Novčana nagrada Kulturnoprosvetne zajednice (100.000); - Beograd
II nagrada (novčana) Turističkog saveza Beograda - Beograd
II nagrada (novčana) Turističkog saveza Beograda na IX Salonu fotografije "20. Oktobar" - Beograd
Srebrna plaketa – XIII Izložba jugoslovenske fotografije - Skopje
I i II nagrada — Razstava planinske fotografije - Ljubljana
Srebrna plaketa "Boris Kidrič" za zasluge na širenju tehničke kulture - Beograd
I (novčana) nagrada Turističkog saveza Beograda (100.000) na X Salonu fotografije "20. Oktobar" Beograd
Plaketa — 5. Bienale internacionale di arte fotografica - Modena
Plaketa Jubilen de Prata - Sao Paolo
Spomen plaketa i diploma grada Beograda 1944—1964. Beograd
Bronzana plaketa i Diploma — IV međunarodni bijenale fotografije "Čovjek i more" - Zadar
Novčana nagrada Turističkog saveza Beograda na XI Salonu fotografije "20. Oktobar" - Beograd
Godišnja nagrada — srebrna plaketa ULUPUS-a za uspeh u radu - Beograd
Diploma Veća Narodne tehnike Jugoslavije "20 godina Narodne tehnike" - Beograd
Bronzana plaketa "Baratsag Hidja" izložba fotografija - Kaposvar
"Hrvatski dnevnik", Zagreb, 19 listopada
Članak: "Slavenska fotografija dominira na VIII međunarodnoj umjetničkoj izložbi"
"Morgenblatt", Zagreb, 23. oktobar
Članak: "VIII Internationale Kunstphotographische Ausstellung in Zagreb"
"Jutarnji list", Zagreb, 26. X
Članak: "Međunarodna izložba umjetničke fotografije u Zagrebu"
"Vreme", Beograd, juni
Članak: "Nacionalna izložba umetničke fotografije u Osijeku (1 fotografija)
"Glas", Beograd, 5. februar
Članak: M. Kulundžić: "Nekoliko napomena uz izložbu umetničke fotografije"
"Ilustrirani vjesnik", Zagreb, Januara
Članak: "Socijalistička izgradnja u našoj umjetničkoj fotografiji (Miroje Vučelić)
"Književne novine", Beograd, 7. februar Članak: Oto Bihalji-Merin: "Pohvala fotografiji, povodom II savezne izložbe"
"Film", Beograd, br. 20
Članak: Žorž Skrigin: "Umjetnička fotografija i film; posle IX međunarodne izložbe fotografije u Zagrebu".
"Književne novine", Beograd, br. 59, od 24. juna
Članak: Radoš Novaković: "Međunarodna izložba umetničke fotografije"
"Svedočanstva", Beograd, br. 6 od 31. maja
Članak: Oto Bihalji-Merin: "Duh i oko fotokamere — povodom I međunarodne izložbe fotografije u Beogradu"
"Politika", Beograd, 13. januara
Članak: Živko Milič: Snimljeni svet
"Svet tehnike", Beograd, broj 4
Članak: Dragiša Stefanović: "Ilustrovana strana majstora kamere: Branibor Debeljković"
"La Prensa", Buenos Aires, 6. novembra
Članak: "XXIV Salon international de fotografias"
(1 reprodukcija)
"Dziennik baltvcki", Gdansk, 12. maja
Članak: "Jugoslawia w fotografice Branibora Debeljkoviča"
"Wieczor", Gdansk, 15. maja
Članak: "Fotografika Branibora Debeljkoviča"
Časopis "Foto Prisma", Düsseldorf, br. 2
Članak: Emil Mätzler: "Branibor Debeljković — ein Meister der jugoslawischen Fotographie" (4 reprodukcije)
"Beogradska nedelja", Beograd, aprila Članak: "U salonu fotografije" — izložba radova Branibora Debeljkovića "Spektar osećanja"
"Politika", Beograd, 10. novembra
Članak: Miodrag Maksimović: "Najčudnija škola na svetu" — povodom izložbe "Robija-škola revolucionara"
"Borba", Zagreb, maja
Članak: "Fotografija kao ukras u enterijeru"
"Oslobođenje", Sarajevo, 25. maja
Članak: "Fotografija u stanu"
"Rad", Beograd, 4. juna
Članak: "Privlačan predlog: izložba dekorativne fotografije Branibora Debeljkovića"
"Sport i svet", Beograd, br. 485 od 6. februara
Članak: "Gitarijada — povodom izložbe "Koncert od 100 fotografija"
"Politika", Beograd, 9. juni
Članak: Pavle Vasić: "MI-69 — Primenjena umetnost"
"Beogradska nedelja" — april 1962: U Salonu fotografije — izložba radova Branibora Debeljkovića
Značajnu ulogu za popularisanje fotografije u Beogradu imao je ovaj bivši farmaceut od trenutka kada je 1949. definitivno ostavio poziv da bi se, nošen jednim plemenitim i entuzijastičnim idealom, okrenuo novom pozivu. Već posle prvih rezultata, i sada, na ovoj izložbi, koja na izvestan način rekapitulira jednu plodnu aktivnost, jasno se vidi da autorova opredeljenost novom pozivu nije bila avantura, već prava životna oaza da se jedno osećanje sebe, jedno osećanje sveta, izrazi i fiksira simbolikom svetlo-tamnog.
Tipično za Debeljkovića je nekanoniziran pogled na svet, jedan raskošan spektar osećanja koji je uslovio bogati tematski registar.
Osa njegovog objektiva, u fotografijama koje imaju karakter hronike, postavljena je uvek tako celishodno, da bi se izvukao maksimum svih komponenata koje događaj, scena, pruža: dinamiku, štimung, suštinu, likovne vrednosti ("Svakog dana", "Rasprodaja"), uvek pri tome pomno pazeći na formu ("Monteri").
U pejsažima postiže stupanj ekspresije koji omogućuje pretpostavku jedne nove realnosti, one koju kreira. Pejsaž je kod njega bogato graduirana tema, koju čine predeli grafički sažeti u dve-tri tonske vrednosti kontrasta, ili pak oni, krcati sadržajem, što ga nosi jedna barokna dramatična forma. Na primer, "Tržaška koča pod Triglavom". Sadržaj slike je surova priroda i usred nje, skoro izgubljen, signum čoveka — kuća, sa podtekstom o čovekovoj večnoj, tragičnoj suprotstavi prirodi.
Jedan diskretan senzibilitet istočnjačkog porekla zrači iz njegovih radova "Melanholični predeo" i "Paprat" i dok prvi vredi kao izvanredna kompozicija, drugi slavi srebrnastu lepotu ovog cveta pomalo ornamentalnih formi, a u celini asocira radove jedne američke slikarske struje, tzv. slikarstva akcije.
Debeljković pomno neguje kulturu izraza, a oko njegove kamere ažurno prati pulsacije života.
K. B.
Politika, 10. novembra 1963.:
Autentičnost pružena na uvid: robijaši koje je upamtila istorija
Pišući o fotografiji na ovoj izložbi Miodrag Maksimović, između ostalog, kaže:
". . . Fotografskim povećanjem čudno se osvetljavaju i dobijaju sasvim nove dimenzije, izvesni detalji koji su do sada prolazili nezapaženo. Jedan zid, nešto što je na prvi pogled obično i neprimetno dobija ovde jednu novu likovnu dimenziju, a snagu dokumentarnog povećava do maksimalnog efekta."
"Glavni saradnici: arh. Branko Babić, akademski slikar Miloš Čirić i majstor fotografije Branibor Debeljković."
Jedna veoma zanimljiva i korisna izložba u Galeriji Grafičkog kolektiva bit će zatvorena 30. maja. Na njoj naš umjetnik primijenjene umjetnosti i majstor fotografije Branibor Debeljković, poznat i nagrađivan na izložbama u preko pedeset gradova na svih pet kontinenata, prikazuje kako danas crno-bijela fotografija kao ukras može da obogati čitavu kompoziciju stana.
Autor preko četrdeset izložbenih fotosa, uglavnom detalja iz prirode, sigurni smo, želio je među posjetiocima da vidi što veći broj naših žena. Jer, slika kao dekoracija stana najčešće je odraz ukusa domaćice. Znamo da je ta slika još i danas u 90 posto domaćinstava u našoj zemlji neka veoma loša reprodukcija velikih slikara, uveličana vjenčana fotografija pored fotografije golišavog prvenca, ili uramljena obična fotografija pejzaža isječena iz nekog ilustriranog časopisa.
Skupina kamenja koja sliči na skulpturu velikog umjetnika, igra grana i lišća, ptice u letu, sjenke i svjetlosti na predmetima, cvijeće, iglice mraza, uhvaćeni u objektiv i transponirani u obliku crno-bijelih fotografija, prema riječima njihovog autora, "može da postane veoma zanimljiv element dekora u stanu. Projektant, preko ovakvih fotografija, ima mogućnosti da unese neku vrst kontrapunkta veoma potrebnog u suvremenom živo obojenom enterijeru."
V. I.
"Reputacija koju ovaj umjetnik uživa u svakom slučaju je rezultat izvanrednih dostignuća na polju ove relativno mlade umjetničke grane. Jer, ne treba zaboraviti da fotografija, bar kod nas, još nije našla svoje pravo mjesto u enterijeru, a naročito u stanu. U moru slika i umjetničkih predmeta fotografija može da bude veoma interesantna dekoracija. Mogućnost njenog uveličavanja i prilagođavanja formata po želji projektanta može veoma dobro da se uklopi u opštu kompoziciju stana.
Fotografija u stanu kao realistički dokumenat brzo zamara. Ali, zato postoji dio svijeta koji nam može samo fotografija otkriti.
Izložba Branibora Debeljkovića svjedoči o tome. Dobra dekorativna fotografija, a ne ona sladunjava, kičerska, može da nađe svoje pravo mjesto u enterijeru. I ne samo to. Moderno namještenom stanu ona daje posebnu notu, boju, dimenziju.
M. V.
Beogradski majstor fotografske umetnosti Branibor Debeljković gost je, ovih dana, galerije Grafičkog kolektiva u Beogradu, gde je izložio tridesetak svojih radova pod zajedničkim naslovom "Fotografija u stanu". Ova retka priredba jedne specifične discipline primenjene umetnosti podseća nas na činjenicu da je fotografija, kao element savremenog uređenja stana i enterijera uopšte, bila dosad bezrazložno zapostavljena u našoj sredini, kao što nas iznenađuje izvanrednom estetskom i tehničkom sposobnošću autora da kamerom i laboratorijskim radom oblikuje fotografiju i uzdigne je do zavidnih granica umetnosti. To je, istovremeno, ilustracija do kojeg stepena fotografija predstavlja ne samo tehniku, a odakle počinje da se svrstava u krug lepih veština.
Autor je u ovoj prilici nastojao da izvanredne estetske efekte i plastične mogućnosti fotografije prilagodi svakodnevnim potrebama čoveka, a da pri tome njene umetničke vrednosti ne izgube ni najmanji deo. Cilj je, dakle, da se prikaže kako fotografija, poput slikarskih ostvarenja, može da se integrira u savremeno uređen enterijer i da ga svojim izražajnim sredstvima humanizuje. U tom smislu autor je nesumnjivo uspeo. Neobično sveže deluju rešenja stonih lampi čije abažure prekriva dobro izabrana fotografija, za tu svrhu specijalno laboratorijski podešena. Takođe je fotografijama u boji, preneta na platno, doprinela utisku slikarskog ostvarenja, a kasirana na karton ili drvo — grafičkom radu.
Ovom izložbom, razume se, nije se nastojalo da se prikaže sve što je moguće postići fotografijom (da se oblože vrata plakara, imitira neki prostor koji u stanu ne postoji i slično), ali nije se propustila ni preporuka da je za savremeno uređenje enterijera, koji je po pravilu živo obojen, najpogodnija crno-bela fotografija. U stan, takođe, ne treba unositi ni takozvanu anegdotsku fotografiju, već samo onu koja funkcionalnom vrednošću stvara celinu sa ostalim elementima opreme. Šteta (e, međutim, što posetilac ove izložbe ostaje bez odgovora na pitanje gde može nabaviti ..."
P.
"Kad se otvaraju izložbe običaj je da se održi kraći govor i prisutnima objasni značaj koji ima izložba ili predstavi autor dela koja gledamo. U ovoj prilici hteo bih da kažem nekoliko reči van ovog običaja ... Ustvari, hteo bih da iskoristim priliku da bih jednom neobičnom čoveku naše sredine, Braniboru Debeljkoviću, upornom šunjalu sa foto-kamerom u ruci i čudno osetljivim očima, javno rekao, za neke stvari:
TRI PUTA HVALA!
Tri puta — za tri krupne zasluge;
PRVO HVALA! za upornost i retku strast bavljenja jednim poslom koji nije samo posao nego i prava umetnost. U našim uslovima i vremenu kad je počeo pa do nedavno, to je bilo i više: prava hrabrost, istinsko pribijanje okvira zaostalih shvatanja o umetnosti.
Fotografiji, do tada poznatoj u nas uglavnom po značaju koji ima za lične karte, porodične uspomene i retka putovanja na more, krčio je umetničke, prave umetničke puteve i od dokumenta stvarao doživljaje, mali krug pasioniranih ljudi u čijem prvom redu zanesenjaka, stalno gledamo Branibora Debeljkovića.
DRUGO HVALA! za ono što je zabeležio svojom kamerom, za sve neobične uglove u koje je postavio svoja sočiva, dugo vrebao bizarne trenutke našega SADA, naših predela, naših likova, naše istorije i naše maštovitosti. Za osetljivost izbora u onome što stvaraju nevidljiva zrnca brom-srebra u mraku mračne sobice, za lucidne trenutke u kojima je iz reflektovanih zraka permanentnog kretanja, izdvojio isečke i fragmente da bi ih pretvorio stvaralački u samostalne celine ili orkestrirao u nova, neočekivana dejstva.
TREĆE HVALA! za ono što nije umeo sam: za njegovo delo organizovanog razvoja naše fotografije, za predan dugogodišnji rad na postavljanju i razvijanju naših fotografskih organizacija, njihovih aktivnosti i mnogih zapaženih manifestacija, izdavačke delatnosti i mnoge druge dane i mesece. Za animiranje javnosti fotografskom umetnošću, za mnogu stručnu, prijateljsku reč onima koji počinju, na kursevima, u klubovima, školama i svojoj radionici.
TRI PUTA HVALA! BRANIBORE DEBELJKOVIĆU
i jedno posebno HVALA od ovog KOLEKTIVA u čije je prve dane i postojanje bilo upisano i tvoje ime, doprinos u stvaranju i otvaranju same galerije.
21. V 65.
D. S. Dip.
// Projekat Rastko / Fotografija
//
[ Promena pisma |
Pretraživanje | Mapa Projekta | Kontakt | Pomoć ]
