Риста Марјановић

Ратни албум
1912-1915

Интернет издање

ЗАЈЕДНИЧКИ ПОДУХВАТ: "Пројекат Растко - Библиотека српске културе на Интернету" и Фото-савез Југославије
ИЗВРШНИ ПРОДУЦЕНТ И ПОКРОВИТЕЉ: "Технологије, издаваштво и агенција Јанус", Београд
СТРУЧНИ КОНСУЛТАНТ: Милинко Стефановић, председник Фото савеза Југославије
ЛИКОВНО ОБЛИКОВАЊЕ: Маринко Лугоња
ПРОДУЦЕНТ И УРЕДНИК: Зоран Стефановић
ВЕБМАСТЕРИНГ И ТЕХНИЧКО УРЕЂИВАЊЕ: Милан Стојић
ДИГИТАЛИЗАЦИЈА ТЕКСТУАЛНОГ И ЛИКОВНОГ МАТЕРИЈАЛА: Ненад Петровић
ТЕХНИЧКИ АСИСТЕНТ: Вук Ранковић
ОБЈАВЉЕНО: 28. септембра 2000.

Штампано издање

ИЗДАВАЧИ: Дечије новине, Горњи Милановац, и Архив Србије, Београд
ЗА ИЗДАВАЧЕ: Срећко Јовановић, главни уредник и и Мирјана Дајић, директор
РЕЦЕНЗЕНТ: Милојко Гордић
УРЕДНИК: Љиљана Бојанић
ПРИРЕЂИВАЧ: Јасмина Алибеговић
КОРЕКТОР: Мира Марковић
ГРАФИЧКА ОПРЕМА: Душан Поповић
Штампано октобра 1987. године,
ISBN 86-367-0078-7

Ратни албум Ристе Марјановића 1912-1915

Приређивачи

Албум ратних фотографија Ристе Марјановића чува се у Архиву Србије, као архивска грађа, у фонду Министарства иностраних дела Краљевине Србије. Албум обухвата Балкански и Први светски рат до каја 1915. године. Риста Марјановић је, као ратни фоторепортер, својом камером бележио најважније тренутке у оба рата. Занимљиво је да је албум обухватио два различита историјска догађаја - Балкански и Први светски рат.Можда су аутори, оваквим компоновањем, желели да обједине и укажу целовито, на једном месту, тежину положаја српске војске и народа у оба рата. Мир који је владао између та два рата, за српски народ, посебно за српског војника, био је тек само предах између две битке. Психички и физички је за њега то био један дуги рат који је трајао од 1912. до 1918. године.

Фотографије из албума су објављиване у разним приликама и у разним публикацијама. Неке су се појавиле већ у току рата уз извештаје ратних дописника, као и на свесавезничким изложбама ратних фотографија. Део ових фотографија је временом постао симбол ратних страдања, незаобилазан документ тог времена. У току припрема албума за објављивање,и поред жеље да се не поремети аутентичност оригинала, дошло је до неопходних исправки. На корицама албума, у златотиску, су утиснути цртеж српског војника са заставом и године 1912-1916 тј. период када су снимљене фотографије. Међутим, последње фотографије из албума снимљене су новембра и децембра 1915. приликом повлачења кроз Албанију. Због тога је извршена исправка у наслову албума. Легенде уз фотографије су отиснуте на самој фотографији и писане су на енглеском и француском језику. Приликом превођења легенди и проверавања фотографија увиделе су се грешке у објашњењима. Накнадним проучавањем утврђен је њихов прави идентитет, па је овом приликом то исправљено. У албуму су фотографије ређане хронолошки, али не увек доследно. Због тога су извршене неопходне корекције у редоследу. Фотографије прате хронологију догађаја у балканском рату: Кумановску битку, Скопље, борбе око Прилепа и Битоља; затим битке на Церу и Колубари у Првом светском рату, операције 1915. и повлачење српске војске кроз Албанију.

За данашње генерације ове фотографије представљају историјско сведочанство једног времена. У време када су настале имале су и изузетан практички значај. Напорима српске дипломатије да упозна европску јавност са трагичним положајем српске војске којој је била потребна помоћ, придружили су се и најистакнутији јавни радници: Јован Цвијић, Јован Жујовић и др. Одлуком Владе отишли су код савезника. Фотографије Ристе Марјановића објављиване у току рата, сигурно су допринеле да се њихова жива реч боље и јаче чује.

Приређивачи

"Ратни албум" Ристе Марјановића - вредан споменик српске историје

Др Драгоје Тодоровић

Снага српског оружја у ратовима које је Србија водила против великих царских сила 1912. до 1918. године задивила је савременике и донела признање, углед и славу целом српском народу.

Та антејска снага извирала је из моралних вредности које су красиле српског војника и српски народ. Свестан историјског тренутка у коме се нашао, српски војник је одлучно ступио у неравноправну али праведну борбу развивши широко заставу слободе и националне независности. Опасан мачем правде и истине, он је у себи нашао довољно снаге да истраје у тој тешкој борби, да преброди сва искушења и слави победу свога оружја и тријумф идеала за које се борио. То време великих ратова оставило је дубок траг у свести српског народа. Потомци су своје ратнике овенчали славом легендарних јунака а историја је златним словима обележила њихово дело. Подизани су им споменици, постављана спомен-обележја, уређивана гробља расута по Србији и многим земљама Европе и Африке укопавани крајпуташи онима који оставише кости незнано где. У музејима се чува нешто од њиховог оружја, ратних застава и војних одличја. А понека још жива легенда прича младима о слави и страдању своје генерације.

Зуб времена односи, међутим, једно за другим ова знамења, а ратна пустошења и вандалско дивљање непријатеља уништавају споменике оних које њихови преци нису могли сломити ни покорити. Једно од вредних сведочанстава о њиховој славној епопеји, настало у току самих ратова, аутентично и неуништиво, остаће као трајна баштина у богатој ризници српске историје. Заслуга припада храбром ратном фоторепортеру Ристи Марјановићу. Рођен у Шапцу 1885. године, Риста је рано напустио родни крај, отишао у Београд и уписао се у Сликарску школу Ристе и Бете Вукановић, а фотографски занат учио код познатог београдског фотографа Милана Јовановића.У сталној жељи да се усавршава и сазна нешто ново, он одлази у Беч, потом у Берлин и коначно се настањује у Паризу. Ту ради као фотограф, а од 1908. као уредник илустрације листа New York Herald издања за Европу.* Пред улазак Србије у Балкански рат, на иницијативу Драгутина Димитријевића - Аписа, тада шефа Обавештајног одељења, Риста Марјановић се враћа у земљу са задатком да снима предстојеће ратне догађаје. Тако се овај већ искусни и афирмисани фоторепортер нашао на извору збивања која ће овековечити својом камером.

Као званични војни фоторепортер био је у прилици да непосредно бележи све оно што је привлачило његову пажњу. Својом камером сачувао је од заборава одушевљење српских војника на глас о рату за ослобођење подјармљене браће, снимио, колико су му жестоке борбе то дозволиле, одлучујућу Кумановску битку, улазак српске војске у ослобођено Куманово, Скопље, Битољ, пратио камером продор српске војске на тле историјског Косова, фотографисао српске официре и турске заробљенике, становнике ослобођених крајева и др. Његове ратне фотографије брзо су стигле у Европу, тако што их је он лично упућивао појединим уредницима, или што су их као илустрације ратни дописници слали својим листовима. Тако је и он допринео порасту угледа дотле мало познате Србије и њене храбре војске. По завршетку рата Риста Марјановић се враћа у Париз и неуморно објављује снимке из Балканског рата у New York Herald. Није прошло много времена, а Марјановић је са камером морао опет да хита у отаџбину и снима нову ратну драму која је захватила Србију после напада Аустро-Угарске 1914. године. Био је то силан и опаки непријатељ који је пошао да казни и уништи Србију. Марјановићев задатак постао је још значајнији, а с обзиром да је озваничен као ратни фоторепортер српске војске - још одговорнији. Његова камера и овога пута снимала је неуморно и оставила потомству неизбрисиву слику херојског отпора целог српског народа опаком непријатељу. Снимао је српску војску приликом великих победа на Церу и Колубари; његовом објективу нису измакла ни зверства која је непријатељ починио у Мачви и Поцерини. У тешким данима повлачења српске војске и егзодуса њеног становништва 1915. године Марјановићева камера прати агонију читавог народа. Те стравичне сцене одступања и повлачења војске и народа преко Албаније, названог српском Голготом, упијала је сузним оком и дрхтавом руком Марјановићева камера. Почетком 1916. године, по одлуци Српске Врховне команде, Марјановић одлази из Скадра у Париз са задатком да преко својих аутентичних фотографија прикаже савезницима и целом културном свету херојску борбу српске војске, муке и страдања српског народа, злочине окупатора над недужним становништвом и, најзад, решеност тог народа да истраје до краја у својој праведној борби. Марјановић је потпуно обавио поверену мисију. Уметничко око сниматеља, аутентичност снимака и њихова драматична садржина побудили су велико интересовање Париза и савезничке Француске. После успеха који је доживео приказујући их на свесавезничкој изложби у Лувру 1916. године, он одлази 1917. у Енглеску, приказује их у Лондону и другим градовима, а онда путује у Америку где такође побуђује велико интересовање. Објављујући Марјановићев ратни албум у време обележавања седамдесетпетогодишњице балканског рата, Архив Србије преко једног изузетног документа оживљава време великих подвига и великих искушења славне српске војске, а њеном ратном фоторепортеру, заслужном Србину Ристи Марјановићу, подиже трајан споменик.*

Др Драгоје Тодоровић

* Више о Ристи Марјановићу у књизи "Збирка фото-негатива Ристе Марјановића", од Милојка Гордића/ (Београд 1973) одакле су узети ови подаци.

** Риста Марјановић је преживео оба рата, умро је у Београду 1969. године.