Брана Димитријевић

Французи пишу Великом Господару

Медицинске новине, часопис медицинског факултета у Француској, у коме је изишао чланак да обновљена Србија потребује лекаре и апотекаре, нису до сада пронађене. Али су зато сачувана два писма, једног лекара и једног апотекара који су се на тај оглас јавили Великом Господару (1).

У писму лекара Анри Шалета од фебруара 1837 изражава се дивљење којим Његово Височанство „тежи да у својој кнежевини рашири тако корисну науку“ –  медицину.

„Поласкан овом идејом, усуђујем се овим, кнеже, да Вам предложим и да Вас молим за љубазност да ме удостојите одговором. Ја сам доктор медицине и хирург са универзитета у Стразбуру. Неожењен, стар 25 година, слабог материјалног стања, али са довољно солидним знањем наше (француске) медицине. Ето, то је све што могу понудити Вашем височанству, као јемство у замену за оно, што би височанство благоизволело учинити младом човеку, спремном да напусти своју отаџбину, да би помогао свом ближњем.

Ако Ваш народни језик није сувише тежак, нужда и потреба натераће ме, да га за кратко време научим; а најлепша утеха за то биће, да у Србији улијемо љубав према науци, племенитој и корисној, која за сад чини част нашој отаџбини.“

Друго писмо је из јануара 1839. године, од магистра фармације Амбруаз Пјер Понсела:

„...Читао сам пре кратког времена у нашим новинама, како хоћете да шаљете више ваших поданика младића у стране школе за изучавање медицине. Жеља за путовањем и за част да служим таквог владаоца, који се бави науком, и који је помаже, као и амбиција и жеља да стекнем каријеру, побудили су ме на овај корак.

Ја сам апотекар хемичар. Радим у Париској школи за испитивање француског новца. Те ако бисте ме могли корисно употребити за Вашу идеју, стављам Вам на располагање моје знање и искуство. Потрудићу се да учиним све што је могуће, да процвета наука коју ви помажете и штитите, а која служи на част држави.

Стар сам 28 година, а моје искуство од 5 година може Вам корисно послужити, ако усвојите моју понуду...“

Да ли је, иначе неписмени, Велики Господар, представљен у оном чланку као заштитник науке и мудрих глава, попут рецимо Фридриха Великог, који је годинама гостио Волтера, одговорио на ова писма, није познато; али се поуздано зна да оба Француза, ни лекар ни апотекар који су му писали никада нису дошли у Србију.

(1) В. Михаиловић: Из историје санитета у обновљеној Србији; САНУ, Посебна издања Књига  CLXXX, Одељење медицинских наука Књига 4; стр 417-419. 

(Задужбина, Год. 22., бр. 89, стр. 6)