Саша Недељковић

Српски Соко у Америци пре Првог светског рата

„Под крилима Српског Сокола
ми очекујемо сједињење Српског Народа“
Михаило Пупин

Бежећи од сиромаштва Срби из Далмације, Војводине и Црне Горе исељавали су се у Америку. Национални прегаоци тежили су да их окупе у српска друштва. У Америци су постојали: Савез Сједињених Срба „Слога“, Српски Културни и Добротворни Фонд, Црквено Просветни Фонд у Њујорку и Српски Народни Фонд у Сан Франциску (1). Савез Сједињених Срба „Слога“ као највећа српска организација у Америци, окупљао је 1913’ г. више од 9.000 Срба из Сједињених Држава Америке и Канаде (2). Прво српско гимнастичко друштво било је витешко друштво „Душан Силни“ у Питсбургу. После анексије Босне и Херцеговине 1908 г национални прегаоци почели су да оснивају соколска друштва. Прво српско соколско друштво основано је 30. маја 1909 г у Синсинатију (Охајо), а одмах за њим 10. октобра 1909 г у Детроиту. Идуће 1910 г основано је 7 соколских друштава. Соколска друштва су одржавала везу са соколима у Србији тражећи инструкције и претплаћујући се на соколске листове (Српски витез, Српски соколски гласник, Соко-лист за соколске ствари Зајечар).

Српску соколску жупу основало је 1. октобра 1911 г 7 соколских друштава у Гери. Састанку је присуствовао Петар О. Стијачић као представник Српског културног и добротворног фонда из Њујорка. Седиште Жупе било је у Гери. У Правилима се износи као основно:“Задатак је Српског сокола да своје чланове оспособљава за народни српски и грађански позив, и да подиже дух у српском народу. Ради тога је обавезно телесно развијање, морално васпитање а нарочито национално просвећивање.

У ту сврху, уз савремену, има се употребити и српска народна гимнастика, српске народне јуначке игре и стрељачка вежбања како би соколи дорасли великом позиву народне узданице за рад на ослобођењу и уједињењу српског народа. Зато братска љубав, узајамно пожртвовање, лично самопрегоревање, темељно упознавање народне прошлости и савремено образовање, имају бити нарочита одлика и дужност сокола“(3). У свом чланку „Наша дужност према соколству“ Михаило Пупин је овим речима изразио соколски завет:“Под крилима Српског Сокола ми очекујемо сједињење Српског Народа“(4).

Гласник Жупе био је „Соко-лист српских соколова у Америци“. Излазио је једанпут месечно у Њујорку, а уредник листа био је Петар. О. Стијачић. Жупа је сем листа издавала годишњак „Летопис“. Обе публикације су уз чланке о соколству доносиле и српске народне песме. У управу жупе изабрани су старешина Лука П. Грковић, подстарешина Петар Секуловић, начелник Петар Кумановац, тајник Милан Мусулин и благајник Мато Ћук. Први слет одржан је 9.6.1912 г у Чикагу. На скупштини Српске соколске жупе у Чикагу, одржаној пре слета, за почасног старешину изабран је научник и председник Савеза Сједињених Срба „Слога“ Михаило И. Пупин (1857-1935). Жупи је на скупштини приступило још 10 соколских друштава.

Соколи су у време Балканских ратова организовали слање лекова и завојног материјала у Србију. На седници Соколске Жупе у Чикагу одлучено је да се уведу у соколство вежбе у гађању и руковању оружјем (5). По избијању Првог светског рата организовали су прикупљање добровољаца за Србију. Соколска друштва су са својим заставама као добровољци стигли на Солунски фронт. У редовима српске војске учествовали су у пробоју Солунског фронта и ослобађању отаџбине. Тиме су испунили свој соколски завет.

Извори

М.И. Пупин, “Наша дужност према соколству“, стр. 130, Соко-лист српских соколова у Америци,,бр. 7, Година III, Јули 1913 г, Њујорк
„II Конвенција Савеза Сједињених Срба „Слога“, стр. 131, Соко-лист српских соколова у Америци, бр. 7, Година III, Јули 1913 г, Њујорк
Милош А. Васић,“Српско соколство у Америци“, стр. 196, Око соколово, бр. 8, Година II, 9 октобра 1938 г, Београд
М. И. Пупин,“Наша дужност према соколству“, стр. 130, Соко-лист српских соколова у Америци, бр. 7, Година III, Јули 1913 г, Њујорк
„Пушка у соколу“,стр. 199, Соко-лист српских соколова у Америци, бр.9, Год. III, септембар 1913 г, Њујорк