|
|
 |
TAMNI VILAJET 2Izbor jugoslovenske naučne fantastike Beograd 1992. priredio Boban Knežević
PredgovorNa samom kraju 1992. godine pojavila su se dva vrlo značajna izdanja u svetu domaćeg SF-a: Monolit 7 i Tamni vilajet 2.1 onoliko koliko sam siguran daje domaćim ljubiteljima ovog žanra Monolit mnogo draži, toliko sam siguran da je većini jasno da je Tamni vilajet mnogo značajnija knjiga, posebno u ovom trenutku, posebno na ovim prostorima. Monollt je veličanstven, ali je kopija, puko preštampavanje najboljih svetskih SF novela... Tamni vilajet je original, unikat, najbolje Sto je domači SF ikada dosad pružio, izbor koji postoji samo ovde i samo u ovom obliku, izbor koji u potpunosti odslikava trenutno stanje u domaćem SF-u. I da se odmah nešto razumemo: kada kažem domaći ili jugoslovenski ili naš, ja apsolutno mislim na nekadašnju, sada nepostojeću Jugoslaviju. Ma kakav bio politički trend, ma kako bili jaki zagovornici podela, ma koliko bile argumentovane tvrdnje da je svako narečje dovoljno osobeno za samostalni opstanak... nema načina da me neko uveri da u književnom, stvaralačkom, umetničkom pogledu hrvatski i srpski nisu jedan jezik. Dovoljno smo mali i izolovani, dovoljno je strašna kob pokušavati stvarati na ovako sitnom jeziku, dovoljno je teško probiti se u taj negostoljubivi spoljni svet... da bismo se dodatno delili i razgraničavali. Znam da nemam previše istomišljenika ni na jednoj ni na drugoj strani, ali svi argumenti su u mojim rukama; da nije tako zar bi postojalo dvadeset velikih pisaca sa ovih prostora koje svojataju i Srbi i Hrvati. Šta je primarno: kojim narečjem pisac govori? gde je rođen, gde objavljuje? gde živi? s koliko prstiju se krsti? u kog boga ne veruje?... I u ovom našem skučenom SF svetu postoji previše permutacije svih gore pobrojanih osobenosti da bismo mirne duše mogli da povučemo crtu i napravimo dva tabora. Doduše, moram priznati da je bilo i neprijatnih slučajeva čak i među SF svetom u poslednjih godinudve, ali ja ostajem čvrsto na svojoj liniji: svi koji budu želeli da sarađuju sa mnom na bilo koji način, dobrodošli su - konkurs Znak sagite iz koga se direktno preuzimaju radovi za Tamni vilajet otvoren je za sve varijante srpskog ili hrvatskog jezika, a jedino merilo odabira je kvalitet. Svi koji pomalo prate zbivanja u domaćem SF stvaralaštvu, znaju da je praktično jedina mogućnost da se nešto objavi na ovim prostorima uspešno učešće u konkursu Znak sagite za priču koji se održava jednom godišnje. U toku je četvrti ciklus, a traženi radovi mogu imati od jedne do devedeset stranica, razvrstani u četiri kategorije: minijatura, priča, noveleta i novela. Prvobitno je bilo zamišljeno da svaki konkurs bude krunisan po jednim Tanmim vilajetom i to je cilj kome ćemo težiti, međutim, do tih boljih vremena zadovoljićemo se i ređim, ali zato kvalitetnijim izlascima. Presudno je sledeće: naš SF silovito napreduje iz dana u dan; prosto je moguće da, ako zaustavite dah i pažljivo posmatrate, primetite kako pupi i rascvetava se. To znači da ako zakasnimo sa objavljivanjem ovakve knjige godinu-dve (kao što je slučaj sa Tamnim vilajetom 2), priče koje su prvobitno određene za štampanje već postaju prevaziđene, sami autori su dovoljno napredovali da nadmaše sami sebe, a i pojavljuju se novi, još bolji i perspektivniji, o kojima dotad ništa nismo znali, tim pre što su tri prvoplasirana ostvarenja sa Prvog konkursa već objavljena kod nas (dva u Monolitu 6 i jedan u Alefu 24). Kako vreme neumoljivo ide napred, prihvatili smo jednu varijantu za odabir priča za Tamni vilajet koja će, čini se, zadovoljiti sve ukuse: kada se ukaže mogućnost da se jedna ovakva antologija objavi, uzimamo najbolje što imamo u tom trenutku. Sa prva dva konkursa pravo na objavljivanje po jednog ostvarenja po plasmanu steklo je trinaest pisaca. Ovde su predstavljeni sa po jednom pričom ili novelom: po pet radova su sa Prvog i Drugog konkursa i tri su sa Trećeg. U knjizi postoje i tri priče koje nisu učestvovale na našim Konkursima: dve slovenačke (Naglič i Blenkuš), prvoplasirane sa Blodnjakovog Prvog konkursa za originalnu priču na slovenačkom i jedna Basarina, mali most između naših savremenih pisaca i SF-a. Treba znati još neke stvari: većini autora ovo su najbolje objavljene priče dosad. Dve trećine priča događa se upravo na ovim prostorima u bližoj ili daljoj budućnosti sa par mračnih kolaža među kojima prednjači Bakićeva novela. Da je Jovanovićeva vizija objavljena kada je i napisana bila bi pravi biser domaće produkcije, da je napisana pre petnaest godina bila bi svetski vredno ostvarenje. Tu je Filipovićeva legendarana "Slovenska", kruna njegovog Kosovskog ciklusa, priča kojoj vreme ništa ne može... priča sa kojom je popularni Užičanin praktično raskrstio sa SF-om i krenuo nekim, samo sebi svojstvenim vodama. Još jedan pisac dostiže vrhunac u temi koja ga je opsedala neko vreme: Lazović se ogleda u alternativnoj istoriji, istražuje staze što se račvaju, dotiče niti koje su nam izmakle... Je li Anđelković najzreliji domaći SF pisac? Šteta je samo što dosad nije objavljen njegov kratki roman Na stazi Rašana - tako da bi svima ugođaj u "Danu Mitre" bio potpun. Tu je i trostruki pobednik sa konkursa Znak Sagite, Jakšić, sa svojim najboljim ostvarenjem dosad: fascinantna i čudesno maštovita vizija nekakve budućnosti koja budi mnoga drevna sećanja ali sa okusom današnje nelagode. Veronika Santo, definitivno najbolja među retkim ženama piscima Balkana, beži daleko u budućnost: oblikuje planetu Zemlju, milionima godina od sada, staru i umornu, Zemlju koja sanja svoje proživljene stvarnosti... fenomenalna ideja i razrada, jedino kada bi naša Vera odustala od likova muškaraca koji su u najboljem slučaju mentalno zaostali. Gorše i Ćurčić su standardno dobri, a vidan napredak dobijamo od našeg horor-mastera Skrobonje. I ne tako afirmisani pisci pokazuju veliku snagu: Macan savršeno vlada karakterizacijom likova, a početnik Jungić ne zaostaje puno za njim... Na kraju ispade da se jedino moja priča događa u svemiru, u klasičnom SF okruženju... valjda to tako mora; kada su svi pre deset godina pisali o svemiru, ja sam rušio Beograd, sada nemam više želje da svoje vizije neposredne budućnosti pretočavam u priče... Knjiga nedvosmisleno pokazuje da su naši pisci konačno raskrstili sa kompleksom svoje zemlje i svog jezičkog područja i počinju, ne samo da fizički smeštaju priče u domaći ambijent, već pronalaze nove mogućnosti za zaplete i razrešenja u tome. Razlika u kvalitetu između nas i vodećih svetskih pisaca koji trenutno stvaraju nikada nije bila manja, ponegde gotovo da se osećamo snažni i ravnopravni, čini nam se da nam samo malo treba, samo jedna šansa, dobar prevod, malo sreće i da krenemo u osvajanje sveta... Bože, kakve li ironije, kada je SF je konačno sišao među Jugoslovene, država Jugoslovena je prestala da postoji. Nadam se samo da ova knjiga nije naša labudova pesma. Boban Knežević
// Projekat Rastko / Knjizevnost / Srpska fantastika // |
