Украсна свећа

Госпођица Хатчепсут волела је животиње, мачке нарочито, увозне мирисе и увозно цвеће. Али за те своје љубави није имала довољне приходе. Није имала пара чак ни за неко „џепно“ куче. За Бадње вече једва је набавила рибу и резанце да их спреми са куваним шљивама. На поклоне, наравно да није могла помишљати. Пошто је завршила припреме за вечеру, обукла се, црнилом дубоко спустила унутрашње углове очију да их удаљи од носа, а спољашње спојеве капака је продужила дебљом оловком скоро до ушију. Око чела ставила је траку. Горња усна била је равно исцртана, а доња наглашено подврнута. Осетила се добро, задовољна својим изгледом. Као пред неки освајачки поход. Пришла је прозору и бацила поглед на реке.

- Облаци су прешли воду - закључи она.

Потом је пажљиво размотала златасту хартију и извадила стакленог пужа. Није јој се допадао сребрнасти песак којим је стаклена љуштура била испуњена. Она пажљиво извади воштану заптивку и садржај пужа истресе у лавабо. Потом љуштуру испра, осуши и напуни својим миришљавим плавим прахом за купање. Потом врати на место воштану заптивку са фитиљем. Пуж се могао опет употребити као украсна свећа, а дивно је светлуцао својом плавом утробом. Боја пужа сада је подсећала на очи младића чију посету је очекивала.

- Атлантида-плаво - рече девојка и зачуди се тим речима.

- Глупости - каза самој себи - Откуд знаш да је то „атлантида плаво“?

После неколико часака стаклени пуж је опет био у својој кутији, умотан златном хартијом и увезан траком са машном. Спреман да буде уручен као поклон.

Утом се огласи звоно на вратима. Посетилац је носио вино. И онај топли глас. Она га посади за сто и седе до њега. Узе четири ораха и баци их на четири стране крстећи собу. Тада из фиоке извади кутију са стакленим пужем и даде му је.

- Ово ти је божићни поклон од мене - рече и пољуби га.

Њему синуше очи и он као дете сав уздрхтао размота златну хартију и извади стакленог пужа. На његовом лицу видело се запрепашћење.

- Није могуће да ниси знао шта је у кутији? - упита госпођица Хатчепсут.

- Нисам - узврати он.

- Разочаран?

- Да.

- Да?

- Не. Диван је. Хвала ти!

Потом је загрли.

- И ја имам за тебе поклон - додаде он с намером да ствар мало заглади. Он извуче на сто једну црвено белу кесицу посуту сићушним огледалцима. Госпођица Хатчепсут размота поклон и у кесици нађе већ познати јој упаљач са урезаним натписом о испуњењу жеље. Госпођица Хатчепсут била је мало збуњена развојем вечери. Сада је она била разочарана. И зато, да и она са своје стране ствар мало заглади, изјави:

- Ја знам како се ти зовеш.

- Откуд знаш?

- Не знам баш тачно откуд, али знам. И то одавно. Можда то знам по мирису. Зовеш се Сенмут.

- Никад чуо. Откуд ти та идеја? - упита он и пужа стави на сребрни тањирић да га припале и вечерају при свећи.

- Дивно! - узвикну госпођица Хатчепсут пружајући му упаљач - молим те, упали стакленог пужа док ја изнесем вечеру.

Арх. Сенмут узе упаљач и гласно прочита запис на њему:

Ако ме креснеш трипут за редом, оствариће ти се жеља

- И хоће, да знаш, оствариће ти се! Још вечерас - додаде она смејући се.

Тада он кресну једном и упаљач се упали. Она затапша. Он принесе фитиљу пужа пламен и упали га. Стаклени пуж заблиста на столу и преобрази се у најлепшу украсну свећу. Соба као да се одлепила од своје подлоге лебдела је у благој лопти светлости.

- Шта то радиш? - узвикну она - треба три пута да креснеш!

- Што да крешем три пута, кад сам свећу упалио од прве?

- Али, тако пише на упаљачу! Зар не знаш? Свака ствар да би се једном чула мора се трипут казати.

Тада он кресну други пут и упаљач избаци зелени пламичак, који она дочека једним громогласним „Браво!“ Када упаљач плану и по трећи пут снажна експлозија разнесе стан и њих у њему. Остала су само имена. Она се могу наћи у свакој историји Египта (18. династија ).

(Ако нисте прочитали поглавље Упаљач, идите на то поглавље.
Ако јесте, ово вам је крај приче).