Илија Бакић

Преко границе миленијума

Долазак односно прве године новог миленијума изузетно су значајно, готово преломно време за сигнализам, интернационални авангардни уметнички покрет који је од настанка међу своја програмска опредељења унео став о нужности спознавања и уметничког изражавања духа како ’текућег трена’ савременог друштва тако и ’лика ствари које долазе’. Откривање садашњости могуће је само под условом отварања свих чула ствараоца и читаоца и урањања у несталне флуиде промена, што је у супротности са академистичким ставом који је, у име вечитих истина, подозрив према новом и кроз филтер година ’непроцеђеним’ вредностима. Следствено томе и визионарско предвиђање духовности будућих дана наилази на готово неподељено омаловажавање. Поборници сигнализма остајали су, ипак, верни својим визијама и тежњама да обухвате безбројност лица трена у коме се сажимају прошлости и зачињу будућности; мноштво слика савременог контрадикторног друштва, бујајућих технологија и психолошких одговора на свеукупне надражаје преточено је у стихове, визуелну поезију, перформансе и прозу. Зарад досезања робусности захукталог воза цивилизације али и тананости скривене блештавим неонским џунглама, сигналисти отварају своје радове ’непоетским’ материјалима реклама, пропаганде, службених саопштења, шатровачког говора, рециклирају их и колажирају градећи портрете година које претходе Новом миленијуму а у којима се назиру доба што долазе после преласка тог, с надом и зебњом ишчекиваног, међаша 2001. године после рођења Месије.
Сада, пошто је тај корак уласка учињен, пред сигнализмом су раскриљене двери неистражених простора којима ваља дати облик. У том кретању „лаким кораком у свим смеровима“ и откривању окружења и себе у и ван њега, виталност овог покрета потврђује се како у самосталним књигама сигналистичке праксе и теорије, тако и у зборницима који нуде пробране радове већ опробаних уметника и младих који пристижу и излазе у јавност. Такав је случај и са алманахом „Сигнализам - уметност трећег миленијума“ који садржи поезију, прозу, визуалије и есеје чак 50 аутора, овдашњих и из света гостујућих. Припадност различитим генерацијама, другачија стваралачка искуства, интересовања и поетски изрази гранају се из заједничког именика који се очитава у отворености према тоталитету новог и у напору да се оно открије, сажме, профилише. Шаренило које следи одражава богатство појединачног и моћ колективног, те виспреност и виталност Сигнализма као покрета који се није учаурио и истрошио у маниристичкој самодовољности већ се развија и шири.

Извор: Дневник, Нови Сад, 22. фебруар 2003.