Добривоје Јевтић
О, види је, Овидије
НИШТА ЈЕ МАТЕРИЈАЛ
за нашу кућу
у којој је предвиђено
само дисање
дах у дах
ВИДИМ ТИ НАКИТЕ
То су украси годишњих доба
променљиви
и вечни
То су геометрије
у свом детињству
Тамне и чисте речи
у предворју песме
Видим твоје наките
ти си невидљива
СТАВЉАЛА СИ ПРСТЕН
за излазак
у град
– међу људе
и ствари
Једном си га ставила
и изашла у башту
Да ли си била расејана
или
напротив
баш прибрана
ТВОЈИ НАКИТИ
коврџају промају
и
из ваздуха
испијају боје
БИРАНА КОЖА
основ је
и повод
да се поглед веже
за место
где царује дугме
СВИЛА ЗНА
старе приче
А дугме
да је замена за Мудрост
Закон
НАСПРАМ СВИЛЕ
ебановине
шириш несташицу
из познатих разлога:
ведрина
и снег
ОСЕЋАЈ СВИЛЕ
за равнотежу
увежбан је на двору
и у колиби
Ослони образ
и наћи ћеш се
у побуни цветова
ОСЕЋАЈ СВИЛЕ
за равнотежу
увежбан је
уз помоћ поветарца
Ослони образ
и наћи ћеш се
у вртлогу опречних жеља
ДА ЛИ ЈЕ СВИЛА ПОТОНУЛА
у тебе
или си ти потонула
у свилу
ТЕКСТИЛ
– у љубавном троуглу
увек је
онај трећи
Први пут објављено у „Савременику“ бр. 146-147-148, 2007. и у Алманаху „Демон сигнализма“, 2007.
Датум последње измене: 2008-03-31 20:25:59