Михајло Пантић

Расткологија

Зборник Откривање другог неба: Растко Петровић, Културни центар Београда, Београд 2003, уредници Михајло Пантић и Оливера Стошић, стр. 119-127.

Расткологија представља преглед најзначајнијих критичких и биографских текстова написаних о животу и делу Растка Петровића. Она обухвата све књиге и зборнике посвећене Растку Петровићу, а такође и низ студија и есеја који су одабрани по критеријуму репрезентативности, или на основу чињенице да иницирају тумачења недовољно осветљених аспеката Петровићевог стваралаштва. Најпотпунија библиографија Растка Петровића и радова о његовом делу објављена је у зборнику Књижевно дело Растка Петровића (види: Расткологија, 10).

Расткологија (1)

Марко Ристић, Три мртва песника (на корицама: Три мртва пјесника), Посебан отисак из 301. књиге Рада Југославенске академије знаности и умјетности, Одјел за сувремену књижевност, Књига 1, Загреб, sine anno, стр. 245–316. (Рукопис датиран са “Јуни–Јули 1954.”) Садржај: О Црњанском, о Суматри, и о издаји поезије. “Тла давно нестаје”. – О Растку Петровићу и о Црњанском. О „послератној књижевности”. У Београду и у Паризу у годинама 1920–1922. “Час обнове”. – О години 1924, о Елијару, о бекству песника, о смрти литературе и о повратку блудног сина, поезија и морал. Поезија је у самом животу. – О пријатељству, о смрти и о животу. Опроштај од Чарнојевића. Расткова писма. “Нешто као судбина”. – О Елијару, о смрти и о љубави. Робовање и величина политичког позива. Још једном о пријатељству. Nusch. “Свака милошта, свако поверење даље живе”. – Choix de poemes (1914–1941).

“Задржао сам се на том Растковом осећању за ‘примитивну’ уметност, за поетичност непосредног, подсвесног народног стваралаштва, јер је оно за њега као песника и човека двадесетог века карактеристично и јер га оно, у извесном смислу разликујући га од Црњанског, приближава оном другом песнику двадесетог века, оном несравњено нежнијем и чистијем, иако, можда, по темпераменту мање снажном и чак мање сложеном лиричару, Елијару.” (Стр. 292)

Расткологија (2)

Миливоје Миновић, Реченица у прозним дјелима Растка Петровића – питања динамичности стила наше савремене умјетничке прозе (синтаксичко-стилистичка студија). Академија наука и умјетности Босне и Херцеговине, Одјељење друштвених наука, Сарајево, 1970, 128. стр. (Библиотека Одјељења друштвених наука, Дјела, књига XL – књига 25).

Садржај:

ПРИСТУП ПИТАЊУ. А) Особеност проблема. Б) О неким синтаксичким и стилистичким питањима у вези с реченицом.

ОКОЛНОСТИ У КОЈИМА СЕ ОСТВАРИЛА УМЈЕТНИЧКА РЕЧЕНИЦА РАСТКА ПЕТРОВИЋА. А) Растко Петровић и његово књижевно дјело. Б) Карактеристике Петровићевог прозног умјетничког говора – приповједачев говор, дијалог.

О ОСОБЕНОСТИМА ПЕТРОВИЋЕВЕ РЕЧЕНИЦЕ I. Једнородни реченички дијелови.

II. Понављање језичких јединица, палилогија. III. Градација – појачавање казивања. IV. Инвенција.

А) Проста реченица. Б) Сложена реченица. V. Осамостаљивање језичких јединица. А) Третирање осамостаљења у лингвистичкој литератури. Б) Синтаксичко-стилистичке особине језичких јединица у положају осамостаљења. Ц) Језичке јединице у положају осамостаљења I степена: а) Осамостаљени дијелови атрибутског карактера. б) Апозиција. ц) Осамостаљивање прилошке одредбе. Д) Језичке јединице у положају осамостаљивања другог степена: а) Субјекатски дио. б) Предикатски дио. ц) Атрибутски дио.

д) Апозицијски дио. е) Објекатски дио. ф) Прилошкоодредбени дио. г) Атрибутско-прилошко одредбени дио.

х) Обраћање. Е) Осамостаљења – дијахроно виђена. VI. Елизија. VII. Инфинитивне реченице.

VIII. Номинативне реченице. IX. Узвичне реченице. X. Упитне реченице. XI. Реченички период – кратка реченица. XII. Подсвјесни токови. XIII. Некоректности у стилизацији реченице.

ЗАКЉУЧАК. Прилози. Zusammenfassung. Предметни регистар. Литература.

“У Растковом језику се огледају и појаве карактеристичне за већину истакнутих писаца наше међуратне прозе, која је (проза) први пут достигла европски ниво: широка (и висока) европска култура са свом динамиком свога времена (реченица је најбољи показатељ тога стања) пренесена је и усађена језички у широко тло домаћег поднебља.” (Стр. 111–112)

Расткологија (3)

Марко Недић, “Магија поетске прозе”, часопис “Дело”, Београд, 1972, 180. стр. (Библиотека “Дело”, књ. 6).

Садржај: Магија поетске прозе. Младост међу Словенима. Магија поетског простора. Под љубичастим небом. Поетски говор у трагању за апсолутним животом. Жудња за смрћу. Трагедија као доказ збивања. Трагично као садржај уметничког дела.

“Проза Растка Петровића представља један од највиших домета поетске прозе у српској књижевности XX века, а Дан шести, уз два или три дела сличног жанра, веома значајан тренутак у њеном развоју. (...) У том контексту изражајне могућности поетског талента Растка Петровића оствариване су преко најбитнијих одлика поетског прозног дела и структуре у којој је био могућан слободан унутрашњи развој прозног говора.” (Стр. 179–180)

Расткологија (4)

Милосав Мирковић, Велики друг – есеји о Растку, Раднички универзитет “Радивој Ћирпанов”, Нови Сад, 1974, 160. стр.

Садржај: Растко без обала (Вук). Час лежим, час корачам. (Речи птице са гнезда. Бол цвета, и мати ловца птица). Голема жеђ (Тајна рођења. Час обнове). Велики друг (Велики друг). Сви су чанци празни (Сви су чанци празни. Јуче и данас). Три жива песника (Молитва вука). Путник без повратка (Путник. Пустолов у кавезу). Песников роман или Дан шести (Ово о једном песнику). Педесет година Откровења (Једини сан. Преиначења). Јуноша на водама (Сунчане лествице. Са светлим пољупцем на уснама).

“Нашој поезији и свим њеним модерним амбицијама Растко Петровић је додао једну нову волунтаристичку, која се сведочи сензибилитетом још неодређеног али побуњеног, плаховитог човека и која, чак и када се служи виталистичком словенском, прасловенском теоријом, не дозвољава да такав и тако нађени, хиљаду пута губљени па нађени човек, буде преварен, заборављен, потучен. (...) Тајна рођења, траума рођења и искрени витализам пагански, словенски, перунски, кичевски, будвански, охридски, београдски, дакарски, афрички – све је то у извицима, у темпу, у дрхтању и дахтању.” (Стр. 51. и 55)

Расткологија (5)

Јасмина Мусабеговић, Растко Петровић и његово дјело, Слово љубве, Београд, 1976, 144. стр.

Садржај: I дио. ЖИВОТНА И ТЕОРИЈСКА ЕКСТАЗА. Лично странствовање. Нападнута ријеч. Литерарни обзори Растка Петровића. Слика, доживљај изван правила. Поимање визуелних умјетности. Књижевноисторијско странствовање. Мјесто Растка Петровића у српској књижевности. II дио. СТВАРАЛАЧКА ЕКСТАЗА. Повратак у коријен бића. Поезија. Креативни хаос. Бурлеска Господина Перуна Бога Грома. Двојност свијета помјерене оптике. Приповијетке. Сутрајање два свијета. Роман Са силама немерљивим. Сликарска љепота. Путописна проза. Непосредно промишљање свијета. Роман Дан шести. Универзално у свакодневном. Путопис Људи говоре.

“Замах пјесничке обнове једног времена, у Растка Петровића свој прецизни тренутак догађања има у откровењу; сама стварност отвара свој најдубљи смисао, своју нутрину, запретену и дубоку, пјеснику отвара себе и свој смисао. Откровење, како је назив његове збирке пјесама, има, дакле, сем једног пјесничког програма, и непосредни значај за однос писца према стварности и животу. Задатак пјесника, у оскудном и тијесном времену општег расула и пада, јесте да ствара, да дође до оних тренутака смисла који позитивно, у општем негаторству, одређују живот и наше постојање у њему.” (Стр. 88–89)

Расткологија (6)

RASTKO PETROVIC. YOU ONLY AWAKEN ONCE IN ETERNITY. (Тематски блок критике приредио Александар Јовановић). Уредник Срба Игњатовић. – Београд, Relations, посебно издање часописа,1982. Transl. Светлана Глигоријевић и Драган Монашевић.

Садржај: Aleksandar Jovanović: “Living Rastko” (33–38). THE BURLESQUE OF MISTER PERUN THE GOD OF THUNDER (Ivo Andrić, 40–42, Đuro Vilović 42, Marko Nedić 43–45). REVELATION / I. Sekulić (46), B. Tokin (46–48), M. Crnjanski (48–51), Zoran Mišić (51–54). AFRICA. R. Ratković (56–57), E. Finci (57), R. Konstantinović (58–59), S. Đorđić (59–60). PEOPLE SPEAK / M. V. Bogdanović (61–63), S. Vinaver (63–64), N. Petković (64–66). THE SIXTH DAY / M. Dedinac (68–70), S. Velmar-Janković (70–75), R. Vučković (72–75), M. Pervić (75–78).

Расткологија (7)

Александар Дероко, А ондак је летијо јероплан над Београдом, Народна књига, Београд, 1983, 332. стр.

“Растко је причао (ту смо се возили већ неким старим камионом који је служио за пренос поште) како је све то изгледало, десетак година раније, кад је истим тим путем, тада само стазом, ишао пешке, промрзао и гладан, ту одмах мало даље где почињу ‘Котлови’ и стаза се, ако је и ње свуда било, пење хиљаду метара на сам врх Чакора. Тада је, ваљда, у глави почео да пише, или већ и писао, своју велику Албанију – тако се прво звао роман после назван Дан Шести.” (Стр. 157)

Расткологија (8)

Зоран Чановић, Уметност Растка Петровића – поетичко-стилистичка студија, Јединство, Приштина, 1985, 136. стр. (Библиотека “Обележја”).

Садржај: Увод I Поезија Откровења (Одступање од лирских конвенција. Космички покрет – ослобађање сила немерљивих). II Рат и експресионизам (Смисао експресионистичког револта). III Роман Дан шести. IV Бурлеска и друге ране прозе Растка Петровића (Персонификација као доминанта стила. Стил народне бајке и апокрифа. Френезија стила). V Поетска визија Африке Растка Петровића. (Откриће Африке. Жена Африке. Пејзаж). VI Лирска проза Људи говоре. (Слој недореченога у садржају конфликта). VII Хипербола и литота у прози Растка Петровића.

“Суочавамо се са уметничким опусом који је надживео свој књижевноисторијски тренутак због тога што Петровићева поетика, са принципом негирања и одрицања постојећег беспоретка ствари и света као хаоса или ратне катаклизме, није сведена на хиперинтелектуалну и егоцентричну форму, нити на разорну иронију. У свом духовном сукобу са цивилизацијом која дезинтегрише и аутоматизује људско биће, Растко Петровић не стиже до неког церебралног измирења са празнином и апсурдом постојања. Декларативна форма исказа потпуне негације није била својствена његовом креативном чину у којем има пресудну улогу пламтећа уобразиља, хуморна и страсна, управо бурлескна и фолклором запојена игра, у онај Грамшијев хумус народне културе урасла поезија ћудљивих младалачких немира, једно супстанцијално и пунокрвно осећање природе и дионизијског живота.” (Стр. 8)

Расткологија (9)

Радомир Константиновић, “Растко Петровић”, у: Биће и језик у искуству песника српске културе двадесетог века, књига 6, Просвета, Београд; Рад, Београд; Матица српска, Нови Сад, 1983, стр. 315–367.

“Песник рођења и рађања, опседнут мишљу (од раних својих дана) да је тајна рођења већа од тајне смрти, Растко Петровић је песник обиља, које заноси, али не само друге већ и њега самога: ритмови тога обиља у бујању јесу ритмови великога рађања, које је опијено сопственим крвављењем и грчевима, у тој мери да само рођење, или плод (у егзистенцији Син, у литератури – дело), нису превасходни, па могу чак и да се учине, овом песнику који је ритмовима незавршиве плодности хтео да се врати у материцу света, као нешто што је, тежећи свршетку, коначности, противно самоме рађању.” (Стр. 315)

Расткологија (10)

Књижевно дело Растка Петровића, зборник радова, уредник Ђорђије Вуковић, Институт за књижевност и уметност, Београд, 1989, 504. стр. (Библиотека Посебна издања, књига X).

Садржај: Жарко Ружић: “Стих Растка Петровића”. Јан Вјежбицки: “Српска авангарда и Растков случај”. Милован Данојлић: “Касни Растко”. Душан Јовић: “Језик Растка Петровића и стандардна норма”. Драгиша Витошевић: “Једна Расткова синтеза”. Лазар Трифуновић: “Уметничка критика Растка Петровића”. Марко Недић: “Поетички дис/континуитет у делу Растка Петровића”. Миодраг Матицки: “Прамелодија у лирици Растка Петровића”. Светлана Слапшак: “Митургија Растка Петровића”. Срба Игњатовић: “Приповедач обузет различитим начинима приповедања, сусретима и сударима култура”. Иванка Удовички: “Конституција дела Растка Петровића Људи говоре”. Хатиџа Крњевић: “Есеји Растка Петровића о ‘народној уметности’”. Марта Фрајнд: “Сабињанке Растка Петровића – драма као путопис”. Милан Радуловић: “Путописи Растка Петровића у светлости српске експресионистичке прозе”. Кринка Видаковић – Петров: “Рани путописи Растка Петровића и однос према Шпанији”. Бранислава Милијић: “Проблеми уметности у естетици Растка Петровића”. Михајло Пантић: “Приповетке Растка Петровића”. Ђорђе Ј. Јанић: “Растко Петровић и хришћанство”. Радмила Шуљагић: “Један непознати Растко Петровић”. Ђорђије Вуковић: “Новатор и претеча”. Гојко Тешић: “Библиографија Растка Петровића (1917–1988)”. О овом зборнику.

“У овом зборнику налазе се радови који су најпре били прочитани на једном научном скупу одржаном 1983. године у Институту за књижевност и уметност у Београду. (...) Наравно, учесници скупа и сарадници зборника нису настојали да дело Растка Петровића потпуно проуче и да дају коначан одговор на било које од постављених питања. Напротив, овај зборник је замишљен као нов подстицај за свестраније изучавање Растка Петровића, чији текстови нису ни издати онако како би требало нити пак изучени онолико колико заслужују. Његова заоставштина, књижевна и остала, још није сређена и још се не зна тачно у каквом се стању налазе његови сачувани рукописи. То је разлог више за појаву овог зборника и надамо се да ће он одиграти улогу која му је намењена, чему може допринети и исцрпна библиографија, најисцрпнија која је до сада састављена”. (Стр. 499)

Расткологија (11)

Светлана Велмар – Јанковић, “Растко Петровић”, у: Уклетници, Просвета, Београд, стр. 173–206. (Библиотека “Књижевни свет”).

“Овим говором сложених метафора, слаганих у једноставне облике, песник омогућује такозваној пробуђеној свести, оној што, побуњена пред тајанством постојања, хоће да спозна и тмине прапостојања и мракове сопствене унутарњости, да проговори из тих тмина и из тих мракова, да се искаже уз помоћ проникнутих симбола древних легенди. Није, разуме се, Растко Петровић увек успевао да (...) непогрешно, без видљиве пукотине, оствари песнички говор из дубина личне и колективне подсвести, ни да укрсти неизрециво са изреченим. Није чак ни одвише често успевао у томе, али је ипак успевао довољно често да песништво које је оставио остане као чудо: истински несавршено, али чудо.” (Стр. 206)

Расткологија (12)

Радомир Батуран, “Откровења Растка Петровића” (Књижевно дело Растка Петровића), Научна књига, Београд, 1993, 453. стр.

Садржај: 1. Увод. 1. 0. 0. “Непостојање пљушти пред вратима”. 2. Стваралачки портрет. 2. 1 .0. Епоха. 2. 2. 0. Портрет. 2. 3. 0. Подстицаји. 3. Структура књижевног дела. 3. 1. 0. Поезија. 3. 1. 1. Косовски сонети. 3. 1. 2. Кад падне бурма златна. 3. 1. 3. Велики друг. 3. 1. 4. “Поезија откровења”. 3. 1. 4. 1. Пред Откровење. 3. 1. 4. 2. Откровење. 3. 1. 4. 3. После Откровења. 3. 1. 5. Тужбалице. 3. 1. 6. Вук. 3. 1. 7. Изис. 3. 1. 8. “Азија путује”. 3. 2. 0. Поетска проза. 3. 2. 1. Бурлеска Господина Перуна Бога Грома. 3. 2. 2. Старословенске и друге приче. 3. 2. 3. Са силама немерљивим. 3. 2. 4. Људи говоре. 3. 2. 5. Путописи. 3. 2. 5. 1. У сенци наших задужбина. 3. 2. 5. 2. Са широких позорница Медитерана. 3. 2. 5. 3. Африка. 3. 2. 6. Дан шести. 3. 3. 0. Драма. 3. 3. 1. Сабињанке. 3. 4. 0. Критичка мисао. 3. 4. 1. Тело му удара рукама по диркама. 3. 4. 2. Растко чита књигу. 3. 4. 3. Иманентна критика авангардног песника. 3. 4. 4. Народно јеванђеље у рукама песника. 4. Закључак. 4. 1. 0. Лелуји и трепети Растка Петровића. 4. 1. 1. Summary. 5. Литература. 5. 1. 0. Дела Растка Петровића. 5. 2. 0. Основна литература. 5. 3. 0. Литература о Растку Петровићу. 5. 3. 1. Књиге. 5. 3. 2. Прилози у часописима, листовима, зборницима и другим публикацијама. 6. Белешка о аутору.

“Метафизика Растка Петровића конституише се око његових омиљених мотива: словенства и враћања човека на почетак; материнства и култа ‘вечно женског’; тајни живота (вечних тајни живота и смрти) и тајни тела; ‘сила немерљивих’ или ‘треперења оностраног’ и саборности у љубави. Филозофски подстицаји за овакву Петровићеву метафизичност сежу од оног Бергсоновог ‘елан витала’ до Берђајеве ‘нове религиозности’.” (Стр. 433)

Расткологија (13)

Растко Петровић, Дипломатски списи; приредио, предговор и коментаре написао Миладин Милошевић, Просвета, Београд, 1994, стр. 261.

Садржај: Предговор. Дипломатски списи. Извештаји из Рима 1927–1928. Извештаји из Чикага 1936. Извештаји из Вашингтона 1936–1937. Напомене. Додатак. Регистар личности.

“Дајући на увид стручној и широј јавности извештаје које је писао Р. Петровић као писар конзулата у Риму, па као вицеконзул у генералном конзулату у Чикагу и као секретар отправник послова у посланству Краљевине Југославије у Вашингтону, сматрамо да чинимо допринос за свестраније проучавање личности писца-дипломате. Као књижевник уживао је углед, као дипломата представљао је свој народ и земљу и служио им предано до краја своје дипломатске каријере, не мешајући се у политику и не бавећи се њоме.” (Стр. 44)

Расткологија (14)

Радмила Матић Панић, “Растко Петровић – ликовни критичар и есејиста”, у: Растко Петровић, Есеји, критике (5), Музеј савремене уметности, Београд, 1995, стр. 9–24.

“Савременик и учесник револуционарних промена у свету уметности Растко Петровић је тумачио првенствено авангардне уметничке појаве у Европи и код нас. Покретао је и разлагао проблеме естетске и психолошке природе дела, односа савремене уметности према традицији, националног израза у српској и југословенској уметности, односа уметничког израза према стварности. Истицао је потребе ослобађања стваралачког израза и промене у креативном приступу преко којих се долази до личног израза и узима корак ка уметничкој афирмацији и великим светским кретањима.” (Стр. 24)

Расткологија (15)

Љиља Илић, Рефлекс Ничеове филозофије у делу Растка Петровића, Глас српски, Бања Лука, 1996, 141. стр. Садржај: За пет мојих неприкосновених читалаца. Увод. Расткова експлицитна помињања Ничеа. Сведочанства о Ничеовом присуству у Растковој библиотеци. Ниче у преводу на наш језик до појаве Растка Петровића. Секундарна указивања на Ничеово присуство код Растка и разлог Ничеове присутности код нас. Први део. Осврт на Ничеову филозофију и поезију. Преглед Ничеовог стваралаштва. Биобиблиографски подаци. Други део. Општи осврт на Растка. Растко виђен преко литературе или Искуства читања Растковог дела. Белешка о Растковој библиотеци. Биобиблиографски подаци. Трећи део. Појединачни трагови Растковог везивања за Ничеа. Резиме. Zusammenfassung. Додатак I – Remy de Gourmont: “Nietszche et l’ amour” (фотокопија). Додатак II – Реми де Гурмон: “Ниче и љубав”, превод Миодрага Радовића. Додатак III – Са страница Адолфа Бенжамена Констана. Ниче, Растко и књижевна љубав. Литература. Ничеова дела. Цитирана литература о Ничеу. Дела Растка Петровића. Литература о Растку. Остала навођена литература. Оквирна литература. Додатак IV. Литература о Ничеу хронолошки до 1920. (у нашој култури).

“Наћи дом у вечности је велика чежња Растка Петровића и Фридриха Ничеа. Ниче је још Расткова чежња. (...) Ничеов магнетизам га је привукао и уцртао трагове у његовом делу. Расткова имагинација, премда прилично недисциплинована је нови књижевни магнетизам.

Растково дело је изразито битна секвенца у развоју српског интелекта. Он посвуда нуди осећај завичајности – његова географија је свет.” (Стр. 104)

Расткологија (16)

Песник Растко Петровић, зборник радова, уредник Новица Петковић, Институт за књижевност и уметност, Београд, 1999, 331 стр. (Библиотека Поетичка истраживања, књига 4).

Садржај: Уводна напомена. I Новица Петковић: “Пукотина у језику”. Summary. Ђорђије Вуковић: “Поезија Растка Петровића”. Resume. Никола Грдинић: “Ликовна уметност и поезија Растка Петровића”. Summary. Миодраг Матицки: “Три фолклоризације у српском песништву (Јован Јовановић Змај – Растко Петровић – Васко Попа)”. Summary. Јелена Новаковић: “Растко Петровић и Артур Рембо”. Resume. II Радивоје Микић: “Опис, динамика, поетика (Уз дуже песме Растка Петровића)”. Summary. Тања Поповић: “Расткова жанровска искушења”. Summary. Михајло Пантић: “Хаотични синтетизам или о неким поетичким топосима књижевног дела Растка Петровића”. Summary. Тихомир Брајовић: “Механика слике”. Summary . III Александар Јовановић: „Древно-експресионистички друмовник (О песми ‘Путник’ Растка Петровића)“. Summary. Јован Делић: “Мотив руку и Расткова преиначења стварности”. Summary. Бојан Јовић: “‘Велики друг’ Растка Петровића”. Summary. Иван Негришорац: “Тренутак вечности (О песми ‘Са светлим пољупцем на уснама’)”. Summary. Предметни регистар. Именски регистар.

“По обиму невелик Петровићев песнички опус пребогат је облицима. Али им је зато тешко одредити заједничко језгро, око којег се окупљају и по којем се могу међусобно самеравати. Управо је то отежало и још отежава не само читање него и проучавање: тешко је сагледати целину, будући да није прегледна. (...) Књига коју читалац сада има у рукама први је зборник радова посвећен искључиво Петровићевој поезији.” (Стр. 7–8)

Расткологија (17)

Михајло Пантић, “Приповетке Растка Петровића: језик је свет”, у: Модернистичко приповедање: српска и хрватска новела 1918–1930, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1999, стр. 275–297.

“Ослушкивање ‘симболичких форми језика’ и ‘понорних дубина архетипова’ о којима говори Дубровски спроведено је на индивидуалан и препознатљив начин и у делу Растка Петровића, а посебно у његовим најбољим приповеткама. Напуштајући традицијом установљене токове приповедања, чија се конструкција основа не може појединачно дефинисати, већ се разумева једино на најопштијем нивоу разматрања као стабилизован и комбинаторички предвидљив скуп сачинилаца нарације, Растко Петровић је, у приповеткама нешто мање, а у хибридној прози, путопису и роману знатно више, успоставио нови, ауторски дефинисан тип модернистичке прозе.” (Стр. 294)

Расткологија (18)

Радован Вучковић, “Авангардна проза утемељена на домаћем фолклору и традицији”, у: Српска авангардна проза, Откровење, Београд, 2000, стр. 118–152.

“Експресионизму је филозофија витализма служила као подлога за негирање крутог грађанског начина живота, огрезлог у конвенцијама и подређеног господарењу интелекта, а и за афирмисање неспутане животне енергије у слободном живљењу и чулном пражњењу. На тој основи изградио је и Р. Петровић у раној прози властити свет у коме се препознају исте антитезе у специфичним историјским и духовним односима између словенства и хришћанства, између паганске и хришћанско-византијске духовне културе.” (Стр. 119)

Расткологија (19)

Radomir Baturan, Poet Rastko Petrovich, NEA, Toronto, 2000, Translated by E. Mia Adamovich, 95. стр. Садржај: Introduction. A literary portrait. The epoch. The portrait. Note about the author of this book.

“Rastko Petrovich came of age within these fateful historic confines and forebodings. Intellectually and creatively he matured in Belgrade, Paris and Rome, on the summits of Western European intellectual traditions, and was a spiritual catalyst and intermediary between the French and Serbian modernists and avantgardists.” (Стр. 15)

Расткологија (20)

Миланка Тодић, “Слика и фотографија у истом раму”, у: Фотографија и слика, Цицеро, Београд, 2001, стр. 57–68.

“Мада Растко Петровић није посебно разматрао естетику фотографске слике у својим многобројним есејима, остале су, ипак, забележене неке његове мисли о фотографији. Оне су разбацане по разним критикама, као што су разбацана и изгубљена и његова фотографска дела. Само на основу његовог путописа Африка, објављеног у Београду 1930, може се закључити да је Растко Петровић направио велики број фотографија, а скоро су све изгубљене.” (Стр. 57)

Расткологија (21)

Радован Поповић, Изабрани човек или живот Растка Петровића, друго, допуњено издање, Просвета, Београд, 2002, 199 стр.

Садржај: Девето дете. Велики дани отаџбине. Кад мушки знак “допре до колена”. Спорна Откровења. Бити друкчији. Поново у Паризу. Пријатељски дозиви. Чудесна Африка. Волшебно обенђенлучен. Обасјан сунцем. Болник и несретник. Бескрајна захвалност. Са срцем до неба. Осма недеља. У раскрсници Америке. Пометени живот. Шта се иначе догађа у овом свету...? Секретар посланства. Исповест пријатељу. Усамљеник на Рок Крику. Прилози. Напомена.

“У понедељак, 15. августа, у јутро, Лепковски му је спремио доручак. У 10 сати дошла је секретарица француског амбасадора и Лепковски је пошао у предузеће у коме ради. У 1 сат дошао је саветник француске Амбасаде г. Ваплер веома интиман пријатељ Растков. Ваплер каже да је са Растком разговарао о свему и свачему као обично. Растко је седео у кревету. После је рекао да је гладан и Ваплер му је донео из леденице хладно пиле и салате. Растко је ручао, седео још неко време и онда рекао Ваплеру: ‘Молим Те намести ми јастуке хтео бих да легнем’. Док је Ваплер намештао јастуке Растку је одједаред клонула глава и он је изгубио свест. Ваплер је одмах телефонирао лекару али је Растко за 10 минута био мртав. Није се више освестио... Умро је а да није знао да умире.” (Стр. 158–159)

Расткологија (22)

Миодраг Митић, “Растко Петровић у дипломатији”, у: Поете у фраку, Филип Вишњић, Београд, 2002, стр. 181–190.

“Растко Петровић је у својој двадесетогодишњој дипломатској каријери дошао само до звања секретара посланства (стварно, радио је на пословима саветника, али формално никад то звање није добио), тако да је тешко упоређивати његов рад са радом Андрића, Дучића и Ракића који су вишекратно били шефови дипломатских мисија. Посебно је тешко оцењивати Расткову делатност у Италији, пошто је већи део његових извештаја ишао под потписом генералног конзула, односно посланика. Али и оно што постоји из тог периода, показује да је Петровић веома добро владао материјом билатералних односа Југославије и Италије и да су његови извештаји били веома садржајни и разноврсни.” (Стр. 181)*

* Најпотпунија библиографија Растка Петровића и радова о његовом делу објављена је у зборнику Књижевно дело Растка Петровића (видети: Расткологија (10)).