Вук Стеф. Караџић
Први српски буквар
1827
Љубомир Стојановић:
Живот и рад Вука Стефановића Караџића
Београд, 1924, стр. 293-294
Оглед Српскога Буквара (Гр. Сп. II, 280).- Вук је често у полемици говорио како ми немамо на српском језику не само никаквих школских књига, него ни Буквара, из кога би деца почињала учити српски читати и писати, и нема сумње да се одавно носио мишљу да га напише. То је мислио урадити у Лајпцигу, и о томе се дописивао и саветовао с Копитарем. "А треба ли мало и буквице?" пита га у једном писму (5. септ. 1823). Копитар му одговара да би то за отаџбину врло добро било, само га пита да ли је он о томе довољно размишљао и упоређивао, да би на једном табаку дао најбоље и најпотребније? "Нимајер ће бити сувише стар, да би се с вама о томе занимао, али његови људи могли би вам дати врло добре савете," Напослетку се решио да га изради у Бечу, с Копитарем, и због ћирилских слова, јер би на крају морао и њих додати и бар Оче наш и Вјерују, да би ча-Стевинци мање могли доказати да је јеретик (Прер. I, 230, 234, 246, 252).- Кад се вратио из Лајпцига, Вук је написао овај Буквар, и почетком 1826 г. предао га цензури, која га је одобрила, али због привилегија Будимске штампарије није могао тад изићи.
Пред Букваром је предговор у коме се говори о огромном значају проналаска писања, и да је онај, који га је пронашао "био више Бог, него човек." У Европи има народа у којима нема човека да не зна читати и писати. Што у Срба није тако, има много узрока, "али што многи учи по двије и по три године читати, па опет не може да научи, него остане сврзислово, томе су криви само буквари и учитељи." Треба оставити стари начин учења, и примити нови, по примеру осталих напредних народа. И сами Руси не уче више имена слова: аз, буки, вједи, већ а, бе, ве.
Али и то нису права имена слова, већ треба учити само њихов глас: б, а не бе; в, а не ве, и онда нема срицања, већ чим се науче слова одмах се прелази на читање. Тако може човек за десет дана научити читати, као што је и сам огледао у Бесарабији, у Србији и у Бечу.
Прво даје азбуку малих слова, где су слова намештена по реду како је кога глас најлакше изговорити," т. ј. пет самогласника: а, е, и, о, у; затим у три реда по осам сугласника: р, с, ш, з, ж, ц, ч, џ; - ш, ћ, д, ђ, л, љ, к, г; в, ф, б, п, м, н, њ, ј. - Штиво је распоредио у 11 одељака: 1) речи од два гласа оба самогласна или прво самогласно, а друго сугласно: ае, ао; ос, ош и т. д.; 2) од два гласа први сугласно, и други самогласно: са, се, си, со, су и т. д.; 3) од четири гласа два сугласна и два самогласна: ба-ба, бе-ба, бо-ба и т. д.; 4) од три гласа са сугласним у среди: а-ко, а-мо, е-во и т. д.; 5) од три гласа са сугласним у среди: бан, бар, без, бир и т. д.; 6) комбинације од 2) и 4); ба-рем, ви-сок; и тако даље до једанаест комбинација. У дванаестом одељку су примери за читање састављени из народних пословица. Све је ово писано малим словима.- У одељку 13-ом говори о великим словима и даје таблицу великих и малих слова: А, а, Б, б, В, в и т, д. У 14-ом одељку је словенска азбука, с именима слова и гласовним значењем (А, а, аз, а; Б, б, буки, б и т. д.) са девет засебних напомена о нарочитом изговарању појединих слова или о њиховој употреби. У 15-ом одељку побраја најобичније речи које се скраћено штампају, и како се читају. У 16-ом и 17-ом одељку је Вјерују и Оче наш. У 18-ом одељку бројеви црквени, арапски и римски и њихово значење (А, 1, 1; један и т. д.). У завршном 19/ом одељку је таблица множења (1 пут 1, чини 1; 2 пут 2, чини четири и т. д.).
Овај је оглед отштампан и засебно (у 500 примерака - Преп. IV, 30) под називом:. Први Српски Буквар.
Напомена приређивача
На изворном примерку није сачувана предња корица, али је утврђено да је била без текста. У репринт издању, из практичних разлога, на њој је отиснут текст насловне стране.
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
