Slobodan Ivkov

Apsurdna komedija:
O stvaralaštvu Bogdana Jovanovića

1996

• Bogdan Jovanović (Zemun, 1949.) je imao sedam samostalnih i mnoštvo grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Bavio se veoma uspešno stripom. Dodeljene su mu dve nagrade na konkursima lista Mladost (1988. i 1989.). Organizator je i domaćin prve jugoslovenske strip komune na beogradskom Starom sajmištu. Kao karikaturista i ilustrator primio je više domaćih i međunarodnih priznanja. Uglavnom na konkursima karikature. U Ankoni (Italija) 1981. je osvojio treću nagradu, u Titogradu 1986. drugu, u Beogradu 1988. treću, a u istom gradu 1989. na konkursu "Moj pogled na svet" nagradu "Braća Ormai". Najznačajnija nagrada je ipak "Veliko Zlatno pero Beograda" 1989. za ciklus "Teatar apsurda". Živi u Beogradu kao slobodan umetnik. Član ULUS-a i ULUPUDS-a. Član umetničke multimedijalne grupe Ad hoc sa kojom je učestvovao na više perfomansa i hepeninga. Prošle godine je po prvi put posle dve decenije, tek što je nabavio svoju grafičku presu, odštampao grafike koje su premijerno predstavljene u ovom broju, a koje su uvrštene u uglednu svetsku postavku "Ljudska komedija" koja se nalazi u Beču. Slobodan Ivkov • Dogmatski misticizam sa severozapada Evrope obuhvata svojim neminovnim kandžama neukrotivi balkanski temperament. Nad ovim surovim sklopom dominira kao oreol vizantinski intelektualizam i smirenost. Branko Andrić - Andrla (1978.) • U stanju je da reaguje na dnevni događaj dnevno, ali ne retko odluta i da mu univerzalni pečat, pretvori ga, inauguriše u nešto važno, izuzetno. Bratislav Ljubišić (1993.) • Čudni svodovi i još čudniji stvorovi ispunjavaju Bocine crteže. U svom mikro-svetu, oni učestvuju u svojim mikro-sukobima. Ispunjavaju stare gravire novim sadržajima. Slobodan Novaković (1978.)

Bogdan Jovanović je sin Dušana Jovanovića.

Bogdan Jovanović je bio stalni honorarni karikaturista lista "Komunist".

Sada mi je mnogo lakše.

Morao sam na prvo mesto da stavim prethodne dve činjenice o životu i radu našeg velikog grafičara, karikaturiste, ilustratora i grafičkog dizajnera jer su one koreni velikih, ne baš uvek opravdanih i bezazlenih predrasuda.

Prvi stereotip od njih je da su deca velikih umetnika, pogotovo sa istih područja delovanja, privilegovana u startu, tokom svog razvoja i u zauzimanju definitivnog hijerarhijskog i statusnog položaja među kolegama i u društvu. Za njega je vezano predubeđenje kritičara da su potomci stilski neminovno srodni roditeljima ili da, na neki način, nastavljaju kreativnu liniju koju su zacrtali stariji. Često je to ako ne polazište i ishodište analize, a ono bar njeno "prolazno vreme" do kraja raščlanjivanja nečijeg dela. U tekstu, prikazu ili komentaru, uvek se nađe neko podsećanje na ovu temu. Daleko od toga da ovakvih pojava nema , ali potpuno je neopravdano uzdići ih do pravila. Kada već stvari tako stoje, i ja ću po ovom pitanju izneti svoj stav.

Druga predrasuda tiče se lista "Komunist", glasila Saveza komunista Jugoslavije. Iako u celini dogmatski list koji je strogo sledio principe određene partijske discipline i poslušnosti, što mu sigurno u osnivačkom aktu i programskom opredeljenju nije deklarativno stajalo (sve u oblandi demokratskih načela), zaposleni su štošta "previđali". Često su uz solidarnu i prećutnu saglasnost objavljivali ponuđene im priloge koji na drugim mestima nisu mogli da budu plasirani.

Vratimo se temi "Porodična geneza ili autohtonost". Bogdanov otac Dušan Jovanović je jedan od temelja savremene srpske karikature. Pripada onima koji su utemeljili posleratnu "Ježevu" školu karikature (Milorad Dobrić, Feri Pavlović...). Rano je preminuo, u svojoj trideset osmoj godini, pa je izgubljen iz vidokruga, pogotovo površnijih savremenika. No, istoričari primenjene umetnosti dobro znaju o okome je reč. Osobine Dušanovih crteža, stripova i karikatura su onima koji malo duže pamte dobro znane: klasična, topla, gotovo realistička stilizacija, bogat dekor i detalj, korišćenje četkice za izvlačenje linija što za posledicu ima različitost njihove debljine, iako su one odlučno izvučene i često prave, lenjir se retko ili nikako ne koristi, odsustvo "švungova", prisustvo teksta... Bogdanova dela su sasvim drugačija: Zapažamo skoro sasvim odsustvo teksta, racionalnost, geometrijsku (na granici tehničkog crteža) stilizaciju, hladnu okolinu, odsustvo dekora (pogotovo u karikaturama) ili njegovu nefunkcionalnost, odsustvo detalja, "švungove", odsustvo teksta, ista debljina linija (nikada ne variraju u debljini pošto se za izvlačenje koriste pera)... Možda zbog toga što je Dušan preminuo kada je Bogdan imao tek devet godina, ali kao da se radi o dva sasvim, sasvim drugačija sveta.

Njegovo stvaralaštvo je, po meni, prošlo kroz četiri stvaralačke faze. Prva je očigledna na ovde publikovanim grafikama. To su masovne scene sa odsustvom "teze". Najbliže su klasičnom poimanju "čiste" umetnosti. Krajnje osobene nadrealističke grafike ispunjavaju likovi u ogromnim, arhitektonski krajnje problematičnim prostorima. Likovna uverljivost im nije sporna, ali arhitektonska, dakle funkcionalnost, jeste itekako. Druga faza mu je već u granicama ilustracije i karikature. Likovi su izdvojeni, većinom su smešteni na tlo koje se sastoji iz paralelnih linija. Sve je pomalo kruto i deluje kao da odsustvuje neka jaka ideja koja bi ovo izdvajanje pravdala. Ovaj period traje koliko i njegova adaptacija na novine (Politika ekspres, Student, Komunist, Književna reč, Mladost, Vidici, Omladinske novine). Treća faza nije strogo odeljena , ali je očigledno da Jovanović suvereno vlada novinskim prostorom i više mu se ne prilagođava, već ga oblikuje prema svojim potrebama i mogućnostima. Oblikuje ga u meri u kojoj to urednik lista dozvoljava, a rotaciona mašina trpi (NIN, Itd, Zmaj, Dečje novine, Rad, Intervju, Savremenik). Zajedničko za sve ove tri faze je očigledno i neposredno odsustvo crnih površina. Senke se realizuju linijama, strogom geometrijskom šrafurom, a ne laviranjem ili strogim zacrnjenjem. Četvrtu fazu, uporedo sa simplifikovanjem likova čini uvođenje prvo veoma diskretnog crnog akcenta. Opet malo bojažljivo i mestimično, a zatim češće i sigurnije. Ova faza traje i danas.