Слободан Ивков

Апсурдна комедија:
О стваралаштву Богдана Јовановића

1996

• Богдан Јовановић (Земун, 1949.) је имао седам самосталних и мноштво групних изложби у земљи и иностранству. Бавио се веома успешно стрипом. Додељене су му две награде на конкурсима листа Младост (1988. и 1989.). Организатор је и домаћин прве југословенске стрип комуне на београдском Старом сајмишту. Као карикатуриста и илустратор примио је више домаћих и међународних признања. Углавном на конкурсима карикатуре. У Анкони (Италија) 1981. је освојио трећу награду, у Титограду 1986. другу, у Београду 1988. трећу, а у истом граду 1989. на конкурсу "Мој поглед на свет" награду "Браћа Ормаи". Најзначајнија награда је ипак "Велико Златно перо Београда" 1989. за циклус "Театар апсурда". Живи у Београду као слободан уметник. Члан УЛУС-а и УЛУПУДС-а. Члан уметничке мултимедијалне групе Ад хоц са којом је учествовао на више перфоманса и хепенинга. Прошле године је по први пут после две деценије, тек што је набавио своју графичку пресу, одштампао графике које су премијерно представљене у овом броју, а које су уврштене у угледну светску поставку "Људска комедија" која се налази у Бечу. Слободан Ивков • Догматски мистицизам са северозапада Европе обухвата својим неминовним канџама неукротиви балкански темперамент. Над овим суровим склопом доминира као ореол византински интелектуализам и смиреност. Бранко Андрић - Андрла (1978.) • У стању је да реагује на дневни догађај дневно, али не ретко одлута и да му универзални печат, претвори га, инаугурише у нешто важно, изузетно. Братислав Љубишић (1993.) • Чудни сводови и још чуднији створови испуњавају Боцине цртеже. У свом микро-свету, они учествују у својим микро-сукобима. Испуњавају старе гравире новим садржајима. Слободан Новаковић (1978.)

Богдан Јовановић је син Душана Јовановића.

Богдан Јовановић је био стални хонорарни карикатуриста листа "Комунист".

Сада ми је много лакше.

Морао сам на прво место да ставим претходне две чињенице о животу и раду нашег великог графичара, карикатуристе, илустратора и графичког дизајнера јер су оне корени великих, не баш увек оправданих и безазлених предрасуда.

Први стереотип од њих је да су деца великих уметника, поготово са истих подручја деловања, привилегована у старту, током свог развоја и у заузимању дефинитивног хијерархијског и статусног положаја међу колегама и у друштву. За њега је везано предубеђење критичара да су потомци стилски неминовно сродни родитељима или да, на неки начин, настављају креативну линију коју су зацртали старији. Често је то ако не полазиште и исходиште анализе, а оно бар њено "пролазно време" до краја рашчлањивања нечијег дела. У тексту, приказу или коментару, увек се нађе неко подсећање на ову тему. Далеко од тога да оваквих појава нема , али потпуно је неоправдано уздићи их до правила. Када већ ствари тако стоје, и ја ћу по овом питању изнети свој став.

Друга предрасуда тиче се листа "Комунист", гласила Савеза комуниста Југославије. Иако у целини догматски лист који је строго следио принципе одређене партијске дисциплине и послушности, што му сигурно у оснивачком акту и програмском опредељењу није декларативно стајало (све у обланди демократских начела), запослени су штошта "превиђали". Често су уз солидарну и прећутну сагласност објављивали понуђене им прилоге који на другим местима нису могли да буду пласирани.

Вратимо се теми "Породична генеза или аутохтоност". Богданов отац Душан Јовановић је један од темеља савремене српске карикатуре. Припада онима који су утемељили послератну "Јежеву" школу карикатуре (Милорад Добрић, Фери Павловић...). Рано је преминуо, у својој тридесет осмој години, па је изгубљен из видокруга, поготово површнијих савременика. Но, историчари примењене уметности добро знају о окоме је реч. Особине Душанових цртежа, стрипова и карикатура су онима који мало дуже памте добро знане: класична, топла, готово реалистичка стилизација, богат декор и детаљ, коришћење четкице за извлачење линија што за последицу има различитост њихове дебљине, иако су оне одлучно извучене и често праве, лењир се ретко или никако не користи, одсуство "швунгова", присуство текста... Богданова дела су сасвим другачија: Запажамо скоро сасвим одсуство текста, рационалност, геометријску (на граници техничког цртежа) стилизацију, хладну околину, одсуство декора (поготово у карикатурама) или његову нефункционалност, одсуство детаља, "швунгове", одсуство текста, иста дебљина линија (никада не варирају у дебљини пошто се за извлачење користе пера)... Можда због тога што је Душан преминуо када је Богдан имао тек девет година, али као да се ради о два сасвим, сасвим другачија света.

Његово стваралаштво је, по мени, прошло кроз четири стваралачке фазе. Прва је очигледна на овде публикованим графикама. То су масовне сцене са одсуством "тезе". Најближе су класичном поимању "чисте" уметности. Крајње особене надреалистичке графике испуњавају ликови у огромним, архитектонски крајње проблематичним просторима. Ликовна уверљивост им није спорна, али архитектонска, дакле функционалност, јесте итекако. Друга фаза му је већ у границама илустрације и карикатуре. Ликови су издвојени, већином су смештени на тло које се састоји из паралелних линија. Све је помало круто и делује као да одсуствује нека јака идеја која би ово издвајање правдала. Овај период траје колико и његова адаптација на новине (Политика експрес, Студент, Комунист, Књижевна реч, Младост, Видици, Омладинске новине). Трећа фаза није строго одељена , али је очигледно да Јовановић суверено влада новинским простором и више му се не прилагођава, већ га обликује према својим потребама и могућностима. Обликује га у мери у којој то уредник листа дозвољава, а ротациона машина трпи (НИН, Итд, Змај, Дечје новине, Рад, Интервју, Савременик). Заједничко за све ове три фазе је очигледно и непосредно одсуство црних површина. Сенке се реализују линијама, строгом геометријском шрафуром, а не лавирањем или строгим зацрњењем. Четврту фазу, упоредо са симплификовањем ликова чини увођење прво веома дискретног црног акцента. Опет мало бојажљиво и местимично, а затим чешће и сигурније. Ова фаза траје и данас.

// Пројекат Растко / Ликовне уметности //
[ Промена писма | Претраживање | Мапа Пројекта | Контакт | Помоћ ]