Redakcija
RASTKOVOG GLASNIKA

Glavni urednik:
Dejan Ajdačić

Za izdavača:
Zoran Stefanović

Saradnik:
Sanja Kozakević

Dizajn:
Marinko Lugonja

Vebmastering:
Milan Stojić

Korektura:
Saša Šekarić

Digitalizacija:
Nenad Petrović

Saopštenje "Projekta Rastko - Biblioteke srpske kulture" povodom odluke Vlade Srbije

• Branislav Anđelić, direktor Zavoda za informatiku i Internet Vlade Srbije potpisao je odluku šta to Vlada podrazumeva pod lokalizacijom moderne tehnologije • Prva odluka te vrste od 1945. do danas. • Kao Vladin strateški partner Microsoft će prvi dobiti pomoć. • Srpsko javno mnjenje na Balkanu i širom sveta podržalo odluku Vlade. • "Projekat Rastko" skicirao preporuke javnosti i nacrt za buduće zakonske standarde. •

Beograd, 20. novembar 2002.

Utorak 19. novembar 2002. je možda jedan od ključnih simboličnih datuma u novijoj kulturnoj istoriji srpskog naroda. Prvi put od 1945. do 2002. jedan srpski državni organ na najvišem nivou je doneo izvršnu odluku kojim se zvanično raščišćava kulturno nepodnošljivo stanje izazvano manjinskom - ali agresivnom tezom - da navodno postoje "dva srpska pisma" (drugo je navodno latinica).

Naime, povodom masovnog javnog protesta na mogućnost da se dobija "srpska" lokalizacija važnog softvera preduzeća "Microsoft" ali na latinici (sic), Branislav Anđelić, direktor Zavoda za informatiku i Internet Ministarstva za nauku, tehnologiju i razvoj Republike Srbije potpisao u ime Vlade Srbije sledeće saopštenje:

"Vlada podržava lokalizaciju [stranog softvera]. Vlada ne osporava kompaniji "Majkrosoft" da svoje proizvode izdaje u bilo kojoj verziji, ali Vlada će osporiti pravo da se bilo koja verzija naziva "srpskom", ukoliko nije na ćirilici. Ukoliko "Majkrosoft" nema resurse da ostvari lokalizaciju na ćirilici, Vlada je spremna da o svom trošku obezbedi stručnjake iz informatike i lingvistike kako bi uradili ovaj posao".

Odluka Vlade Srbije je pravno-kulturno logična, a čak u potpunosti sledi i eruptivni narodni konsenzus koji se video tokom poslednjih sedmica: peticiju informatičke grupe Naše pismo je odmah potpisalo oko 6.000 osoba, u Internet-anketama javnog mnjenja (Eutel Net) oko 63% anketiranih se izjasnilo za ćirilicu (od toga oko 80% za ekskluzivno ćiriličnu osnovu), sredstva obaveštavanja su već prethodno bila puna reakcija javnog mnjenja, a skoro sve ključne društvene institucije su organizovale javne ili interne timove da bi se reagovalo na ukidanje ćirilice u računarima. Teoretski, ovako jasan zvanični stav neki proizvođači mogu pokušati da zaobiđu vickastim dosetkama o "jugoslovenskoj" verziji softvera. Međutim, pošto ne postoji "jugoslovenski" jezik, narod ili kultura, a država koja se zvala Jugoslavija ukinuta je sa radošću većinskom voljom naroda i konsenzusom praktično svih iole relevantnih stranaka, to znači da se stav javnosti i Vlade Srbije mora tumačiti onako kako je i napisan. U suprotnom bi značilo da takvi autori ili firme pokušavaju da imaju političku ulogu, što nije verovatno u ovako zapaljivim društvenim okolnostima.

Šta se mora uraditi na državnom nivou

Prema proceni informatičkih i kulturnih stručnjaka u okviru "Projekta Rastko", važnost ove odluke Vlade Republike Srbije nije samo od istorijskog značaja za vraćanje elementarnih kulturnih i zakonskih standarda, već i u tome što je jasna službena najava koji su to parametri da proizvodi za javnu i službenu komunikaciju mogu da dobiju ateste koji su u skladu sa Ustavom Srbije.

Po našoj proceni potrebno je 12 do 24 meseca da bi se potpuno primenila ustavna obaveza na nivou države i društva, a čini se da je već sad već sigurno da će se to u početku odnositi barem na sledeća područja:

• Softver koji se koristi u državnim organima, javnim preduzećima i institucijama, ili onim koje finansira država (uključujući i operativne sisteme ličnih digitalnih pomoćnika, PDA, koje koriste službenici pomenutih institucija).
• Sva službena komunikacija i interni dokumenti Republike Srbije, javnih preduzeća i društvenih institucija (polazeći od nagle kompjuterizacije državne uprave).
• Televizijski program (jer je zavistan od specijalizovanog softvera) svih TV-stanica koje su u državnom, javnom, opštinskom i mešovitom vlasništvu, ili koje finansira država.
• Internet-sajtove državnih organa, javnih i mešovitih preduzeća, kao i društvenih institucija.
• Terminale svih vrsta (službenih, poštanskih, bankarskih i drugih), koji su u okviru države, javnih ili mešovitih preduzeća
• Ekrane mobilnih telefona koje koriste službenici države, javnih preduzeća i društvenih institucija.
• Sadržaj reklamnih kampanja države i sva korporativna komunikacija javnih ili mešovitih preduzeća.
• Etikete, objašnjenja i priručnike za legalno uvezenu robu koja mora da prođe kroz proces dozvola Vlade.

Mada je potrebno verovatno dve godine za ovo, taj proces standardizacije i kompatibilnosti je ionako prioritet koju srpsko društvo mora da izvede, čak i zbog razloga osnovne društvene produktivnosti. Ovaj proces će dodatno zaposliti ogroman broj mladih stručnjaka, ubrzati Vladine reforme, a pomoći učvršćivanje odnosa srpskog i globalnog tržišta. Znači, svi su na dobitku, od korisnika do stranih firmi.

Preporuke "Projekta Rastko" javnosti, državi i preduzećima

Pošto je "Projekat Rastko" najveći srpski ćirilički informatički sistem na svetu i najveća srpska digitalna biblioteka, Uprava "Projekta Rastko" je u tesnoj koordinaciji već nekoliko sedmica sa najvažnijim kulturnim, državnim, crkvenim i stručnim institucijama da bi se što pre doneli rešenja i standardi za ovo ključno pitanje. Za sada su doneseni sledeći zaključci:

• "Projekat Rastko" i njegovi saradnici u potpunosti podržavaju Vladu Republike Srbije po ovom pitanju.
• "Projekat Rastko" u potpunosti podržava principe ekspertske grupu "Naše pismo" po pitanju srpske lokalizacije svakog softvera, bilo komercijalnog, bilo javnog.
• Srpska stručna javnost je moralno obavezna da u ovom momentu pomogne preduzeću "Microsoft - Yugoslavia" kako bi njihov softver bio po jasnim standardima koji se podrazumevaju u srpskoj javnoj i službenoj komunikaciji. Ova uspešna saradnja će olakšati i svim drugim stranim preduzećima proizvodnju ispravnih proizvoda za domaće tržište.
• Skrećemo pažnju svim proizvođačima komercijalnog ili javnog softvera da "srpska lokalizacija" podrazumeva sledeće stvari, naročito u slučaju softvera za obradu teksta:

Pošto je svaki od ovih zahteva tehnički lako izvodljiv, očekujemo da ih Vlada Srbije unese u svoje zvanične standarde za izdavanje atesta za sav softver.

• Preporučujemo Vladi Srbije da finansijski pomogne pravljenje alata za ćirilizovanje Interneta i drugih alata koji bi se delili besplatno i time drastično ubrzali i pojeftinili opismenjavanje srpskog Interneta i usklađivanje sa ustavnim obavezama.
• Zajedno sa drugim institucijama, komisija "Projekta Rastko" priprema platformu koja će Vladi Srbije i proizvođačima pomoći da se ovaj strateški poduhvat reši brzo i bez napetosti, na zajedničko zadovoljstvo javnog mnjenja i države, ali i domaćih i stranih preduzeća koja posluju na srpskom tržištu.
• Tražimo što pre donošenje preciznog "Zakona o korišćenju srpskog jezika i pisma u javnoj i službenoj komunikaciji", koje bi po modelima Mađarske i Francuske, zaštitilo upotrebu ustavnog jezika i pisma, kao što to i Ustav propisuje.

U Beogradu, 20. novembra 2002.

Za "Projekat Rastko",
Zoran Stefanović, predsednik

Korisni linkovi:

• Vlada Republike Srbije
• Grupa Naše pismo, ekspertska grupa za ćirilicu u informatičkom okruženju.
• Microsoft - Yugoslavia
• Zrenjaninska ćirilica
• Ćirilica.org
• Radna grupa za srpsku ćirilicu na Internetu