Саопштење информатичке заједнице „Наше писмо“
NASEPISMO.DA.RU

Петиција „Нашег писма“ за српске локализације софтвера успешно завршена: 14.000 потписника

Понедељак, 24. фебруар 2003. у Београду

Повод

Петиција групе „Наше писмо“ – са захтевом да српске локализације Мајкрософтовог и другог софтвера буду ћириличне – успешно је завршена.

Разлог за покретање је била најава „Microsoft-Yugoslavia“ (aka „Microsoft Software д.о.о Београд“) да ће српска локализација Windows-a бити урађена на латиници, дакле на писму које је у Србији и Црној Гори званично предвиђено само за неке националнe мањинe. Ово игнорисање ћирилице, званичног и основног српског писма, као и могућност да софтвер буде само екавски и без јаких језичких алата, изазвало је велику забринутост јер је било јасно да би последице овакве „локализације“ биле погубне за нашу заједницу, и у отаџбини, и у дијаспори.

Стручна јавност се ујединила

Када је покренута петиција „Нашег писма“, нико није могао очекивати да ће акција постати тако масовна и да ће добити општу подршку стручног и јавног мњења, укључујући и све важније институције. Захваљујући томе, стотинак елитних установа се удружило у децембру 2002. и основало „Национално веће за српски језик и писмо“ – специјализовано тело које ће се надаље бринути о овом стратешком културном и националном проблему.

Страна предузећа

На другој страни, више великих светских предузећа, нарочито информатичких, са пажњом је пратило дешавања око овог проблема, уважавајући аргументе „Нашег писма“ да не постоје технички проблеми за коришћење ћирилице на рачунарима и Интернету, те да не постоји „равноправност“ два писма у српској култури, тако да се будући наступи међународних компанија на нашем тржишту могу очекивати као потпуно локализовани по домаћим законским и културним стандардима, што између осталог подразумева и обавезност ћирилице. Земље у окружењу се држе својих националних стандарда.

Структура потписника петиције

„Наше писмо“ није могло да спроведе петицију на масовној бази и уједначено, јер би то захтевало и велики организациони систем. Због тога је одлучено да се – паралелно са петицијом на Интернету, која је по својој природи релевантан одраз става редовних корисника рачунара – направе и акције потписивања на папиру које би требало да обаве и функцију сондирања јавног мњења и да утврде шта неки важни слојеви друштва мисле о ћириличном софтверу и националном писму. У писаној петицији, нарочита пажња је била посвећена слојевима за које се у неким медијима углавном тврди да не желе ћирилицу: инжењерској популацији, професионалним удружењима, студентима техничких, природних, медицинских и пословних факултета, научницима, средњошколској омладини, али и одређеним релевантним заједницама ван Србије. Резултат је скоро увек био исти и креће се око 70% директне подршке и захтева за ћирилицу у свим популацијама, што се поклопило са претходним демографским истраживањима, скоријим испитивањима јавног мњења, па чак и друштвено-политичким опредељењем, што је социолошки феномен који сведочи о потреби друштва за једним стабилним културним моделом, што би политичка и економска елита морале да узму у обзир.

Упоређујући ове резултате са туђим истраживањима, показало се и да понека скорашња истраживања јавног мњења о проблему ћирилица-латиница нису имала исправне резултате јер су рађена по неадекватним узорцима или сугестивним питањима, а у једном случају остао нам је јак утисак о нетачној интерпретацији података, свесној или несвесној.

Да би се предупредио излазак латиничног Windows-a, петиција је завршена у фебруару (број потписа је већ достигао 14.000), међутим, све пројекције показују да би даљим потписивањем проценти захтева за ћирилицом у свим слојевима показали и надаље генералну уједначеност од 70% ± 5%.

Шта даље?

У следећим данима петиција ће са пратећом документацијом и образложењима бити поднета установама у Београду: кабинету премијера Србије, те министрима науке и технологије, културе, правде и просвете, као и „Microsoft-Yugoslavia“ („Microsoft Software д.о.о Београд“) као заинтересованој страни. Делегација која предаје петицију биће састављена од угледних појединаца у нашем друштву. У случају да ово не доведе до промене одлуке „Microsoft Software д.о.о Београд“, онда ће се проблем решавати преко широке међународне и локалне кампање, укључујући правна средства.

Међутим, верујемо да су се – у светлу нових доказа – стекли услови да „Microsoft-Yugoslavia“ („Microsoft Software д.о.о Београд“) донесе одлуку која задовољава и јавно/стручно мњење и закон, а не штети интересима овог предузећа. Имамо поверења да ће Влада учинити све да заштити домаће тржиште и националне интересе мудром политиком заштите културе и традиције, и помогне отварању нових радних места, инсистирајући на поштовању домаћег тржишта.

Захвалнице

Захваљујемо се на чврстој и несебичној подршци следећим установама и удружењима: Светом архијерејском синоду и целој Српској православној цркви, Конгресу српског уједињења (САД), Српској народној одбрани у САД и Аустралији, Вуковој задужбини, Југословенском удружењу за мултимедију, Српској академији наука и уметности, Институту за српски језик, Српском археолошком друштву, Српском биолошком друштву, Српском друштву за научну фантастику, Фото-савезу Југославије, Ћирилици.орг, „Пројекту Растко“, Зрењанинском повереништву удружења „Ћирилица“, Групи „Превод“, појединцима из Влада Србије и СРЈ, Музеју Херцег-Нови, особљу и студентима факултета Универзитета у Београду: Електротехничком, Машинском, Факултету организационих наука, Правном, Грађевинском, Архитектонском, Природно-математичком, Филолошком, Филозофском, Богословском, Биолошком и Хемијском факултету, Вишој пословној школи и другима, Медицинском факултету у Нишу и целој нишкој академској заједници, Универзитету у Бањој Луци, средњим школама из Добоја, образовним установама Никшића, Зрењанина и Новог Сада, а нарочито „Академској иницијативи“ из Београда која је организовала спектакуларну зимску акцију потписивања са другим студентским удружењима и студентским домовима из Београда. Наравно, пријатељских организација има много више – на десетине – а на нашем сајту су још неке набројане. Хвала вам свима, част нам је да заједно и сложно радимо на решавању овако важних проблема!

Портпароли заједнице „Наше писмо“,
Никола Смоленски и Урош Лалицки

// Пројекат Растко / Филологија и лингвистика //
[ Претраживање | Мапа | Контак | Помоћ ]