КОРИШЋЕЊЕ КОМПЈУТЕРСКИХ ПРОГРАМА

Мајкрософт и на ћирилици

Поводом петиције групе "Наше писмо", са захтевом да српске локализације Мајкрософтовог и другог софтвера буду урађене на ћириличном писму, јуче је у Вуковој задужбини одржана конференција за новинаре, на којој је саопштено да је акција добила велику подршку стручног и јавног мнења, а да је петицију до сада потписало 14 хиљада грађана.

Основни разлог покретања овакве иницијативе била је најава "Мајкрософт-Југославије" да ће српска локализација Виндоуса бити урађена на латиници, што је оцењено неприхватљивим, будући да је то писмо "које је у Србији и Црној Гори званично предвиђено само за неке националне мањине". Такво "игнорисање ћирилице, званичног и основног српског писма, као и могућност да софтвер буде само екавски и баз језичких алата, изазвало је велику забринутост јер је било јасно да би последице такве "локализације" биле погубне за нашу заједницу, и у отаџбини, и у дијаспори", наводи се у саопштењу "Нашег писма".

У намери да се ангажује око решавања овог, по многима, стратешког и националног проблема, стотинак елитних установа основало је "Национално веће за српски језик и писмо", међу чијим утемељивачима су и Српска православна црква, Конгрес српског уједињења, Вукова задужбина, Пројекат Растко – Библиотека српске културе на Интернету, Славистичко друштво Србије, Српско археолошко друштво...

Како је истакао Јован Деспотовић, помоћник републичког министра културе, ћирилица се као званично писмо мора неговати и она представља саставни део очувања националног идентитета, због чега ће Министарство с пажњом пратити рад Националног већа и сагледавати техничке могућности примене ћирилице у локализацији Виндоуса.

Наглашавајући да је мали број пројеката успео да обезбеди толики степен друштвеног консензуса, Србислав Букумировић, председник одбора за писмо, прочитао је писмо Дејана Цветковића, директора "Мајкрософт-Југославије", у коме се одустаје од намере да се софтвер постави латинично, већ се излази у сусрет и уводи двојезично писмо (ћирилица и латиница).

Истичући значај неговања ћирилице, Славка Драшковић, представник Срба у расејању, нагласила је да потискивање овог писма може престати једино подршком државе и да је неопходно покретање акције да књиге, часописи, знакови на улицама, као и бројне друге форме језичког изражавања буду написани на ћирилици.

Зоран Стефановић, представник Пројекта Растко и покретач ове акције, представио је део елабората, који је урађен за односе са јавношћу Националног већа за српски језик и писмо.

Он је прочитао и начела Повеље о српском језику и писму у ХХИ веку, у којима се наводи да се "језик српског народа зове српски", да је "стандардно писмо српског народа ћирилица" и да "српски језик има ијекавски и екавски облик као равноправне у службеној и јавној употреби".

Како се наводи, "свако културно, информатичко, техничко, друштвено и друго решење мора да полази од ових премиса да би добило општу друштвену потврду и употребу".

З. К.