RASTKOV GLASNIK

Opus profesora Vladete Jerotića, jednog od najuticajnijih mislilaca u srpskoj kulturi počeo je da dobija svoje odjeke i na Internetu. Ovde predstavljamo najvažnije primere.

Model za ugled

Piše: Sanja Kozakević

Novosadski Art Magazin svojom koncepcijom i izvođenjem jeste model kvalitetnog virtuelnog predstavljanja umetničkih profesija i zajednica.

Azbukum - Centar za srpski jezik i kulturu

Piše: Nataša Dobromirov

Kada je reč o o najboljem načinu kako upoznati strance sa duhovnim i jezičkim nasleđem Srba, novosadski centar "Azbukum" predstavlja jednu od najatraktivnijih mogućnosti.

Tradicija na moderan način

Piše: Bratislav Pejović

Prikaz delatnosti Projekta Rastko u magazinu Blic News, Beograd

Vladeta Jerotić na Internetu

Ka mladim Bogotragaocima

Piše: Irena Arsić

Opus profesora Vladete Jerotića, jednog od najuticajnijih mislilaca u srpskoj kulturi počeo je da dobija svoje odjeke i na Internetu. Ovde predstavljamo najvažnije primere.

U jednoj od svojih novijih knjiga, 50 pitanja i 50 odgovora iz hrišćanske psihoterapeutske prakse, Vladeta Jerotić, psihijatar i psihoterapeut, profesor po pozivu na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu, inače redovni član Odeljenja za književnost SANU, piše: «Kao većina mojih objavljenih knjiga, i ova sadašnja upućena je u prvom redu onim mlađim intelektualcima – tragaocima za Bogom i smislom života, koji još nisu stigli da sebe zadovoljavajuće opravoslave i ocrkvene, a mislim da je broj ovakvih u srpskoj sredini, na kraju XX veka, prilično veliki».

Ova misao akademika Jerotića, sigurno tokom poslednjih decenija, jednog od najčitanijih srpskih pravoslavnih filozofa (iako bez redovnog teološkog obrazovanja), kao i pisca čuvenih patografskih studija i autora popularnih i praktičnih tekstova iz njegove osnovne oblasti – psihijatrije, svakako da se odnosi i na novije tehnologije dodira sa, prvenstveno, mlađom, čitalačkom publikom. Naime, za Vladetu Jerotića publika, na tribinama, književnim večerima, predavanjima, stručnim na fakultetu i javnim, uvek je bila od presudne važnosti. Mnogi pokušavajući da tumače fenomen Jerotić, koji se manifestuje u prepunim salama tokom njegovih gostovanja i nastupa širom nekada velike a danas svedene zemlje (govorio je i u Mariboru i Ljubljani, kao i u Budvi i u Bitolju, a dobro je poznato da publika ispunjava veliku salu Kolarčeve zadužbine kada Jerotić govori), i njegovom kontinuiranom vezom sa publikom. Retki su, naime, savremeni autori koji i vremenski i kvalitetno toliko pažnje posvećuju brojnim pitanjima kojima ih obasipa publika različitih uzrasta, obrazovanja, interesovanja pa i religijskog opredeljenja. Uvek je izuzetno uzbudljivo pratiti taj susret, onoga koji pita i koji sigurno dugo očekuje odgovor, kao sudnji, na to što ga raspinje i muči, i Jerotića, koji uspeva da i u nedovoljno artikulisanom pitanju uoči osnovu polaznu misao, da ga razreši pa i da na njega, hrišćanski blagorodno ali i psihoterapeutski stručno odgovori.

Jedan deo publike, Vladetu Jerotića ima prilike i da «susretne» na Netu.

Postavlja se, stoga, pitanje šta će se od informacija dobiti kada se potraži ime Vladete Jerotića putem nekih od domaćih pretraživača.

Projekat Rastko: Biblioteka Vladete Jerotića

Mora se istaći da jedan relativno dug period, kako se u našim oblastima, informativnim i komunikativnim, ustalio i ovaj način sakupljanja informacija, Vladeta Jerotić i njegovo veliko delo, i po obimu ali i značaju i uticaju, nije bilo prisutno na Netu. Tek par informacija vezanih za njegova učestvovanja na skupovima, zbirnog i sabornog karaktera. Međutim, na Preobraženje Gospodnje 2000. godine, u okviru Projekta Rastko (www.rastko.rs), pojavio se veliki odeljak pod nazivom Biblioteka Vladeta Jerotića, a u skladu sa već postojećim bibliotekama Milorada Pavića i Miodraga Pavlovića. Tako je Jerotić zadobio svoje zasluženo mesto, kao filozof i esejista, religioznog, pravoslavnog opredeljenja, uz, po preovlađujućem mišljenju, najvećeg domaćeg pripovedača i najvećeg savremenog pesnika.

Šta se sve može naći u okviru podsajta Biblioteka Vladeta Jerotić (http://www.rastko.rs/filosofija/jerotic/index.html)? Namera je bila priređivača da se ličnost i delo autora prikažu na određeni način monografski, sveobuhvatno, iz razloga što se na taj način o V. Jerotiću nije ni pisalo ni govorilo do sada (izuzetak su specijalne, a usko ograničene publikacije koje se odnose na prijem u SANU i slično). Pod ovim naslovom data je Jerotićeva biografija i autobiografija (vrlo interesantno i živo pisana, sa vedrim detaljima iz detinjstva ali i potresnim svedočanstvima iz najranije mladosti u vreme Drugog svetskog rata, kao kasnijim pojedinostima koji umnogome određuju, na specifičan i neočekivani način današnju ličnost autora), koju prati niz fotografija iz Jerotićevog privatnog života, počevši od dečačkih dana do najnovijih, u porodičnom okruženju. Takođe je hronološki prezentirana i potpuna bibliografija knjiga i radova, do 2000. godine, koja obuhvata 25. pojedinačnih originalnih naslova, sa navedenim izdanjima, kao i nekoliko prevoda, uglavnom sa nemačkog jezika, a i veliki broj, preko 200, radova u vidu saopštenja, izlaganja ili određenih predgovora i pogovora u knjigama drugih autora. Navedena su, isto tako, i Jerotićeva priređivanja dela određenih autora, kao i radovi objavljeni na stranim jezicima.

Posebno je dragocen izbor intervjua koje je V. Jerotić dao nekim domaćim časopisima i listovima, pošto je poznato da on nerado pristaje na ovakve razgovore. Ovome su priključeni i tekstovi objavljeni u dnevnoj štampi povodom Jerotićevih promocija, brojnih tribina, ciklusa predavanja i ostalih vrsta pojavljivanja u javnosti.

O Jerotićevom delu govorili su, na promocijama knjiga, i pisali, raznim prilikama, mnogi ugledni teoretičari književnosti, filozofi, teolozi, neuropsihijatri. U okviru Biblioteke Vladeta Jerotić sakupljeni su prikazi knjiga ili promotivni tekstovi vladike Irineja Bulovića, vladike Artemija Radosavljevića, vladike Porfirija Perića, Nenada Dakovića, Aleksandra Jerkova, Siniše Jelušića, Mile Nikolić Alečković, Budimira Dubaka, Zorana Gluščevića, Bojana Jovanovića, Žarka Trebješanina (http://www.rastko.rs/filosofija/jerotic/drugi_o_jeroticu.html).

Cilj je bio sastavljača, naravno, da se na ovaj način, putem poseta sajtu Rastko, može i neposredno susresti sa delom V. Jerotića. Zato je u fragmentima, izborom najinteresantnijih pitanja, data poslednja knjiga V. Jerotića 50 pitanja i 50 odgovora iz hrišćanske psihoterapeutske prakse, sa njegovim predgovorom i navedenim sadržajem, kao i četvrto prošireno izdanje knjige Vera i nacija. Neke od Jerotićevih knjiga postigle su izuzetnu popularnost i veliki broj izdanja, pa su na ovaj način dobile i svoje elektronsko izdanje. U pitanju su dve knjige iz trilogije Povratak ocima – Učenje svetog Isaka Sirina i naše vreme i Sveti Marko Podvižnik i drugi ogledi. Pošto je već lepa tradicija da Jerotićeve knjige na poseban način bivaju predstavljene u televizijskim emisijama koje se emituju o Božiću, a što, opet, izaziva veliku pažnju šire javnosti, na ovoj sajtu je prezentiran i tekst jedne od emisija koja se tiče knjige Učenje svetog Isaka Sirina i naše vreme.

Ovaj sajt je plod saradnje IP Ars libri i TIA Janus.

Sajt Ars libri: Katalog tekućih izdanja i pregled aktuelnosti

Pored ovog, po informacijama, svakako najvećeg internet-predstavljanja dela V. Jerotića, izdavačka kuća Ars libri je, takođe, u skladu sa svojim dugogodišnjim radom na izdavanju knjiga Vladete Jerotića, znatan deo svog matičnog sajta Ars libri (http://www.arslibri.co.yu) posvetila ovom autoru.

Jerotić je na ovom sajtu predstavljen preko svojih izdanja u okviru Biblioteke Lavirint. Tako se mogu dobiti osnovni podaci o knjigama, obimu i formatu, sa fotosom naslovne stranice knjiga koje je Ars libri objavio tokom sedmogodišnje saradnje sa akademikom Jerotićem. Neke od tih knjiga su objavljivane u više izdanja i u tiražima od više hiljada primeraka. Među njima su: Povratak ocima, Individuacija i (ili) oboženje, Vera i nacija, Staro i novo u hrišćanstvu, 50 pitanja i 50 odgovora iz hrišćanske psihoterapeutske prakse. Takođe su ova izdanja praćena tekstovima štampanih prikaza, kao i izveštajima sa brojnih promocija, ne samo beogradskih, nego i sa predstavljanja u Novom Sadu, Prištini, Budvi, Toplici, Kovinu... Uz tekst, postavljene su i fotografije, koje ilustruju neka od navedenih dešavanja i ukazuju na veliku popularnost koju Vladeta Jerotić uživa širom ovih prostora.

Zajednički rad izdavačke kuće Ars libri i V. Jerotića zaslužio je i određeni broj nagrada, koje su navedene na ovom sajtu (http://www.arslibri.co.yu/autori/jeroticu-nagrada_c.html).

Pod naznakom Aktuelno, na sajtu su, kao određena informacija ali i podsećanje, navedeni planovi za gostovanja Vladete Jerotića (sa podacima o mestu, vremenu i govornicima), kao i već ostvarena gostovanja i predstavljanja. Trenutno je u ovoj rubrici, između ostalog, najavljen skup pod nazivom Za i protiv Jerotića (), koji organizuju KOV iz Vršca i Ars libri.

Na ovom sajtu najavljene su i nova izdanja dela Vladete Jerotića. Najznačajnije je objavljivanje Prvog kola Odabranih dela, u deset knjiga, koje Ars libri ostvaruje u saizdavaštvu sa Srpskom pravoslavnom crkvom i sa blagoslovom i uvodnim slovom patrijarha srpskog gospodina Pavla.

Sve knjige Vladete Jerotića, kao i najavljene, mogu se, uz posebne pogodnosti članova Kluba čitalaca Ars libri, naručiti i ovim putem, a na sajtu su navedeni i drugi načini kupovine.

Na ovom sajtu se nalazi i elektronska adresa Vladete Jerotića, tako da posetici imaju mogućnost neposrednog kontakta, kao i rubrika Pitajte Vladetu Jerotića, čime se pruža prilika da se posebno kvalitetna pitanja sa odgovorima nađu u novoj knjizi pitanja i odgovora koja je u pripremi (http://www.arslibri.co.yu/autori/jerotic.html).

Pravoslavni pastirsko savetodavni centar

Pored ovoga, u okviru sajta Pravoslavnog pastirsko savetodavnog centra (http://www.ppsc.spc.yu/) nalaze podaci o Jerotiću kao njihovom saradniku, kao i neki izvodi iz njegovih najnovijih knjiga, prevedeni na engleski jezik. Ovakvo predstavljanje Jerotića, izvodima iz knjige 50 pitanja i 50 odgovora iz hrišćanske psihoterapeutske prakse nalazi se i na nekim drugim sajtovima, koji su kao izvor koristili feljton iz beogradskog dnevnog lista «Blic», štampan tokom jula-avgusta 2000.

Elektronske knjižare

Ime Vladete Jerotića kao autora brojnih i vrlo traženih savremenih izdanja, nalazi se, naravno, i na sajtovima najvećih domaćih distributera knjiga, kakvi su knjizara.com, stubovi kulture, plato, i drugi a koji nude pojedinačna izdanja na prodaju. Posebno treba istaći sajt knjizara.com, koji često donosi i pregled novinskih članaka koji se odnose na delo V. Jerotića.

Kao jednu od nedovoljnosti što se tiče Jerotićevog elektronskog predstavljanja navodimo mali broj priloga na stranim jezicima, posebno engleskom, a što ostaje posao koji bi, uz inoviranje navedenih sajtova, trebalo obaviti u predstojećem vremenskom periodu.

Model za ugled

Piše: Sanja Kozakević

Novosadski "Artmagazin" svojom koncepcijom i izvođenjem jeste model kvalitetnog virtuelnog predstavljanja umetničkih profesija i zajednica.

"Artmagazin" kao on-line časopis, posvećen savremenoj likovnoj umetnosti, prezentuje na Internetu jugoslovenskoj i inostranoj publici likovnu scenu Novog Sada i Sremskih Karlovaca. Premijerno je na Internetu predstavljen maja 1997. godine i nalazi se na adresi www.artmagazin.co.yu. Od tada pa do danas, svake godine dobija priznanje redakcije časopisa PC PRESS kao jedan od 50 najboljih sajtova u Jugoslaviji. Prema američkom servisu Alexa, Artmagazin se nalazi na listi 200 najposećenijih srpskih sajtova. U proseku ima 5.000 poseta mesečno sa 13.500 pregledanih strana.

Ovo naše elektronsko prvenče iz oblasti kulturnih i umetničkih događanja ažurira se mesečno i tematski je podeljeno na sedam velikih oblasti: YU Art Adresar, Naslovnu stranu, Vesti, Izložbe, Galerije, Intervju i Portfolio.

Rubrike sadrže opšte informacije, zatim novosti, najave budućih događanja, ali i teme za razmišljanje i diskusiju. Ova kategorija uvodi časopis u svet prave multimedije i interaktivne komunikacije na relaciji posetilac sajta-časopis.

YU Art Adresar, kapitalni projekat autora ovog sajta, predstavlja adresar likovnih i primenjenih umetnika i dizajnera Jugoslavije. Sadrži kontakt podatke o više od 2.500 umetnika koji su grupisani prema azbučnom redosledu, tako da se lako može doći do željene informacije.

Na naslovnoj strani časopisa izdvojeni su tekstovi koji obrađuju najnovija kulturna dešavanja na novosadskoj i karlovačkoj likovnoj sceni, zatim su ponuđeni linkovi preko kojih je moguće pretražiti arhivu Artmagazina, kvalitetne YU art sajtove, interesantne naslove sa Amazon.com-a u izboru redakcije časopisa, a data je i posebna opcija: mogućnost učestvovanja u Diskusionoj grupi.

Na uvodnom ekranu od pomenutih linkova na Internet prezentaciju nekih jugoslovenskih umetnika, koje je redakcija ovog časopisa izdvojila kao značajnije, mogu se naći sajtovi: Živka Grozdanića (Vršac), Aleksandra Blatnika (Niš), Pavla Jovanovića (Novi Sad) i Olge Jančić (Beograd).

U interaktivnom delu časopisa, dakle, u okviru Diskusione grupe ljubitelji umetnosti mogu dati priloge raznim temama a u poslednjem broju časopisa temi: "Šta je internet umetnost?" (A. Maćašev, M. Stojić, D. Stojović, S. Pavićević, A. Tišma, D. Marinković) ili pročitati šta drugi o ovoj temi misle. Moderator je Andrej Tišma, jedan od naših vodećih likovnih kritičara. Ovde svakako treba naglasiti da je ovaj interaktivni deo preveden na engleski za inostrane posetioce sajta i možemo reći da je prema dosadašnjem iskustvu bio veoma posećen.

Od ostalih sadržaja određeni značaj za kulturna dešavanja obrađenog regiona predstavlja Arhiva Artmagazina sa više od 200 tekstova iz prethodnih brojeva nastalih u periodu od četiri godine postojanja časopisa. Ovo su ujedno i jedini dokumenti art događanja u Novom Sadu na Internetu. Najčešće teme su: prikazi izložbi slika, crteža, fotografija, skulptura, (autorskih, grupnih, međunarodnih), internacionalni simpozijumi, umetnički jubileji itd.

Kompletan pregled likovnih događanja u Novom Sadu i Sremskim Karlovcima predstavljen je u opciji Izložbe. Posetiocima sajta ponuđeno je dvadeset i šest galerijskih prostora sa osnovnim informacijama o aktuelnim izložbama kao i terminima njihovog trajanja Putem hiperlinka korisnicima su lako dostupni i podaci o samim galerijama.

Prostori u kojima se prati izložbena aktivnost Novog Sada i Sremskih Karlovaca predstavljeni su u opciji Galerije. U ovoj rubrici, koja obuhvata jednu stranicu časopisa, dati su dvadest i osam manjih ekrana - fotografije samih prostora - što je organizovano da čine link ka detaljnijoj prezentaciji tih galerija. Za svaku galeriju dati su osnovani podaci (adresa, radno vreme, telefon, osoba za kontakt) a za neke i propratni tekst o istorijatu ustanove, umetničkom fondu, izložbama, organizaciji i dr. Posebna pažnja posvećena je Galeriji Matice srpske, najbogatijem umetničkom muzeju srpske umetnosti novijeg doba i Spomen-zbirci Pavla Beljanskog, galeriji sa antologijskim delima srpske likovne umetnosti prve polovine XX veka.

U segmentu Intervju posetiocima sajta su dostupni razgovori sa domaćim i stranim umetnicima, likovnim kritičarima, teoretičarima i istoričarima umetnosti u punom obimu. Od trenutno ponuđenih izdvojili bismo intervju sa Edvardom Lusi Smitom, jednim od najcenjenijih svetskih autora i istraživača u oblastima likovnih umetnosti. U poslednje vreme gospodin Smit proučava specifičnosti umetničkih pojava onih kultura koje su se u zapadnim zemljama dosad smatrale perifernim.

Još jedan interaktivni odeljak časopisa, Portfolio, pruža posetiocima sajta priliku da aktivno razmenjuju komentare o delima i umetnicima predstavljenim u ovoj opciji. Umetnici i dela organizovani su prema sledećim oblastima: slikarstvo, crtež, tapiserija, fotografija, naiva, multimedija, grafika, performans, mail-art, skulptura, objekti i instalacije. Ovako dobijeni komentari se zatim objavljuju na strani onog umetnika na kojeg se odnosi komentar.

Pored mnoštva sadržaja koji se mogu naći u ovom elektronskom izdanju preporučili bismo opciju Linkovi, koja nudi brzu pretragu zanimljivih Art sajtova koji se bave iskustvima savremene likovne umetnosti kako kod nas tako i u svetu. Da pomenemo samo neke: Akademija likovnih umetnosti u Novom Sadu, likovni odsek - prva internet izložba jedne završne godine (generacija 1998), FOTOgram - prvi on-line časopis za fotografiju u Jugoslaviji, Spark je web izdanje art magazina univerziteta u Kembridžu (Velika Britanija), Galerija savremene umetnosti u Nišu, web izdanje časopisa koji je posvećen futurizmu (Rim, Italija) i dr.

U segmentu Vesti redovno se ažuriraju tekstovi o novim sadržajima uz već postojeće iz ranije objavljenih informacija.

Prezentacija elektronskog on-line časopisa Artmagazin odlično je projektovana, pregledna je i nudi brzu i kvalitetnu pretragu, a kako je sve povezano mnogobrojnim linkovima i hiperlinkovima, pronalaženje zapisa veoma je jednostavno. Grafička rešenja časopisa su korektna. Kada ovome dodamo osvežavajuće delovanje likovnih priloga slika, crteža i fotografija, možemo komotno reći da je ukupno likovno rešenje časopisa vrlo prihvatljivo, za razliku od mnogih sajtova.

Sa stanovišta prezentovanja pomenutih oblasti ovaj časopis predstavlja pravi izraz kako njihovog zadovoljenja, tako i njihovog uvođenja na elektronsku scenu koja je postala deo tehnološkog života savremenog čoveka. S toga je sasvim jasna neophodnost postojanja ovakvog časopisa koji nas kroz svet elektronike uvodi u svet umetnosti i dešavanja vezana za njega.

Sanja Kozakević

Kontakt

www.azbukum.org.yu

Istorijat

U jesen 1995. godine u Novom Sadu osnovan je Centar za srpski jezik i kulturu, Azbukum. Želja osnivača bila je da se ljudima širom sveta, koji imaju potrebu da nauče naš jezik ili saznaju nešto više o našoj kulturi, izađe u susret profesionalno organizovanim edukativnim programima. Tako je osnovan prvi i do sada jedini edukativni centar ovakvog tipa u Jugoistočnoj Evropi.

Atraktivnost edukativnih sadržaja, kao i vremenom stečeno poverenje u kvalitet usluga Azbukuma privlači različite polaznike: slaviste, istoričare, etnologe, novinare, diplomate, antropologe, ali i ljude našeg porekla i avanturiste duhom. Na ovaj način Azbukum je postao svojevrstan katalog kontakata i zbornik najraznovrsnijih prepleta golemog broja ljudi iz svih krajeva sveta koji se na neki način interesuju za nas.

Azbukum sačinjavaju Savet Centra i mnogobrojni predavači. Savet daje sugestije vezane za izbor tema i sadržaja kulturoloških kurseva, odnosno smernice u kom pravcu i na koji način bi se određeni lingvstički projekti mogli ostvariti. Predavači srpskog su osobito obučeni za rad sa strancima i osim predavanja rade na kreaciji nastavnih materijala. Kulturološke kurseve, po pozivu, predaju specijalisti za određene oblasti (etnologiju, umetnost, književnost, istoriju). Uglavnom su to ljudi koji rade na Univerzitetima u Beogradu i Novom Sadu ili članovi Srpske akademije nauka i umetnosti, Matice srpske i drugih institucija kulture širom zemlje.

Realizaciju svojih programa Azbukum je otpočeo letnjim kursevima. Danas je ponuda znatno šira - zimski (januar/februar) i letnji (juli/avgust) programi upotpunjeni su tečajevima koji se mogu organizovati na pojedinačan ili grupni zahtev tokom cele godine i to ne samo u Novom Sadu već i u Beogradu. Tokom šest godina rada kurseve u Azbukumu pohađalo je preko četiri stotine ljudi iz više od trideset zemalja sveta. Uspešna i plodonosna saradnja ostvarena je sa mnogobrojnim institucijama, prevashodno univerzitetima. Pomenimo lingvističku katerdu Berkeli univerziteta iz Kalifornije, brojne slavističke katedre u Poljskoj, odseke za slovenske književnosti i jezike iz Bugarske, Rumunije, Litvanije, Rusije, Odsek za antropologiju iz Tokija, te katedre za modernu istoriju univerziteta iz Londona, Kembridža i Toronta.

Delatnosti Azbukuma povezuju nekoliko oblasti. Na prvom mestu su osmišljavanje i realizovanje edukativnih programa u vidu klasičnih kurseva iz jezika i kulture (u samom Centru) ili dopisnih kurseva srpskog jezika (putem Interneta). Oblast bavljenja srpskim jezikom kao stranim predstavlja ništa manje važnu delatnost velikog tima predavača. Oni marljivo prikupljaju i obrađuju građu sakupljenu tokom mnogobraojnih sati nastave i na taj način usavršavaju metodičkie pristupe predavanju srpskog, i pripremaju nastavne materijale iz kojih se srpski uči. Do sada su objavljena dva udžbenika grupe autora: "Učimo srpski 1" i "Učimo srpski 2" (sa kasetama ili CD-om). Izdata je i knjiga prof. dr Vere Vasić: "Osnovi gramatike srpskog jezika" čije drugo, dopunjeno i unešto izmenjeno izdanje treba da se pojavi do kraja ovog leta.

Pažljivo praćenje iskustava lektora srpskog jezika u inostranstvu - njihovih potreba, dilema, ali i korisnih rešenja u radu - takođe predstavlja jednu od delatnosti Centra. Lektori iz inostranstva se pozivaju na saradnju i druženje sa predavačima u zemlji i to na obostranu korist i zadovoljstvo. U želji da doprinese uspešnijoj popularizaciji srpskog jezika u svetu, Azbukum svojim polaznicima nudi stipendije. One se dodeljuju dva puta godišnje (za zimske i letnje programe) u tri kategorije: predavača srpskog jezika sa neke od slavističkih katedri u svetu, za najboljeg studenta srpskog i za osobu srpskog porekla. Odluku o dodeli stipendija donosi Savet Centra.

Osim pomenutih angažmana, Azbukum povremeno organizuje različite vrsta seminara, predavanja, tribina ili izložbi na kojima se prezentuju razmišljanja i otkrivanja, kako renomiranih stručnjaka, tako i mladih istraživača iz sveta kojima srpska kulturna baština predstavlja osu istraživanja.

U okviru svoje Internet prezentacije, od prošlog proleća Azbukum je pokrenuo Magazin za srpsku kulturu gde se popularno pisanim tekstovima osvetljavaju zanimljivi ljudi i događaji našeg kulturološkog prostora.

Struktura edukativnih programa zasniva se na kursevima srpskog jezika (od početnog do visokog, specijalističkog nivoa) i kursevima iz kulture Srba (umetnost, književnost, istirija, etnologija i religija). Dužina studijskog boravka u Azbukumu varira od jedne do više desetina nedelja što svakako zavisi od mogućnosti i potreba polaznika. Takođe su i intenzitet nastave kao i kombinacija kurseva tokom određenog perioda uslovljeni interesovanjima samog studenta. Fleksibilnost sa kojom Azbukum odgovara na potrebe svojih klijenata predstavlja jednu od osnovnih karakteristika delatnosti Centra. Profesionalizam pri organizovanju razližitih sadržaja, te srdačan i prijateljski odnos prema studentima, učinio je da se mnogi polaznici vraćaju u Azbukum, a o svojim utiscima tokom boravka u Centru, pričaju sa ushićenjem.

Dopisni kursevi - Prateći potrebe svojih polaznika, tim stručnjaka u Azbukumu započeo je rad na kreiranju dopisnih kurseva koji studentima, nakon odslušanog kursa iz jezika, omogućavaju nastavak rada i dalje usavršavanje po povratku svojoj kući. Pre nešto više od godinu dana započeta je izrada softvera za učenje srpskog jezika putem Interneta namenjenog osobama koje nikada nisu pohađale kurseve u Azbukumu i trenutno nisu u mogućnosti da dođu u Jugoslaviju. Projekat je prošao fazu testiranja i već prvi studenti na različitim krajevima sveta uče srpski uz pomoć Azbukumovog On line kursa.

Ponuda centra Azbukum se ne završava samo organizovanjem različitih kurseva, već i pratećih sadržaja potrebnih polaznicima kada se nađu u novoj sredini: transferi sa/do aerodroma, smeštaj, dodatni programi (ekskurzije, posete muzejima, galerijama, koncertima, druženja, sportske aktivnosti, itd.).

Na Skupu "Srbi i drugi" održanom u Matici srpskoj jula prošle godine povodom jubileja pet godina rada Azbukuma, dr Marija Kleut je u ime domaćina Skupa, pozdravila zbližavanje jedne "stare dame"- Matice srpske i "mladog čeda" - Azbukuma. Tom je prilikom istakla da puno nade može da se položi u svest i iskrena stremljenja mladih koji ovakve centre pokreću. Predstaviti svoju kulturu i jezik drugima tako da im postanu razumljiviji i bliži predstavrlja cilj svakoga saradnika Azbukuma. Želja im je ujedno da, imajući pred sobom za uzore najznačajnije ličnosti i dela srpske kulture i duhovnosti, ovaj centar očuvaju i unaprede. Ostvarenje ovih stremljenja svakako će zahtevati mnogo vremena, ulaganja i pažnje, kao i neiscrpne volje i energije, ali su napori opravdani sve dok se delo razvija u još bolji, funkcionalniji i korisniji sistem.

Nataša Dobromirov
kontakt

Blic News broj 69,
Beograd, 14. maj 2001.

Tradicija na moderan način

Piše: Bratislav Pejović

U okviru velikog i ambiciozno zamišljenog izdavačkog kulturološkog projekta "Rastko" svoje mesto su našla i izdanja i publikacije koje katkad na uzbudljiv način svedoče o našoj prošlosti i položaju srpske kulture u širem civilizacijskom kontekstu

Na elektronskoj adresi www.rastko.rs nalazi se "Projekat Rastko - biblioteka srpske kulture na Internetu", jedan od najboljih sajtova koji predstavlja srpsku duhovnost i kulturu. Dobro opremljen, lepo dizajniran, informativan, sadržajan, evidentno nastao iz ljubavi, "Rastko", čiji je inicijator Zoran Stefanović (JANUS), po svemu se može meriti sa sličnim inostranim projektima, a na njemu su zastupljena kvalitetna dela i autori iz oblasti nauke, elitne i pop kulture, muzike, filozofije itd . Između ostalog, na sajtu su oformljene biblioteke posvećene Vladeti Jerotiću i Miloradu Paviću, na njemu se pojavio i zbornik "Čudo u slovenskim kulturama" (izdanje "Apis", Novi Sad, i Naučno društvo za slovenske umetnosti i kulture, Beograd), dok je najavljen novi broj godišnjaka "Kodovi slovenske kulture" ("Clio") tematski posvećen bojama u narodnoj kulturi Slovena. Priređivač ova dva zbornika je Dr Dejan Ajdačić, upravnik "Projekta Rastko" i osnivač i urednik sajta "Slovenska kapija".
"Zbornik ‘Čudo u slovenskim kulturama’ sadrži 27 priloga autora iz Bugarske, Grčke, Italije, Makedonije, Nemačke, Poljske, Rusije, SAD, Srbije i Ukrajine i različitih specijalnosti - iz lingvistike, istorije, etnologije, folkloristike, književne istorije", objašnjava dr Ajdačić. "U knjizi je prikazano poimanje čuda u različitim slovenskim kulturama i to od porekla i prvobitnog značenja reči čudo, preko narodne kulture, hrišćanskog pogleda na svet, do savremenih književnih i umetničkih dela, verovanja i pojava. Kod nas postoji slovenofilija bez pokrića, koja nije utemeljena na poznavanju slovenskih kultura i naroda. Mi, na primer, veoma često govorimo o Rusima kao nama izrazito bliskom narodu, a izuzetno malo poznajemo njihove svece, verovanja, kulturu, itd. Radovi koje sada publikujemo pokazuju, međutim, da među slovenskim kulturama postoje i velike sličnosti, ali i ne male razlike. Zbornik, dakle, ima i taj zadatak da upozna čitaoce s autorima i delima drugih slovenskih kultura."

Između ostalih, u ovoj knjizi su prisutni sledeći autori: Aleksandar Loma ("Poreklo i izvorno značenja slovenske reči čudo"), Tatjana Agapkina ("Šta se događa čudesne noći"), Račko Popov ("Prirodna čuda u narodnim verovanjima Bugara"), Vihra Baeva ("Čudo kao lični mit"). Ajdačić je svoj prilog naslovio kao "Čudesno isceljenje opsednutih", i o njemu on kaže: "U izboru između lečenja i nasilja granice nisu čvrste i često se pod okriljem dobrih namera ili doista dobrih želja da se pojedinac vrati u zajednicu izvode vrlo okrutne stvari kao što se i nasilje katkad prikriva isceliteljskim razlozima".

Šesti broj međunarodnog časopisa "Kodovi slovenske kulture" još uvek je u pripremi. "Svaki godišnjak obrađuje posebnu, unapred najavljenu temu", veli Ajdačić. "Do sada je već pedesetak autora objavljivalo radove u ‘Kodovima’, a časopis je odlično prihvaćen u slavističkim krugovima.

Značaj ove periodike je u tome što se u vremenima ponovno naglašenog interesovanja za nacionalne vrednosti i specifičnosti, kao i uopšte duhovnost, bavi istraživanjima iz oblasti folkloristike, etnolingvistike i etnosemiotike, etimologije, balkanistike ali i, šire, indoevropeistike. Časopis je počeo da izlazi 1996. godine, a svi tekstovi se štampaju na srpskom i ruskom jeziku. Do sada su objavljene sveske o biljkama, hrani i piću, svadbi i delovima tela. U svakoj svesci je publikovan i rezime svih tekstova na engleskom jeziku.

Projekat "Rastko" je nezavisni, neprofitni sajt, postavljen je na Internet 1997. godine, prvo u okviru elektronske prezentacije časopisa "Književna reč", a od 1998. kao samostalno izdanje. Kompletna ekipa radi volonterski. U međuvremenu, Projekat se proširio i na izdanja drugih sredina, pa su uključeni izdavači s Cetinja, iz Gračanice i Peći, pa i inostranstva, recimo iz Rumunije... Ovu internacionalizaciju Ajdačić objašnjava na sledeći način: "Želimo da pokažemo da postoje vrednosti naše kulture koje mogu komunicirati sa svetom. Ljudi se sada mršte kad im pomenete nešto slovensko, a mnogi se danas čak i stide što su Balkanci. To nije nova pojava, ali je sada naročito izražena. Razloge valja tražiti u svemu što nam se dešavalo tokom posledjnih godina, ali i u instrumentalizaciji kulture. Ljudi su, naime, zatrpavani kičem, kao kulturni sadržaji su im nuđeni nastupi ruskih armijskih horova i slično, umesto da su im prikazana dela tamošnjih značajnih umetnika i pisaca. Uskoro ćemo pokrenuti još jedno elektronsko izdanje - "Rastkov glasnik", s namerom da publikujemo tekstove iz kulture koji nisu vezani za projekat "Rastko", a bave se prisustvom srpske kulture na stranim sajtovima. Oformićemo i stalnu grupu autora koji će govoriti o srpskoj kulturi".

Osnivač sajta Zoran Stefanović smislio je termin "Tehnoglagoljaš" kojim označava ljude koji stoje iza ovog sajta. Na pitanje da li je to neka nova vrsta Srba i da li sebe smatra tehnoglagoljašem, dr Ajdačić uz osmeh odgovara: "Trudim se da budem... Glagoljica je prvo slovensko pismo i njen spoj s modernim mi se dopada. Ujedno mislim i da to jeste novi Srbin, onaj koji zna vrednost tehnologije, tehnički je obrazovan, a ceni i voli kulturu. U toj kovanici je prisustan pozitivan fanatizam i on je lep spoj tradicije i modernog".

Bratislav Pejović
kontakt