Budućnost pripada tehnoglagoljašima

Koliko tradicija i tehnologija mogu da se sažive i formiraju kulturnu simbiozu? Jedan od odgovora na to pitanje možda najbolje može da da čovek koji je uspeo da izvrši spoj srpske kulture sa erom tehnologizacije. Zoran Stefanović u poslednjih nekoliko godina poznat kao izdavač, urednik i producent, naročito na polju digitalnih tehnologija. Osnivač je 1997. jedne od najvećih elektronskih biblioteka u Evropi, "Projekta Rastko - Biblioteke srpske kulture na Internetu" (www.rastko.rs) koja svake godine osniva po nekoliko pokrajinskih središta u inostranstvu. Uz to, Stefanović je u stručnim krugovima poznat i kao dramski pisac i scenarista prevođen na nekoliko jezika (njegov "Slovenski Orfej" je predstavljao ove godine SRJ na elitnom svetskom festivalu Prix Europa), ali o tome ređe priča, koncentrišući se na temu integracije srpske i susednih kultura u globalnu civilizaciju.

Promoteri panromanizma i panhinduizma

"Projekat Rastko" je već veliki i uticajan, ali koliko je to prevedeno na brojke?

Teško je reći... Tek krajem godine imaćemo podatke za ovu, ali izgleda da imamo oko 500 integralno objavljenih knjiga (u po dva izdanja ćirilica i latinica) i oko 4.000 članaka. Čim budemo i mi znali - znaće i COM. Ono što je meni važnije, jeste što smo verovatno najposećeniji sajt za kulturu na Balkanu, a da neki svetski univerziteti prilagođavaju svoje programe našim programima, naročito za istoriju i slavistiku, ili prosto unose naša izdanja u obaveznu literaturu. To je većinom slučaj sa SAD i zemljama bivšeg SSSR-a, ali verovatno će ih biti još, kako mi postajemo ozbiljniji. Lepo je videti šta kaže američka Kongresna biblioteka, francuska Nacionalna ili About.com...

"Rastko" je prerastao nacionalni okvir. U njemu se, ako smem da primetim, iz srpskog prelazi u okvir panslavizma, odnosno panbalkanizma....

Trijumfalna 2002. za srpsku kulturu na Internetu

Najveća digitalna biblioteka u Jugoistočnoj Evropi i jedna od najvećih u svetu, "Projekat Rastko - Biblioteka srpske kulture na Internetu" (www.rastko.rs), imao je do sada najuspešniju radnu godinu, još od svog osnivanja 1997. godine. Tokom 2002. otvoreno je pet novih pokrajinskih središta - za područja Bosanske Krajine, Albanije, Bugarske, Lužice u Nemačkoj i Poljske - posvećenih srpskoj kulturi i njenim vezama sa drugim kulturama. Sa prethodno otvorenim središtima (Beograd, Rumunija, Stara Crna Gora, Kosovo i Metohija, Boka Kotorska, Mađarska i Ukrajina) to čini 12 postojećih pokrajinskih središta za deset evropskih država.

Mada se precizni spiskovi još prave, do sada je objavljeno najmanje 100.000 strana tekstova na desetak svetskih jezika od najmanje 1.500 autora. U projektu je do sada učestvovalo oko 500 saradnika iz tridesetak zemalja. Projekat (sa mirorima) ima oko 600.000 poseta godišnje iz oko 100 svetskih država, sa skoro 3.000.000 usluženih dokumenata godišnje (ovaj tren je u svakodnevnom porastu, duplirajući se na svkih osam meseci). Procenjuje se da je za pet godina objavljeno oko 500 knjiga/drama/većih dela i oko 4.000 članaka i studija. Poduhvat sarađuje sa elitnim naučnim i kulturnim institucijama i pojedincima širom sveta. Inače, Rastko svake godine dobija glavne esnafske nagrade i jedini je sajt iz kulture koji je na listi 100 najposećenijih srpskih sajtova. Važna je činjenica i da je projekat neprofitan i nevladin, a korišćenje svih materijala je besplatno za sve čitaoce.

U 2002. godini su otvoreni:

PROJEKAT RASTKO - BANjA LUKA (Elektronska biblioteka kulture i tradicije Bosanske Krajine, uređuje kolegijum) prvo je Rastkovo središte od četiri predviđena za područje Bosne i Hercegovine. Pored hiljada strana drugog materijala, važno je istaći SABRANA DELA PETRA KOČIĆA (u koprodukciji sa Ars Libri, Beograd i Besedom iz Banja Luke) kao i već daleko odmaklo objavljivanje SABRANIH DELA VLADIMIRA ĆOROVIĆA, našeg velikog istoričara (TIA Janus i Ars Libri).

PROJEKAT RASTKO - SKADAR (Elektronska biblioteka Slovena u Albaniji i albansko-slovenskih kulturnih veza, uređuje kolegijum) prvi je na svetskom Internetu na par hiljada strana predstavio oko 100 studija i drugih materijala o malo poznatom odnosu albanske i slovenske kulture, istorije i tradicije.

PROJEKAT RASTKO - BUGARSKA (Elektronska biblioteka ukrajinsko-srpskih kulturnih veza, upravnik dr Dejan Ajdačić) okupio je najuglednije srbiste iz Bugarske i bugariste iz srpskih zemalja, gde se, u saradnji sa velikom bugarskom e-bibliotekom Liter.Net (http://liternet.bg), nekoliko puta mesečno objavljuju kapitalna dela posvećena dvema kulturama.

PROJEKAT RASTKO - LUŽICA (Elektronska biblioteka lužičkosrpskih-južnosrpskih kulturnih veza, upravnik je prof. dr Predrag Piper) predstavlja poseban kuriozitet svojom veličinom i statusom na slovenskom Internetu. Reč je o najvećoj svetskoj e-biblioteci posvećenoj Lužičkim Srbima, a materijal se objavljuje na srpskom, lužičkosrpskim dijalektima, nemačkom, engleskom, ruskom, francuskom, ukrajinskom itd.

Takođe izuzetno veliki PROJEKAT RASTKO - POLjSKA (Elektronska biblioteka poljsko-srpskih kulturnih veza, upravnik je prof. dr Petar Bunjak) startovao je u septembru 2002, donoseći hiljade strana naučnih i umetničkih radova koji ponovo uvode poljsku kulturu na velika vrata meću Srbe, ali čineći i međunarodni slavistički resurs prvog reda.

U sledećim mesecima tu možete slobodno dodati i pangermanizam, panarabizam, panhinduizam, panromanizam i svaku bitniju kulturu na planeti. Sada smo u fazi "koncentričnih krugova", odnosno, pored uobičajenog objavljivanja tradicionalnih i novih srpskih materijala, najveći deo snage posvećujemo velikim bibliotekama o vezama sa drugim kulturama, pa i civilizacijama. Recimo sve biblioteke sa udaljenijim kulturama, tipa "Projekat Rastko - Arabija", biće u stvari veze celokupne slovenske civilizacije sa tom drugom civilizacijom. Na trećoj strani, pošto služimo i kao popularizatori stranih kultura kod srpske i strane javnosti (ove godine smo, između ostalog, kapitalno promovisali albansku, lužičkosrpsku, bugarsku i poljsku kulturu itd), to znači da iz međunarodnog sada zaista evoluiramo u jedan "nadnacionalni" projekat. Naš saradnik iz Ukrajinske akademije nauka, Volodimir Miljčev nam je čak ove godine rekao, a nije mi delovao da se šalio: "Moraćete da ukinete ono srpski, već sad ste Biblioteka kulture na Internetu". To ja ne smem ni da izgovorim, jer mnoge kolekcije na Rastku tek treba da se popune, ali za koju godinu to će biti praktično nepregledna biblioteka.

Kako je došlo do saradnje sa ukrajinskom Akademijom, Albanijom, Poljskom?

Ima tu još bar 20 zemalja. Nisam delio po nacijama, ali sveukupno imamo možda i više od 500 aktivnih saradnika iz celog sveta. Mnogi su ušli uobičajenim kanalima unutar srpske kulture, jer ipak u "Projektu Rastko" sarađuju brojni akademici, profesori, istraživači i stvaraoci. Drugi način su direktni sporazumi. Treći trend je sve jači poslednjih godina - strani stručnjaci se sami javljaju i tako ulaze u poduhvat. Stopa ulaska stranaca u humanističkim naukama se toliko povećala da očekujem za dve-tri godine da broj stranih i naših naučnika bude izjednačen, ili da "stranci" budu čak u prednosti.

Proces iznutra

Jednom prilikom je vrlo ambiciozno pomenut UNESCO...

Pa i nije toliko ambiciozno, jer smo, kao jedna od najvećih svetskih e-biblioteka, odavno ispunili parametre za svetski bitne projekte koji mogu da stave tu etiketu. Ulazak u UNESCO je bio moguć i preko projekata sa našim partnerima iz drugih država, ali je dosadašnji konsenzus unutar poduhvata bio da moramo imati dostojanstvo i nastupiti pod znakom svoje države. Tako da čekamo stišavanje političke buke u Srbiji i oko Srbije. Ima vremena za sve...

"Rastko" stalno narasta. Kako stižete sve da uklopite?

Naporno je preko svake mere. Nemamo stabilne sponzore, a materijal dajemo besplatno svima. Ukratko, uvek je više projekata nego što ima novca. Ovo je sistem koji sada već košta stotine hiljada maraka godišnje a najvećim delom dobijamo donacije preko usluga. Još uvek zavisimo od dobre volje i mogućnosti malih firmi koje su nas od početka podržavale, novca koji zaradimo na komercijalnim projektima, volonterskog rada ili poluurađenog materijala partnerskih firmi. Tek sada se stiču uslovi i ako se stabilizujemo tokom 2003. godine, onda će veliki lični teret pasti sa pedesetak ljudi - volontera [tehnoglagoljaša, kako sami sebe često nazivaju, op. D. L.] - iz unutrašnjeg jezgra.

Koliko učešće i lična inicijativa pojedinca ima ulogu u projektima poput "Rastka"? Ko čini jezgro 'Rastka'?

Prvih par godina, 1997-1999, poduhvat jeste potpuno zavisio od pojedinaca i njihove vizije i žrtve. Tadašnji doprinosi Mihaila Stefanovića, Dejana Ajdačića, Dušana Bajskog, Nenada Petrovića, Nataše Devetaković, Sanje Kozakević - da pomenem samo neke iz ranog perioda - bili su ključni da se stvar uspostavi. Sada je "Rastko" već sistem sa sopstvenim parametrima i mehanizmom. Dakle, decentralizovan međunarodni organizam, koji ne zavisi od jednog čoveka. Ideal je neka vrsta mentalnog Interneta. Da postane veći od nas i nezavistan od nas.

Ima li naznaka da će država pomoći dalje širenje i razvoj 'Rastka'?

Da, ima ih nekoliko. Recimo, Ministarstvo kulture Republike Srbije je nedavno najavilo pomoć za 2003, koliko budu mogli. Znaćemo ovih dana. Oni su zanimljivi, jer su prva postava u tom ministarstvu od 1994. koja je i razumela o čemu je reč i odlučila da pomogne.

Ostali projekti

Pored novih središta, stara središta su u 2002. takođe radila punom parom. Između ostalog, PROJEKAT RASTKO - BEOGRAD je posle dve godine rada objavio kapitalni poduhvat DVA VODA VOJSKE - SABRANA DELA MITROPOLITA AMFILOHIJA RADOVIĆA (urednici jer. Jovan Ćulibrk i Zoran Stefanović, koprodukcija sa TIA Janus, Centrom sv. Januarija i sajtom Mitropolije Crnogorsko-primorske). PROJEKAT RASTKO - CETINjE (upravnik Aleksandar Raković) dovršio je objavljivanje SABRANIH DELA PETRA PETROVIĆA NjEGOŠA II, a PROJEKAT RASTKO - BOKA (upravnik Đorđe Ćapin) je zahvaljujući energičnoj delatnosti bokeljskog tima postao ne samo glavni svetski sajt za Boku Kotorsku, već i jedno najaktivnijih središta regionalnih srpskih kultura.

Pored elektronskog izdavaštva, "Projekat Rastko" je u 2002. imao i intenzivnu aktivnost "na terenu"; recimo, u Beogradu i Vojvodini organizovano je i nekoliko kulturnih ciklusa, promocija i predavanja sa brojnim učesnicima iz Mađarske, Ukrajine i Bugarske, a prisustvovali su često i najugledniji slavisti iz celog sveta.

Za 2003. godinu već se pripremaju nova pokrajinska središta (Gora, Nemačka, Italija i Slovenija), a u toku su pregovori sa zemljama Južnog Mediterana i jednom velikom zemljom iz Srednje Azije za 2004. godinu. Zbog toga je Ministarstvo kulture Srbije nedavno potvrdilo kapitalan značaj projekta "Projekta Rastko" i donelo procenu da se zbog veličine i značaja radi o interresornom projektu koji zaslužuje pažnju cele Vlade Srbije.

(D. L)

"Microsoft-Yugoslavia"

Kako komentarišete najnoviju kulturnu krizu oko Majkrosofta, i pokušaja da srpske lokalizacije budu latinicom?

Pazite, "Projekat Rastko" jeste u potpunosti podržao analizu programerske grupe "Naše pismo" (www.nasepismo.da.ru) da je ćirilica moguća, obavezna i da nije skupa, ali tu treba biti oprezan i pošten. "Microsoft-Yugoslavia" je sad više u poziciji da bude "kolateralna šteta" istorije, nego što je uzrok problema, jer uzroci leže u poluvekovnoj komunističkoj okupaciji, koju upravo sada čistimo.

Mislim da će u slučaju "Microsoft-Yugoslavia" ishodi biti prilično jasni i to već brzo: da ne bi gubili tržište, pravili međunarodni eksces, i bili moneta za lokalno političko potkusurivanje (a ovo će biti politički povod na izborima, sad više nema nikakve sumnje), oni će se prikloniti zakonu, političkoj volji svih najjačih partija, državnom tumačenju, i najvažnije - opštem narodno-stručnom mnjenju. Dakle, stvari su jednostavne: budući legalni parametri svih softverskih proizvoda za Srbe su ćirilica, ravnopravnost ijekavice i jaki jezički alati, a na državi je legalizacija softvera kao robe. Koliko sam video, prisustvujući usklađivanjima sa elitnim institucijama ovim povodom, svi ključni faktori su rekli da ovo nije stvar za pregovore i da ishod može da bude samo jedan. Moj lični stav, a i većine unutar Uprave "Projekta Rastko" je bio da možda treba sada pomoći "Microsoft-Yugoslavia", jer njihova ekipa za lokalizaciju, blago rečeno, nije ni dovoljno brojna ni dovoljno specijalizovana, a kamoli ovlašćena da reši jedan strateški kulturni problem. Tek posle toga možemo preći na informatizaciju države i društva, a pošto sam ja bio aktivan svih ovih godina i u direktnoj, a ne papirnoj, borbi za osnovnu slobodu i demokratiju, verujte mi da je projekat "e-vlade" neophodan, ali i neizvodljiv bez međunarodne stručne zajednice. I zbog toga ni republička vlada, ni "Microsoft-Yugoslavia", nemaju izbora izuzev da ponude standardno rešenje, baš kao što su ga drugi narodi regularno dobili, čak i Bugari kao manje tržište.

Znači, ne treba se ljutiti na "Microsoft-Yugoslavia"?

Izgleda da nisam bio dovoljno jasan oko društvenih implikacija ovog slučaja. Javno mnjenje jeste sa pravom razjareno, i to mediji mogu još samo privremeno da cenzurišu. Ali, hajde da pogledamo skandal sa realne strane. "Microsoft-Yugoslavia" zaslužuje našu najdublju zahvalnost, i ova činjenica treba da se tretira bez ikakve ironije. U trenutku kada je kulturno-društveni haos pretio da pređe u entropiju i raspad jednog društva, slučaj "Microsoft-Yugoslavia" je bio katalizator da društveno-stručna elita i javno mnjenje ove jeseni definitivno usaglase i prihvate kao obavezne kulturne i tehnološke standarde za ovaj narod u XXI veku. Zato kažem, kao društvo svi imamo interesa da pomognemo "Microsoft-Yugoslavia" da se pridigne, jer je ovo konkretna prilika da se definišu standardi. Uglavnom, predviđam opštu standardizaciju u narednim godinama, bez obzira na sitnije džepove otpora, ali sve je to ljudska posledica nečega što je prošlo sa titoizmom. Naveo bih samo zaključke našeg nove e-biblioteke "Srpski jezik i pismo u XXI veku" koju pravimo u saradnji sa nekih 20-ak najuglednijih institucija: "Od mnogobrojnih koristi [standardizacije], posebno ističemo stabilizaciju jednog kulturnog modela, kao i opuštanje društvene napetosti. Takođe ističemo lakoću i uštede od stotina miliona i milijardi evra koje će ovim odlukama ostvariti srpska privreda i društvo u svom uklapanju u globalnu civilizaciju već u sledećih nekoliko godina."

Ako pažljivo razmotrite implikacije ove dve rečenice, jasno vam je zašto mislim da je slučaj "Microsoft-Yugoslavia" doprineo, kao idealni društveni presedan, standardizaciji srpske kulture u XXI veku.

Volim globalizaciju

Vi lično niste inženjer, ali ste iskusni producent i okruženi dobrom tehnološkom ekipom. Šta vama deluju najuzbudljivije u tehnološkim promenama?

Ono što ne prestaje da me stalno raduje jeste planetarna informacijska umreženost koja je poslednjih par godina došla na nivo običnog, ljudskog, ličnog komfora. Napokon, sa svim tehno-igračkama, možemo izaći iz smrdljivih kancelarija, smrdljivih gradova, i otići ponekad na neka finija mesta. Druga stvar je civilizacijski kvalitet promene. Nikolas Negroponte je bio u pravu kad je rekao da globalna civilizacija nije imperijalistička već "pluralističkija", multikulturna više nego ijedna druga pre nje. Globalizaciju je čovečanstvo želelo od svojih početaka i imamo pravo da uživamo u njoj, koliko god vam neki mondijalista pokvario dan unošenjem geopolitike u celu priču. Budućnost je verovatno lepa.

Razgovarala Dragana Lazarević,
u Beogradu, početkom decembra 2002.