Projekat Rastko / Projekti Rastko - Skadar / Shkoder

Пројекат Растко Скадар: Становништво словенског поријекла у Албанији

Антон Вратуша

Прилог проучавању проблема националних мањина

Извор: "Становништво словенског поријекла у Албанији" - Зборник радова са међународног научног скупа одржаног на Цетињу 21, 22. и 23. јуна 1990. године

1. Националне мањине имају своје друштвено-историјске, економско-социјалне, геополитичке, културне, психолошке и општецивилизацијске димензије. За слободан развој мањине као целине и њених припадника потребна је повољна друштвена клима. Једино у таквим условима национална мањина може постати извор спорова, пре свега у односима међу суседним државама, а и сама жртва таквих и ширих сукоба.

Питање националних мањина може да се решава трајније и у заједничком интересу само уз активно учешће мањине и у дијалогу са њоме. Наметнута решења не могу бити трајна; она могу само да продубе супротности. Мањина мора бити у положају да може несметано остваривати и штитити своја права и да се слободно опредељује до друштвених проблема. Одговорност је већине да створи услове за то, посебно да изгради механизам за унапређење и заштиту националних мањина. Није мудро ни праведно, ако се узме у обзир само становиште већине, нити ако се, са друге стране, апсолутизира становиште мањине. Узајамни живот могућ је само на основу обостраног поштовања интереса, равноправности и узајамног поверења. Опредељивање мора бити засновано на објективним чињеницама и да узима у обзир вољу свих заинтересованих. Већински народ мора бити свестан да мањина може деловати као чинилац повезивања, међусобног разумевања и стваралаштва само ако је у положају да може слободно деловати. А мањина мора да зна да стабилност таквог положаја може обезбеђивати само, ако при свом деловању и захтевима води рачуна о интересима целокупне заједнице у којој живи и о свим чиниоцима који учествују у обликовању укупних односа у друштву.

2. Фактори који опредељују услове за слободан развој националне мањине и за њено деловање у друштву као самосталног друштвеног субјекта су унутарње-политички и међународни. Међу унутарње-политичким налазе се пре свега: стабилан правни положај мањине и њена друштвено-економска сигурност, несметана употреба матерњег језика у школи и у јавности, заштита неговања културних и етничких традиција мањине и њеног идентитета. Међу најзначајнијим чиниоцима међународног значаја појављује се, у првом реду: матични народ, регионалне заједнице за унапређење економске и културне сарадње, међународне организације за заштиту етничких група и права човека, међународни споразуми.

Стабилан правни положај националних мањина захтева да правна заштита њихових права буде интегрални део државног уставног и правног система, укључујући слободан приступ мањинаца свим политичким, друштвеним, економским, културним и државним делатностима као и изборност за друштвене функције на свим подручјима друштвеног живота. Компактност насељености националне мањине требало би посебно заштитити. Заједнички живот на етничким мешаним подручјима мора бити предмет посебне пажње националног законодавства и политичке праксе. Друштвено-економска сигурност мањинаца претпоставља не само обезбеђење њихове имовинске сигурности него такође право привређивања и запошљавања и учешћа у управљању привредним и другим делатностима без дискриминације на основу класне, националне, верске или политичке припадности. Несметана употреба матерњег језика у школи и у јавности претпоставља не само обавезу обезбеђивања материјалних услова за функционисање мањинских образовних и културних установа и успостављање учитеља са знањем језика мањине, него такође посебну бригу за формирање кадрова из редова мањине за сва подручја друштвене делатности. Ту спада такође повољније награђивање стручних кадрова учитеља, лекара, ветеринара, техничара итд., са знањем језика мањине ако делују на подручју где живи мањина.

Од посебног је значаја изградња механизма за заштиту права мањине и контроле, како се спроводе закони и како делују санкције против кршилаца закона, укључујући обавезе у погледу поштовања права мањина које произилазе из међународних уговора. Демократска контрола и механизам за праћење спровођења закона неопходни су из разлога што у друштвеној пракси има закидања тих права готово у свим срединама. Ако се остварују све ове околности може се рећи да су створени повољни услови да се национална мањина несметано развија, слободно негујући такође своје културне и друге традиције и свој национални идентитет.

Улогу матичног народа као фактора подршке националној мањини у другој држави условљавају, пре свега, две околности. У првом реду, припадници националне мањине морају бити у сваком погледу лојални грађани државе у којој живе, делујући као интегрални део тог друштва, а брига матичног народа за сопствену браћу са друге стране границе мора доследно да поштује принцип немешања у унутарње послове друге земље. Међутим, да би очекивања могла да се остварују неопходно је да и односи између две земље буду нормални, и да се њихова политика заснива на узајамно прихватљивим ставовима у погледу националних мањина и њихових права. Однос државе према националној мањини не може бити предмет мера реципрочности а још мање одмазде.

Одређена ограничења комуницирања и сарадње између држава до којих долази у случају поремећених међусобних односа не могу бити исприка за наметање ограничења у погледу положаја националне мањине. Та права националне мањине као саставни део људских права морају се остваривати без обзира на међудржавне односе.

Помоћ регионалних заједница при остваривању права националних мањина може бити успешна само ако се подједнако води рачуна о интересима свију. Међународни споразуми за заштиту права националних мањина могу да дају жељене резултате ако код свих страна уговорница постоји такође политичка воља да их спроводе. Са друге стране такви споразуми морају садржавати гаранције против нарушавања суверених права народа и држава путем стварања "пете колоне", или других облика субверзије.

Растућа међузависност у свету и процеси демократизације међународних односа захтевају да и питање међународне заштите права националних мањина и уопште права човека буде предмет сталне пажње међународне заједнице. Од посебног је значаја брже отклањање постојећих препрека слободном кретању роба, људи, идеја и искустава без обзира на различитост друштвених система. У том смислу могу нарочито да допринесу расправе у оквиру Конференције о европској безбедности и сарадњи (КЕБС) у вези са остваривањем људских права ("трећа корпа"). Револуционарне промене у Централној и Источној Европи створиле су услове да се предузму квалитетно нови кораци у области права националних мањина и људских права уопште. Такви кораци потребни су нарочито у вези са даљом изградњом механизма контроле извршавања преузетих обавеза са стране потписника међународних докумената, као и у вези са појавом да неке државе, противно историјским чињеницама, негирају и само постојање неких националних мањина у оквиру својих граница.

3. У процесу савремених друштвених преображаја и демократизације међународних односа јачају такође захтеви за пуним остваривањем права човека као и слободе народа и свих његових делова без обзира на различитост друштвених уређења. Та околност налаже посебне одговорности такође науци, а посебно друштвеним и хуманистичким наукама. Не би се могло реци да се наука у нас и досада није бавила тим питањима и да истраживања тих проблема нису дала корисних резултата. Међутим, растућа међузависност у свету, свестрано повезивање у привреди и другим областима друштвеног живота као и интензивне миграције становништва захтевају не само наставак досадашњих напора него такође дубље понирање у друштвено-историјску суштину односа, појава и процеса на националном и међународном плану.

Академије наука и уметности Југославије придавале су и раније одговарајући значај изучавању националног питања, а у том оквиру такође истраживању проблема националних мањина. Међутим при томе није било довољно програмске усмерености и међусобне повезаности, нити ширег узајамног увида у проблеме и достигнућа. Заједничко студијско путовање групе југословенских академика у циљу упознавања са положајем словеначке националне мањине у Аустрији и Италији у априлу 1986. године представљало је значајан корак у правцу успостављања заједничке односно координиране активности у тој области. Аналитички приказ положаја мањине припремљен за ту сврху и петодневно заједничко изучавање мањинске проблематике у непосредним контактима са мањином као и са представницима већинског народа омогућили су целовитији увид у борбу те мањине за несметан развој и равноправно место у оквиру већинског народа. Заједничка оцена је била да проблеми те као и других националних мањина Југославије у суседним земљама захтевају свестраније изучавање и организовано праћење. На тој основи учесници студијског путовања - били су из свих академија наука и уметности Југославије - једногласно су препоручили својим академијама да се у ту сврху оснује посебан међуакадемијски одбор.

Полазећи од тога Савет Академије наука и уметности СФРЈ основао је октобра 1986. године Међуакадемијски одбор за проучавање националних мањина и народности са седиштем у Љубљани при САЗУ. Установна седница Одбора била је 15. маја 1987., када је прихваћен Програм рада за 1987/1988. годину. У активности Одбора учествују чланови свих Академија наука и уметности Југославије. Програм рада обухваћа основна и примењена истраживања, организовање научних скупова и студијских путовања, издавање публикација, повезивање напора за изградњу научне инфраструктуре и развијање међународне сарадње у области националних мањина. Остварујући своје програмске задатке Одбор се повезује Такође са универзитетима и самосталним научно-истраживачким институцијама у земљи и иностранству.

Међу активностима Одбора у прве две године његове активности најзначајније су следеће: публикација "Pri Slovencih v Avstriji in Italiji" (1988), научни скуп: "Проблеми националних мањина" (1989), студијско путовање групе југословенских академика у циљу проучавања положаја југословенских мањина у Мађарској (1989), публикација зборника "Националне мањине" (1990). Пред вратима је студијско путовање групе чланова АНУЈ у Аустрији у циљу проучавања положаја Градишћанских Хрвата. У припреми је студијско путовање у Румунију са задатком ближег увида у проблематику југословенских мањина у тој земљи. На реду су такође научни скупови о питањима народности у Југославији. Израђују се основе за два истраживачка пројекта, и то: о мањинском школству и о друштвено-економској основи југословенских националних мањина. Намера је Одбора да у току наредних година оствари целовити увид у проблематику свих југословенских мањина у суседним земљама као и у проблеме народности у Југославији и да се укључи у истраживање мањинске проблематике на европском простору.

Приликом конципирања Програма рада Међуакадемијског одбора и динамике остваривања његових циљева полазило се од природе проблема који представљају основни предмет његове активности, од друштвених односа у Југославији и у свету, посебно у Европи, као и од хитности и актуелности појединих проблема.

У том погледу од посебног су значаја следеће околности:

Слојевитост и комплексност мањинског питања захтевају интердисциплинарни приступ, компаративни метод и тимски рад. На тој основи Одбор усмерава своју делатност нарочито на упознавање суштине односа, процеса и појава у области мањина и њихових друштвено-историјских, политичких, економских, културних и опште цивилизацијских димензија. Даље истраживање друштвено-историјских основа националне мањине је од значаја посебно и са становишта потребе да се наука ослобађа митова чије постојање отежава сагледавање историјских чињеница и суштине проблема. Једнако важно је познавање постојећег друштвено-политичког и правног система у којем мањина живи, јер системска решења у основи опредељују услове њеног живота и могућности за равноправно учешће у друштвеним збивањима. За развој националног идентитета мањине и њене заштите од животног је значаја питање матерњег језика, пре свега његовог несметаног неговања у васпитно-образовном систему од дечијих вртића и основне школе до високих школа и његове слободне употребе у службеном комуницирању и у јавном животу уопште. Зато је тај склоп питања међу приоритетима у Програму рада Одбора. Посебан проблем представља квалитетно праћење, како делују државне, политичке и друге институције и организације за заштиту мањинских права. Истраживање међудржавних односа је од једнаког значаја обзиром на одлучујући утицај који ови односи по правилу имају на положај националне мањине и могућности његовог свестраног развоја и стваралаштва. Са тог становишта важно је истраживање и праћење ефеката политике доброг суседства и отворених граница на положај националне мањине односно народности и њиховог активног, стваралачког укључивања у друштвене процесе у сопственој средини и шире.

Резултати тако заснованог истраживања могу да буду потстицај за свестраније изучавање проблематике националних мањина, да допринесу бољем међусобном познавању људи и народа и да буду од користи свима који се на овај или онај начин баве проблемима националних мањина.