О контактолошком речнику адаптације русизама у бугарском језику

Научна конференција "Бугарски језик у XX веку", Универзитет у Софији, децембар 1999.

0.1. Први контактолошки речник адаптације русизама појавио се 1997. године у оквиру наше монографије “Русизми у српскохрватским речницима. Принципи адаптације. Речник”. На темељима теорије језичких контаката загребачког лингвисте Рудолфа Филиповића, чије смо принципе језичког посуђивања проверавали, реинтерпретирали и допуњавали, настала је студија о језичким контактима генетски сродних језика, која уводи у оквиру творбене и морфолошке адаптације појмове трансдеривација и трансморфологизација, а у оквиру осталих језичких нивоа нове принципе по којима се адаптирају модели у репликe.

0.2. Контактолошки речник русизама припада специјалном типу лингвистичких речника у коме се на основу методологије разрађене у теорији језика у контакту износе подаци везани за адаптацију, идентификацију и класификацију русизама уз указивање на порекло, односно путеве језичког контакта, развој и значење русизама. У зависности од тога да ли је циљ речника сакупљање корпуса и његово представљање или пак приказивање адаптације модела у језику примаоца на свим језичким нивоима, контактолошке речнике делимо на речнике идентификације и речнике адаптације. Контактолошки речник који овде желимо да прикажемо припада групи речника адаптације јер се у њему на основу корпуса русизама у речницима савременог бугарског језика даје лингвистички опис језичког контакта и износе различити аспекти адаптације.

0.3. За разлику од етимолошких речника који указују на постанак и првобитно значење речи, контактолошки речници указују на последњи контакт или последње контакте у ланцу позајмљивања. Општи речници и речници страних речи, укључујући и нека друга лексикографска дела, често дају податак о пореклу неке речи користећи напомену етимолошки квалификатор. Како чињенице добијене етимолошком анализом не улазе у опште једнојезичне речнике, а само тражење порекла неке речи не иде даље од последњег језика или неколико последњих језика у ланцу позајмљивања, намеће се потреба да се термин етимолошки квалификатор замени бољим термином контактолошки квалификатор. Овим новим термином истиче се неетимолошки карактер речника, етимолошки коментар представља први корак у контактолошкој аналази, а страна лексика постаје предмет изучавања контактологије. Ова терминолошка измена је од суштинског значаја за схватање појма русизам.

0.4. Контактолошка дефиниција појма русизам први пут je представљена на IV Међународном симпозијуму у Београду, а њена проширена верзија прочитана је на Деветом конгресу МАПРЈАЛ-а у Братислави.

Појмом русизам у ширем смислу обухватили смо основну и/или изведену реч руског порекла код које се сачувала јака формално-семантичка веза са моделом или је та веза ослабила да готово не постоји, као и ону реч неруског порекла преузету из руског језика у коме се одомаћила или пак преузету из или преко руског посредством других језика при чему може бити руског или неруског порекла, а коју говорни представници језика примаоца могу доживљавати или као домаћу или као страну.

Русизам у ужем смислу дефинисали смо као основну и/или изведену реч руског порекла код које се сачувала јака формално-семантичка веза са моделом, као и ону реч неруског порекла преузету из руског језика у коме се одомаћила или пак преузету из или преко руског посредством других језика при чему може бити руског или неруског порекла.

0.5. У контактолошком речнику адаптације русизама у бугарском језику примењена су основна начела по којима се проводи адаптација страних речи (порекло, развој, значење), док су типови адаптације одређени на основу два водећа принципа. Према првом принципу тип укупне адаптације русизма се одређује на основу највишег нивоа адаптације, док према другом - тип адаптације русизма се одређује на основу тростепене формално-семантичке подударности са моделом, а која може бити нулта, делимична и слободна. Употреба једног принципа не искључује деловање другог, тако да се, примера ради, на фонолошком нивоу тип адаптације одређује на основу другог принципа уз обавезно поштовање првог.

0.6 Бугарска концепција речника русизама доноси нова методолошка решења у односу на претходне три. Како су концепције Филиповићевог речника англицизама и нашег речника русизама унете у проширен концепт речника русизама у бугарском језику, нећемо их у даљем тексту одвојено представљати. Трећу, проширену концепцију речника русизама у српском и македонском језику, изложили смо у реферату прочитаном на XXXVII Скупу слависта Србије. Овим концептом је предвиђено уношење преводних еквивалената из других словенских језика, затим маркирање непренесених значења модела, као и илустровање сваког од значења.

1. Основну речничку јединицу представља контактолошки чланак који је подељен на пет целина: други део говори о руском моделу док остала четири дају основне контактолошке податке о русизму.

1.1. После одредничке речи (русизма) стоје ознаке а,б,ц,е којима се указује на начин формирања основног облика реплике. Русизам може бити формиран према (а) изговору руске речи, (б) према ортографији модела, (ц) према изговору и ортографији модела, као и према (е) ортографији и творбено-морфолошким законитостима језика примаоца. Уколико је руски језик у улози језика посредника, поред неке од наведених ознака стоји индекс (д).

1.2. У косим заградама дат је акценат и тип трансфонемизације (Ф). Према новом концепту контактолошког речника, за разлику од трипартитног концепта фонолошке адаптације приказане у нашој теорији, русизми се адаптирају Ф1/1, Ф1/2, Ф1/3, Ф1/4, Ф2/1, Ф2/2, Ф2/3, Ф2/4, Ф3/1, Ф3/2, Ф3/3, Ф3/4 трансфонемизацијом.

1.3. После типа трансфонемизације следи ознака за тип трансдеривације (Д) којим се означава творбена адаптација модела у реплику.

1.4. Затим се наводе тип трансморфемизације (М), а селективно и тип трансморфологизације (ТМ). Трансморфологизацијом се адаптирају граматичке категорије и врсте речи, у речницима најчешће категорије рода и броја код именица, док код глагола и придева категорија вида. Категорије као што су категорија падежа, времена и др. нису предмет адаптације јер се испитује искључиво основни облик парадигме. Како русизми могу припадати различитим врстама речи, селективно се даје и ознака за трансморфологизацију врста речи (ТМВр).

1.5. Најновија проучавања семантичке адаптације русизама нису открила постојање неког новог типа транссемантизације (С). Према нашој теорији утврђено је постојање нулте семантичке адаптације, четрнаест семантичких промена у оквиру делимичне транссемантизације и дерогације.

1.6. После типа транссемантизације следи ознака за тип лексичко-стилистичке адаптације (ЛСА).

1.7. Тип синтаксичке адаптације (СИА) се одређује на основу глаголске и именске рекције, као и функције русизама у реченици, а о чему постоје подаци у испитиваним лексикографским изворима.

1.8. На крају првог дела речничког чланка даје се ознака за укупну адаптацију русизма (А), као и белешка о извору ексцерпације русизма. Укупна адаптација се одређује на основу највишег нивоа појединачних адаптација.

2. Други део речничког чланка односи се на руски модел. Даје се његов акценат и ортографија, информација о творбеном начину, као и подаци о врсти речи, роду, броју, виду и извору модела.

3. У трећем делу се дају варијанте модела, варијанте реплике и изведенице реплике. Изведенице се у речнику због обима речника дају селективно.

4. У четвром делу који почиње ознаком “оп:” (остали подаци) износе се подаци о етимологији, морфологији, творби, акценту, броју значења, синтакси, лексичко-стилистичком аспекту модела и реплике и то онако како су дати у испитиваним речницима и другим изворима. Подаци о моделу се дају у угластим заградама.

5. Значења русизама се дају у петом делу заједно са примерима и дескрипцијом семантичких промена.

6. Као пример за илустрацију контактолошког чланка послужиће нам русизам агитка.

АГИТКА б /агитка/, Ф2/3, Д0, им-ж, М0, С1Ф1+С2Н2, ЛСА1, А1(РБАН6)
агитка ІІ С, им-ж (СРЈАН24)
оп: рус. (РБАН6); (СРЈАН24: разг.); <*-к(а) » -ка>; [слог: 2/2;бр. знач. 1/2]
1. кратък текст с агитационно съдържание, обикн за скандиране. 2. група лица, изпълнители на такъв текст. (РБАН6). » Младежка агитка. (РБАН6). © #1: + живописное и т.п. произведение. (СРЈАН24).

6.1. Русизам агитка формирао је основни облик према ортографији модела (б). На фонолошком нивоу адаптира се делимичном трансфонемизацијом (Ф2/1), док на творбеном - нултом трансдеривацијом (Д0). Припада именицама женског рода и њен основни морфолошки облик адаптира се нултом трансморфемизацијом (М0). На семантичком нивоу русизам пролази делимичну транссемантизацију (С1Ф+С2Н2). Из руског модела изостављен је један део семе (живописное и т.п. произведение) а даљом адаптацијом реплика је добила још једно значење. На лексичко-стилистичком нивоу проведена је делимична лексичко-стилистичка адаптација (ЛСА1). Основни облик русизма агитка адаптира се нултом трансморфологизацијом категорије рода (ТМР0) и броја (ТМБр0), док на синтаксичком плану нултом синтаксичком адаптацијом (СИА0). Нулта трансморфологизација и нулта синтаксичка адаптација у речником чланку се не бележе, јер у лексикографским изворима обично нема потпуне информације о морфолошким и синтаксичким карактеристикама лексема.

6.2. Руски модел се образује помоћу суфикса –к(а), припада именицама женског рода и ексцерпиран је из четворотомног речника СРЈАН24.

6.3. У делу где се бележе остали подаци даје се библиографски податак о извору у коме је лексема потврђена као русизам (РБАН6), указује се на место акцента (акценат је на другом слогу) као и на број значења модела и реплике (једно значење модела према два значења реплике). Овде налазимо информацију о припадности руског модела разговорној лексици, затим податак да су творбено модел и реплика образовани помоћу истог суфикса <*-к(а) » -ка>.

6.4. Последњи део контактолошког чланка говори о значењу русизма (1. кратък текст с агитационно съдържание, обикн за скандиране. 2. група лица, изпълнители на такъв текст), даје се пример једног од значења (» Младежка агитка) као и дескрипција сужења значења модела (© #1: + живописное и т.п. произведение. (СРЈАН24).

7. Пројекат израде контактолошког речника подржан је информационим софтвером. У прилогу су дати изглед екранске форме бугарског облика и руског модела (сл. 1 и 2), као и изглед једне странице будућег речника.

8. У односу на претходне концепције (в. т.0.6) бугарска верзија контактолошког речника адаптације доноси податке о (1) лексичко-стилистичкој, (2) синтаксичкој и (3) укупној адаптацији, затим податке о (4) трансморфологизацији, (5) акценту, (6) броју значења, (7) проширује садржај одељка “остали подаци”. Коначну верзију контактолошког речника добићемо после обраде русизама у другим словенским језицима.