Пројекат Растко : Бугарска

Красимир Терзиев

On The BG Track 2001.

Ликовна галерија – Кнез Михаилова 6

понедељак, 11. март 2002, у 19 сати

Изложба реализована у сарадњи са Irida Art Gallery, Софија

Красимир Терзиев припада млађој генерацији бугарских уметника која није оптерећена тешким наследђем социјализма. Иако су у једном периоду зивели у земљи тоталитарног режима, додуше у његовој касној фази када су слогани већ изгубили моћ идеологије, ови уметници су слободнијег духа и ума. Већина их поседује снажно изражену креативну индивидуалност, тако да чине један важан део модерне уметничке продукције, која се заснива искључиво на утицају филма, технологије и мас медија.

Једно од најзначајнијих обележја пост-тоталитарног друштва је потпуна отвореност према свету информација и висок степен осетљивост и чак на најмањи наговештај ценсуре. Жеља овог друштва да се креће паралелно са светским токовима води до несметаног уплива информација и слика које имају снажан утицај и на свест и на подсвест. Оне намећу извесну естетику као и стереотипе устаљеног облика друштвеног понашања.

Ова чињеница несумњиво утиче на реакције и уметничку праксу Красимира Терзиева. То је, такође, један од кључева за разумевање и тумацење његовог дела. Његови радови су смели и темељни. Они нам говоре без икакве задршке о разлличитим аспектима модерног зивота. У многим случајевима уметник користи препознатљиву поп естетику холивудских филмова, модних цасописа, телевизије или интернета.

Уметник се од недавно бави фотографским приказима кадрова видео филмова. У свом раду “Он тхе БГ трацкс” (“На бугарским тракама”) аутор испитује слику своје сопствене земље која је виђена оцима једног конзумента са Запада. Ова слика је заснована на основним клисеима наметнутим од стране филма и телевизије. Конацно, ово није целокупна истина нити је ико застао да размисли о овом проблему. Свеприсутна моц медија је до те мере избрисала границе између стварности и фикције, између проверених цињеница и непотврђених гласина.

Красимир Терзиев је, такође, познат по свом раду на пољу мултимедија и нет уметности. Иако споро, наса земља се интегрисе у глобални арт нет. Уметник је био тај који је увео примену компјутера и интернета (са свим пратецим елементима и технологијама) у бугарску савремену уметност. На срецу, његов труд, као и труд његових колега, је био крунисан успехом

Илина Коралова

On The BG Track 2001.

List of works

Stills from The Feature Films:

1. Kazablanka – 400USD

2. The Road to Velvil –

3. Karne Tremula

4. The Wisdom of the Crocodies

5. Practical magic

prints

1. The End

2. A nations observes its own identity reflected by number of satelites

кадрови из филма Пут за Велвил

кадрови из филма Карне Тремула

кадрови из филма Казабланка

кадрови из филма Мудрост крокодила

кадрови из филма Љубавне чаролије

Нација посматра свој идентитет изражен бројем сателита

Крај

Изгледа да је све у реду

... Некада давно живели су човек и жена. Имали су пса.

На његовом надгробном споменику написали су :

Адакен онвад...

Алмодовар

- Имам велики пенис.

- Ста то значи? Шта си рекао?

- То на бугарском значи…..Хоћемо ли да наместимо кревет?

- Желиш мој савет?

- Да, молим.

- Врати се у Бугарску.

- Твоје име је веома чудно. Какво је то име?

- Бугарско.

- Забога! Не бих ни умела да га изговорим!

- Сиромаштво је очигледно утицало и на количину самогласника у језику

- Ако желиш једно слово “а” у своме имену, морала би да спаваш са полицајцем

Љубавне чаролије

- Ангелов – какво је то име?

- Бугарско.

- Бугарско?

- Та земља је близу Трансилваније.

- Па, нешто између грофа Дракуле и каубоја је.

- Срећом, ја ти могу помоћи

- Ко? Бугарин.

- Бугари.

- Да, Бугари живе дуже од било које нације на свету. Да ли знаш зашто?

- Не, жао ми је. Не познајем ниједног Бугарина.

- Јогурт!

- Јогурт?

Галерија Ирида је основана 1997. године.

На почетку своје активности галерија Ирида се ослањала на проверен и опробан модел – презентација радова афирмисаних уметника који стварају класичним техникама – сликарство, графика и вајарство. Вецина ових аутора је била под снажним утицајем идеја раног и класичног модернизма. У њиховим делима модернистичка схватања се мешају са локалном и снажном академском уметничком традицијом – тренд који је подређен специфичном укусу љубитеља и поштовалача уметности у Бугарској.

Током прошле године је ипак дошло до значајне промене у раду галерије Ирида. Она је отворила своја врата младим уметницима који се баве фотографијом, видео уметношћу и савременим сликарством.

На први поглед, таква ситуација се можда чини парадоксалном. Светска пракса обично прави јасну разлику између галерија, које раде са познатим ауторима и које су оријентисане ка владајуцим трендом у уметности, и оних галерија које промовису малде ауторе који раде на пољу савремене уметности. Овде морамо истаци посебност бугарске уметничке сцене. Недостатак простора намењених алтернативној сцени приморао је младе уметнике да се скрену пажњу галерије Ирида на себе, која им нуди оптималне услове за реализацију њихових идеја и пројеката пружајуци им истовремено сансу да се појаве на уметничком тржисту. У овом смислу, просиривање делатности галерије није ни у ком случају компромис. Напротив, то је позитиван тренд окренут будуцности, тренд, који јача позиције и савремене уметничке праксе у Бугарској и саме галерије Ирида.

Красимир Терзијев (рођен 1969) се бави фотографским приказима кадрова видео филмова. У свом раду “На бугарској траци”, коју цемо преставити у Културном центру Београда, аутор испитује слику сопствене земље виђење очима једног конзумента са Запада. Ова слика је заснована на елементарним клисеима наметнутим од стране филмске индустрије и телевизије. Ово свакако није целокупна истина нити је ико застао да размисли о овом проблему. Свеприсутна моц медија је до те мере избрисала границе између стварности и фикције, између проверених чињеница и непотврђених гласина.

Красимир поседује снажно изражену креативну индивидуалност која чини значајан део његове уметничке продукције, која је заснована искључиво на утицају филма, нових технологија и мас медија.

Једно од најзначајнијих обележја пост-тоталитарног друства је највеци степен отворености према свету информација и висок степен осетљивост чак и на најмањи наговестај ценсуре. Ова чињеница доводи до несметаног уплива информација и слика које имају снажан утицај на свест и подсвест. Оне намецу извесну естетику као и стереотипе устаљеног облика друственог понасања.

Ова чињеница несумњиво утиче на реакције и уметничку праксу Красимира Терзиева. То је, такође, један од кључева за разумевање и тумачење његовог дела. Његови радови су смели и темељни. Они нам говоре без икакве задрске о различитим аспектима модерног живота. У многим случајевима уметник користи препознатљиву поп естетику холивудских филмова, модних часописа, телевизије или интернета.

На крају бих желела да се захвалим, у уметниково име, као и у име галерије Ирида, Културном центру Београда и госпођи Светлани Петровиц на ентузијазму, спремности да позове Красимира Терзијева и сарадњи са галеријом Ирида на реализацији вечерашње презентације. Хвала Вам!