Александар Геров

Превели са бугарског Зоран Вучић и Мила Васов

Обраћање

Ви, који још увек спавате у материји
и отворићете очи кроз десет хиљада година,
сетите се мене.

Бејах сасвим смућен, беспомоћан, збркан.
Нисам могао да се служим моћима космоса,
да електрицитет претварам у тело,
у свако живо биће да се преобраћам
и да се служим мозгом као антеном.

Нисам знао тачне размере бескраја...
И нисам имао снаге да се радујем бесмртности.

По свему другом ја сам налик на вас,
јер нема смисла да друкчији будем.

Материја

Мене привлачи смрт. Плени
ме мир бескрајни.
Са заборавом већ сплетени
тај исход свих тајни.

У огромној сунчаној пустињи
ја сам већ ослобођен.
Бол мене више не кињи...
Ја нисам уопште рођен.

Велика тишина

Из великих космичких дубина
где влада тишина,
веје као шапат
велика тишина.

Тај се шапат вину
кроз дане, кроз ноћи.
Ти слушаш без моћи
велику тишину.

Наша земља - та прашина,
жедна је светлости,
неће никад себе да привикне
да постоји велика тишина.

Осмехни се у сну,
твоје срце пије.
Ускоро ће тебе да прекрије
велика тишина.

Александар Геров рођен је 1919. године у Софији. Био је уредник више књижевних часописа и Радио Софије. Објавио је тридесетак књига поезије, прозе, сатире и песама и прича за децу.

Важнија дела: Ми људи, Две милијарде, Деше па Прозору, Осмех испод бркова, Обични доживљаји, Неочекиване песме и низ других.