Никола Инџов

Превео са бугарског Мила Васов

Поетика

О, равнодневицо,
те-ра-зи-је
слепих мишева и шева.
Први пут не препознајем себе
у тихим рекама.
Не осећам се као прецветало цвеће,
ни као стара земља.
Ја сам
прашњав по коленима,
а по раменима
оснежен.

Долазим из себе самог.
Издалека.
Прате ме ратови.
Дува ветар.
Одјекује ехо.
Све је необично.
Хлеб је хлеб.
Со је со.
Не судите о мени
по звездама и епу.
Ја сам сам.
Дубоко у ноћи
ја самом себи
говорим о себи.

1966.

***

У дупљама, где звижди
чајник кад је време влажно
и швајцарски сат
зазвони, а ћутао је,
видим како рука може
да дрема док хлеб ломи
и прозрачну буђ гледам
у очима што пролазе.

А сан редовно долази
са јасним и неоптерећеним смислом,
и то ме подсећа на старогрчки
који сам предавао делфину.
У шупљинама сањам
вечерњу рукавицу
негде изгубљену
заједно са плавим прстеном.

У поноћном пиркању
виолина, у силуетама
светионика, где
ветар свеће гаси,
ћутећи - одједном
зазвони моје срце.
Будим се. Дан започиње.
Немам времена за сузе.
Ја живим - ја поричем
самог себе. Изгледа да у мени
вечерња рукавица
један друкчији живот има.
Спава рука са хлебом, буђ
ће ми вид одузети,
али осмех ми у дупљама
светли као искра.

1965.

Никола Инџов рођен је 1935. у Бургасу. Истакнути писац.