Пројекат Растко : Бугарска :
Уметност
Тематски број часописа Савременик "Бугарска књижевност јуче и данас" 1996
Павел Матев
Превео с бугарског Момир Тодоров
***
Као што птица небо тражи,
тако и ја стремим спокоју.
Чујем како ми срце прескаче
и ломи се ритам у строју.
Немирно је напољу. Ветровито.
А са оближњег небеског хоризонта
враћа се киша и љутито
почиње да пада уз заповедни тон.
Окаснеле птице опет плачу
над срушеним гнездима...
А то што срца прескачу
не значи да чекамо беду.
Наставља се стрмина пута.
И од кривине до кривине
аритмични пулс обавезује
да се најзад до спокоја винем.
Дај, дај Боже да га нађем
не у склоништу где је простор тих,
не тамо где ће бити преварен,
већ уз један умиљати стих.
***
Да ли неизречене речи пеку,
зар укроћена крв хучи,
или ново јутро отвара
моје успаљене очи?...
Знам већ како промичу пожари
преко трава, преко жита, преко душа,
или како се растају другари
и идеал се један руши.
И замиру заборављене буре,
као да у свему престаје глас.
Али отроване температуре
гуше сваког од нас.
И овако се стаде топити
као танка воштана свећа.
Тражиш да те огреје сиротињска срећа,
на коју се можеш ослонити.
Пред очима ти предодређен понор,
који предсказује смрт и крај,
и једна незаштићена Домовина,
која је обећавала рај...
Павел Матев рођен је 1924. године. Био је председник Савеза бугарских писаца
и министар културе Бугарске. Објавио је више књига.
Аутори | Језик | Фолклор | Историја | Уметност | О Бугарској | Библиографија
Насловна | Новости | Мапа | Контакт
|