Владимир Ћоровић: Босна и Херцеговина (1925)

Главна литература о Босни и Херцеговини

Ова књига, приређена за шире образоване кругове, већим својим делом је извод из великог пишчева списа Хисторија Босне, која ће изаћи у издању Државне Штампарије. Ту је наведена, у сваком питању, употребљена грађа извора и литературе, на основу које је стваран читав приказ. Овде, у овој књизи, писац упућује читаоце само на она дела, која дају општа обавештења о Босни, или на њене књиге, које приказују веће партије. Литература појединих збирки извора, монографија и чланака није давата.

Општи списи: Asbóth J., Bosnien und die Herzegowina. Wien, 1888. – Renner H., Durch Bosnien und die Herzegovina, Berlin 1897. – Bosnien und Herzegovina (Die öster.-ungar. Monarchie in Wort und Bild). Wien 1901. – Olivier L., La Bosnie et l’ Herzegovine. Paris (без датума) – Дедијер Ј., Херцеговина (Насеља VI). Београд, 1909. – Bosna i Hercegovina. Izdala sarajevska sekcija udruženja jugoslov. inženjera i arhitekata. Sarajevo, 1922.

Хисториски преглед: Truhelka Š., Kulturne prilike Bosne i Hercegovine u prehistoričko doba. Sarajevo, 1914. – Patsch K., Zbirke rimskih i grčkih starina u b. h. zemaljskom muzeju. Sarajevo, 1915. – Patsch C., Dier Herzegovina einst und jetzt. (Historische Wanderungen im Karst und an der Adria I) Wien, 1922. – Klaić V., Poviest Bosne. Zagreb, 1882. – Јовановић Љ., О прошлости Босне и Херцеговине. Београд, 1909. – Станојевић Ст., Историја Босне и Херцеговине. Београд, 1909. – Prelog M., Povijest Bosne, I-III, Sarajevo (без датума).

Књижевност у Босни и Херцеговини: Руварац И., Нешто о Босни дабарској и дабро босанској епископији и о српским манастирима у Босни. (Годишњица, II). Београд 1878. – Prohaska D., Das kroatisch-serbische Schrifttum in Bosnien und der Herzegowina. Zagreb, 1911. – Kemura S.–Ćorović V., Serbokroatische Dîchtungen bosnischer Moslims. Sarajevo, 1912. – Bašagić S., Bošnjaci i Hercegovci u islamskoj književnosti. Sarajevo, 1912. (Glasnik Zem. Muzeja, XXIV, 1-3) – Jelinić J., Kultura i bosanski franjevci. Sarajevo I, 1912; II, 1915. - Ćorović V., Die herzegowinischen Klöster. (Wissenschaftliche Miteilungen, XIII). Wien, 1915. Старинар, I, Београд, 1923. – Поповић П., Југословенско књижевно т као целина. (Глас CIV). Карловци, 1922.

Културне прилике: Jireček C., Die Handelsstrassen und Bergwerke von Serbien und Bosnien. Prag, 1879. – Кемура С., Сарајевске џамије (Гласник Зем. Музеја XXI–XXIII). Сарајево, 1909–1912. – (Ћоровић В.), Подаци за проучавање просвјетног рада у Босни и Херцеговини. Сарајево, 1911. – Трухелка Ћ., Осврт на средовјечне културне споменике Босне. Сарајево, 1914.

Друштвени односи: Schmid F., Bosnien und die Herzegovina unter der Verwaltung Österreich-Ungarns. Leipzig ,1914. – Rešetar M., Der Štokavische Dialekt. (Schriften der Balkankommission VIII) Wien, 1907. – Белић А., О српским или хрватским дијалектима. (Глас LXXVIII), Београд, 1908 – Levy M., Die Septhardim in Bosnien, Sarajevo, 1911. – Трухелка Ћ., Хисторичка подлога аграрног питања у Босни. (Гласник Зем. Музеја, XXVIII). Сарајево, 1915. – Скарић Владислав, Поријекло православнога народа у сјеверозападној Босни. (Гласник Зем. Музеја XXX), Сарајево, 1919. – Јеремић Р., О пореклу становништва тузланске области (Гласник географског друштва, VII–VIII), Београд, 1922. – Милојевић Б., Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко поље. (Насеља XIII), Београд, 1923.

>>