1877. Рођен 29. јуна у змијањском
селу Стричићи код Бање Луке у разгранатој сеоској породици. Отац Јован – Герасим
био је свештеник, а затим калуђер у манастиру Гомионици; мајка Мара потиче из
породице Вулина, „једног од старијих родова у том крају.
1887. Почиње школовање
у манастиру Гомионици.
1891. Завршава основну школу у Бањој Луци и уписује
се у сарајевску гимназију.
1895. У IV разреду, пред сам крај школске године,
бива искључен из сарајевске гимназије. Прелази у Београд и наставља школовање
у тадашњој I гимназији.
1898. Објављује прве пјесме.
1899. У јуну
мјесецу те године матурира, љето проводи у завичају код оца, а у јесен се уписује
на Филозофски факултет бечког универзитета.
1901. У „Новој Искри” и „Босанској
вили” објављује прве приповијетке.
1902. Излази му прва збирка „С планине
и испод планине”.
1904. Завршава студије и враћа се у домовину. У Загребу
му излази II књига „С планине и испод планине”.
1905. Службује као наставник
језика и књижевности на гимназији и учитељској школи у Скопљу, али долази у сукоб
с властима и бива премјештен у Битољ. Напушта службу и долази у Београд. Те године
му излази и III књига „С планине и испод планине”.
1906. Долази у Сарајево.
Постаје секретар српског културног друштва „Просвјета”. Учествује у радничком
штрајку. Те године боравио и у Будимпешти, као гост српске омладине, и у Софији,
на конгресу југословенских писаца и новинара. Крајем те године бива протјеран
у Бању Луку.
1907. Покреће лист „Отаџбина” у Бањој Луци. Српска књижевна
задруга објављује избор његових приповиједака под насловом „С планине и испод
планине”.
1908. Тамничи у затворима у Бањој Луци и Тузли.
1910. Покреће
у Бањој Луци часопис „Развитак”. Постаје посланик у босанском Сабору. Прелази
у Сарајево. Објављује „Јауке са Змијања”.
1911. Покреће сарајевско издање
„Отаџбине”.
1912. Крајем те године почиње поболијевати и духовно се гасити.
1914.
На почетку те године прелази у Србију и бива смјештен у београдску душевну болницу.
1916.
Умире 29. августа и бива сахрањен на београдском гробљу.
