Младен Црногорчевић

Писма

приредио др Горан Комар

Садржај:

Предговор

Младен Црногорчевић из Баошића у Боки, припадао је једној веома старој бококоторској српско-православној фамилији која је давала поморце, кнезове, и главаре сеоске, и која је, то је важно истаћи, припадала ономе слоју становништва Боке од прије великог млетачко-турског сукоба познатог као Морејски рат. Младен је био учитељ по образовању и професионалном опредјељењу. Службовао је у Грбљу, Кртолима и Шибенику, али је, и када је живио ван Боке, о распустима, редовно у завичај навраћао и предано се бавио истраживањем српских старина. Пружио је у томе правцу велики допринос, који, због краткога живота, не одликује обимност, али га и те како краси научност и прецизност. Видјеће се то чак и из ове његове још необјављене преписке са знаменитим ствараоцима у српском народу који су га високо цијенили, и редовно му своја дјела упућивали. Стварао је Младен Црногорчевић у вријеме једног великог замаха српске историјске науке и мада српски народ у то доба није располагао с великим бројем школованих научника, они који су попут Младена стварали, у потпуности су, преданим теренским радом, који није био само сакупљачки, надомјестили овај недостатак. Уосталом, ни други европски народи нису у то вријеме имали велики број школованих историчара и археолога. Желим, дакле, подцртати значај усмјерења српских истраживача Младеновог доба (друга половина XIX вијека), на теренски истраживачки рад. Суочили су се они са множином материјалних налаза које су описали неким се описима и читањима запретених натписа ни данас нема што додати. Свакако, овај период у развоју српске археологије и историографије одликовала је употреба једног типолошког метода који је више тежио описивању налаза него ли поштивању елементарног принципа вертикалне стратиграфије налазишта.

Суочили су се ови истраживачи у вријеме када су наши приморски крајеви били неупоредиво ближе аутентичном облику својих насеља, када је још на земљи стајало мноштво архаичних споменика, и коначно, када је већ готово један вијек трајала затирачка акција Аустроугарске у старим српским земљама, са мноштвом доказа континуитета српског народног карактера нашег приморја. Њима припада заслуга што су се ови споменици сачували, јер су у њиховој међусобној преписци описивани и помињани, па научници са стране, нарочито они из германске и хрватске утицајне сфере, нису могли тако лако разнијети ове споменике. И у Младеновој преписци се помиње сасвим неизбјежни Вук Ст. Караџић који је из Боке понио старе листине и, како видимо, и из манастира Савина. То су све ненадокнадиви губици, а сигурно је да Вук није понио било што, већ репрезентативне и вриједне споменике српског народа. У томе погледу, није наодмет још једном упозорити на важност стварања редовитих механизама контроле рада истраживача у архивима и библиотекама Српске православне цркве, чак и када они носе несумњиви друштвени углед.

Највећи дио овдје објављених писама припада коресподенцији са историчарем инг. Ђорђем Стратимировићем којега у Боки најприје познајемо по дјелу ''О прошлости и неимарству Боке Которске", објављеном 1895. године. Очигледно су ова двојица истраживача много цијенили један другога и редовно размјењивали рукописе и штампана дјела. Младен Црногорчевић дописивао се и са епископом бококоторским Герасимом Петрановићем, који му је био близу у вријеме службовања у Грбљу и Кртолима. Заиста, сасвим је видљиво како су се наши епископи XIX вијека опходили и сарађивали са националним прегаоцима какав је био Младен. Овај аутор, створио је вриједна дјела из историје Боке, најчешће се задржавајући на опису наших старина. Написао је изузетан рад о црквама у Грбљу, о црквама у Луштици, о манастиру Савина. Делао је у доба Јефта Дедијера, Сава Накићеновића и других сарадника београдског универзитета који су заслужни за сликање и опис крупних области у српском народу у времену у којем се тај народ лагано ослобађао вишевјековне окупације и окупљао снагу за велико сабирање. Младен Црногорчевић је носио један нешто другачији пут и метод. Он је делао више као археолог, он је чак и откопавао Михољску Превлаку, он је описивао затечено. Радио је то прецизно и научно. Несебично је пружао помоћ другим истраживачима, и како ћемо видјети из ове збирке, био је спреман уступати и изворне материјале које он још увијек није успио штампати.

Када се данас пише о неким крајевима Боке, тада су његова дјела класична и посве незаобилазна. "Цркве у Луштици", радови о Превлаци, "Цркве у Грбљу", опис Савине – то је класика у историографији Боке. Његовим путем, много касније, поћи ће један бокешки истраживач, Петар Шеровић из Бијеле. Чини ми се да и величином опуса и методолошким усмјерењем у понирању у бокешку прошлост, најближе поређење са дјелом Црногорчевића можемо наћи у дјелу Петра Шеровића. Они нису журили да створе јако много. Оно што су пружили, то је вриједно, тачно, педантно.

Читајући писма М. Црногорчевића, можемо посматрати дјела у настајању и тешкоће овога бокешког писца да штампа дјела у престоном Београду према којему је он и многи други, прије и послије њега, управљали своје погледе и своје наде. Београд није био увијек на висини задатка. Одвећ често остајали су српски приморски крајеви у положају једнога великог и значајног свијета, као свијет без родитеља.

М. Црногорчевић је упознавао и крајеве у којима је службовао далеко од његовог завичаја. Има писама у којима, помажући пријатељима, он исцрпно обавјешатава. У томе је сличан другом једном бокешком истраживачу српских старина: Кућанину, свештенику Саву Накићеновићу који је делао у исто вријеме. Из једнога писма дознајемо како је Црногорчевић имао сарадњу испуњену повјерењем и са архимандритом Нићифором Дучићем из Требиња. Слао му је, по свој прилици, комплетан рукопис дјела о Михољском збору у Боки.

Такође, из једнога писма М. Црногорчевића, дознајемо о озбиљној намјери овог истраживача да састави једну историју Грбља у којем је службовао (у селу Пријеради). Он је био спријечен усљед изненадног премјештаја на учитељску службу у Шибеник. Младен је већ прикупљао грађу за ово дјело. Занимљиво је и писмо Црногорчевића у којем помиње архимандрита историчара Илариона Руварца из Хопова који је изградио озбиљан научнички ауторитет али, који је припадао историчарима германске утицајне сфере. Ово писмо се може посматрати у саставу са једним другим писмом од 1894. године, из којега се види Црногорчевићево природно залагање за истраживање и коректно описивање српске народне историје прије династије Немањића. Овдје се Црногорчевић позива на двојицу старих аутора. На темељу ових редака, може се Младен Црногорчевић прибројати српској националној историјској школи без трунке колебања.

Младеново дјело о Превлаци, а то је управо његово кључно дјело, појавило се у вријеме у којем се на историографском обзорју указала могућност да се расправе о примарном средишту Зетске епископије политизују. Он је први научни бранилац истине о Превлаци у средини бокешког залива. И да ништа друго није учинио, него проносио ову истину, коју је сажето изнио у монографији Михољски збор у Боци Которској, учинио би дјело од општенационалне важности.

У изучавању бокешких и приморских старина, овај истраживач се истакао више као археолог и ја сам увјерен да је управо тај дио његовог опуса, који би очигледно био далеко већи да је поживио, онај највриједнији дио дјела М. Црногорчевића. Прибројала је тако Бока, једног аутохтоног Бокеља српској историјској науци и културној мисији приморских Срба са конца XIX вијека, која је у великом броју пружила аутора који нису били школовани историчари, али који су, уз методолошка ограничења њихова времена, пружили дјела пуно истинитија него ли множина њихових школованих сљедбеника послије њих. Истинитост исказа, истинито дјело, то је врховни и необориви постулат и критеријум научности.

Младен Црногорчевић се родио у Перасту 29. децембра 1863. године од оца Шпира и мајке Марије, рођене Ђурановић из Пераста. Завршио је Препарандију у Арбанасима код Задра. Учитељевање Младеново започето је у Грбљу, у селу Пријеради 1. октобра 1883., а настављено у Кртолима, у Радовићима. Младен се и даље школовао па је положио стручни испит за учитеља грађанске школе савладавши и неколика страна језика. Током 1894., био је постављен за учитеља српског језика, историје и географије у Грађанској школи у Шибенику. У то вријеме почео се интензивно занимати српском историјом и археологијом.

Младен је умро веома млад, у 39. години живота, у својим Баошићима, 14.јула 1902. године.

Најзначајнији радови Младена Црногорчевића су: ''Цркве у Грбљу'' (Гласник, Задар, 1902), ''Михољски збор у Боци Которској'' (Старинар, Београд, 1895), Манастири Паштровски у Боци Которској'' (Старинар, Београд, 1895), ''Цркве у Луштици'' ( Просвјета, Цетиње, 1898), ''Цркве и манастири у опћини будванској'' (Гласник, Задар, 1901), ''Манастир Савина у Боци Которској'' (Вијесник српске цркве, Београд, 1901), и ''Цркве у Грбљу'', дјело које је доживјело репринт издање, благодарећи бокешком, грбаљском Одбору за обнову манастира Подластва.

Несумњиво, дјело Младена Црногорчевића треба неодложно да добије своју научну оцјену и валоризацију у склопу пројекта штампања његових сабраних дјела. Исто тако је важно да се Младеново дјело, и дјела других српских писаца из Боке пруже на увид широкој читалачкој публици која је његова дјела радо читала као дјела истините народне историје бокешких Срба. А све што је Младен Црногорчевић дотакао као истраживач има општенационални значај и карактер.

Овој збирци писама Младена Црногорчевића придодата су и писма других истраживача и значајних личности која су затечена у једној малој савинској збирци, коју на овај начин стављамо на располагање научној и широј културној јавности.

др Горан Комар

Младен Црногорчевић

Писма

Писмо Стојана Новаковића епископу Герасиму

Задар, 5. августа 1884.

Ваше Високопреосвештенство!

Према особитој важности "Савинске
Крмчије" у историји зборника нашег цркве-
нога права и с обзиром на то, што је уче-
номе свијету потребито имати тачни
опис исте, упоређени са сличним рукопи-
сима и са печатаном крмчијом, ја сам
дао отштампати из нашег Извјештаја
сто примјерака мога описа, и разаслао
тако рећи urbi et orbi. Отисак један имао
сам част управити већ и Вашем Ви-
сокопреосвештенству, и надам се, да ћете
га бити примили. Прилажем овдје још
два примјерка, да их употребите по својој
увиђавности. Морам само казати, да сам
ја већ једно дванаест примјерака разаслао
угледнијим особама Ваше епархије, о чему
ћете већ бити и извјештени били. Захвалан ћу
Вам бити, ако ми свој цијењени суд о
овој мојој скромној радњи саопћите. По-
једина господа учењаци канонисте с којима
ја у свези стојим ентузијазмирани су
"Савинском крмчијом" о којој сам им ја
претходно јавио био, и завиде ми на
срећи, што сам ја могао до ње доћи и
учени свијет с њом упознати. Ради при-
мјера прилажем Вам писмо првог
данашњег руског канонисте Дра Алек-
сија Павлова, професора Московскога Уни-
верситета, да видите како он цијени
"Савинску крмчију" по простој једној мојој
пријави о њој. Тако је то драгоцјени руко-
пис, да нема новца, којим би се могао пла-
тити. Има их још пет сличних, али није
дан није потпун као Савински, и сутра
ако устреба (а то ће свакако бити) да се
напечата у првобитноме своме облику
српска крмчија, матице печатане крм-
чије, треба ће као прототип узети Са-
винску крмчију. Нека га чувају као зјеницу
ока, јер губитак његов био би ненадокнадив.
Ја сам молио гд. Рачкога, да ми позајми
за мјесец дана Иловичку крмчију и одбио
ми је молбу, бојећи се да како не пропадне на
путу. Видите само колико се цијене та-
кови рукописи, а Савинска потпунија је
и тачнија од Иловичке. Ово молим Вас
напомените о. Настојатељу савинском
и нека пусти да пропадну прије све
књиге савинске, само нека се сачува
то благо. Заложено је витално питање
науке у "Савинској крмчији", а наука је
живот, дакле у интересу живота самога
стоји да је чувају као очи своје. Ако добијем
допуст да пођем на мјесец дана у Загреб
у Академију, ја ћу можда опет замолити
Ваше Високопреосвештенство да ми пошљу
Савинску крмчију да је упоредим са Иловичком.
Него о томе, кад буде. За мене је сада
питање части ријешити по могућности она
питања, која сам у закључку брошуре напоменуо.
А до неког ријешења доћи морам, ма
уложио на то не недјеља и мјесеци него
и године радње. Ту је питање колико
науке, толико и патриотизма, и
мени се чини, да је за то вриједно и
сав живот посветити. Молим Вас,
да будете тако добри повратити ми
првом поштом писмо гд. Павлова.

Допуштам себи припослати Вам шест
примјерака овогодишњег Извјештаја, с
молбом да наредите да се подјеле бого-
словима из Боке, који су у минулој школ-
ској години били у Богословији. Добро је да
имају извјештаје свога завода. Вашој Кон-
систорији јучер сам послао обични број
примјерака. Надам се да ћете ми одо
брити, што сам дао приредити пријевод
Кипријанове књиге о "јединству цркве"
--------------------------------------------------

Писмо митрополита Митрофана Бана Грбљанина Епископу Герасиму

20. XII 1891.

Ваше Високопреосвештенство,
Најмилостиви Архипастир
и прељубезни у Христу брате!

Примивши Вашу наредбу,
односно некола писма М. Савине пре-
датог Г. Министру Јовану Павловићу
за дуг Митрополита Петра, одмах
сам отишао код Г. Павловића, који
се од неког времена налази боле-
стан, ђе сам му саобћио Вашу пору-
ку. Одмах је одговорио, да јако
жали, што му болест није дозво-
лила да до сада буде срећан из-
вршити, у колико се Вам био у
овоме обвезао, додајући, да ће се за
ово својски заузети чим се од боле-
сти буде опоравио. У исто вријеме
Г. Павловић препоручио ми је, да
Ваше Високопреосвештенство
обавјестим, да га је болест
спријечила, те ово до сада по обећа-
њу није учинио, које овијем и чи-
ним.

У случају, ако би се не дај Бо-
же Павловићева болест продужи
ла, ја ћу настојати, да по Ва-
шој наредби писмо од њега узмем
и приказаћу га Господару ђе ћу се
за успјех уколико то буде могу
ће својски заузети.

Дозволите ми Ваше
Високопреосвештенство, да бу-
дем тако слободан честитати
Вам наступајуће Празнике, Рож-
дество Христово и нову годину
са најтоплијом жељом, да мно-
ге у здрављу и свакоме спокојству
на срећу Св. Православне цркве
и драге Вам пастве дочеки-
вате

Изволите Ваше Високопре-
освештенство примити мој
најљубезни поздрав и израз мога
најдубљега поштовања којим
част имам бити

Вашега Високопреосвештенства
На Цетињу 20. Декембра 1891.

У Христу брат
и најпонизан слуга

М. Митрофан

Писмо епис. Герасиму

Цетиње, 23. дец. 1891.

Ваше Високопреосвештенство!

Молим најпокорније Ваше Високо
преосвештенство, да ми опростите, што
у своје вријеме нисам одговорио на писмо
Вашега Високопреосвештенства у ства-
ри, коју сте имали доброту повјерити ми,
Несретна болест моја од стомака, која ме
мучи већ од по године, учинила ме је неспо-
собним за сваки рад, те ми се ништа
није милило, нити сам могао што преду-
зимати у поменутој ствари.

Сад, пошто сам се нешто мало опоравио
гледаћу, да ту ствар изнесем на надлежном
мјесту и надам се повољном успјеху.

И по други пут молећи Ваше Високо
Преосвештенство за опраштење (!) узимам ову при-
лику врло радо, да увјерим Ваше Високопреосвештен-
ство о мојем најдубљем поштовању, с којим част
имам назвати се

Вашег Високопреосвештенства
најпонизнији
(потпис нечитак)

Прим, у М. Савини храни се пи-
смо пок. Митр. Петра црногорског
Г. 1816 којим признаје дуг од 100 талијера
Обвезујући се да ће га он или
Његови насљедници платити.

Ово сам писмо предао био у
М. савини Министру Ј. Павловићу
које се још код истога налази
као што гласе ова
два писма, која нека се чу-
вају за сваку потребу у м.
Савини, барем да се тражи
повратак писма Митр. Петра

Децембр. 1891 Герасим
Епископ

Писмо М. Црногорчевића Ђорђу Стратимировићу

Благородни Господине
Овог пута касно испуњавам обе-
ћање.
По срећи амо је доходио госп
проф. Ј. Ђелчић, и обишао неке краје-
ве Михољскога збора. Нашао се потпу-
но задовољан.Уз неке друге подат-
ке, затражио је од мене, да му
снимим натпис који Вам прила-
жем, и за који је он већ прије знао.
Послао бих Вам и један снимак
латинског натписа из цркве у
Богдашићу, који сам прегледао, као
и онај Неофитов, о прошлом Петро-
вудне. Него ми сељаци том при-
ликом рекоше, да су неколико дана
пре тога два господина обилазили
Богдашиће, и, по њиховом казивању,
као да сте онамо и Ви били. Истом
приликом, као да сте обишли re
lasa zeferoре и Пасиглав /Спасиглав
Пасиглава/.
Односно Црногплата или Зрногплата
по дојакошњем истраживању, етимо-
лошки се своди на: зрнима плаћено
/на пушке добивено - зрнима из пуша-
ка/ или: црно /тужно/ плаћено.
Иза многих покушаја, пошло ми
је за руком комплетирати натпис
Гурашеве плоче: РАБЬ БОЖИI МАКСИМ А РSЬМ [РЕКОМ] ГУРАШЬ...
Излишно би било дакле слати
га госп Јагићу, и ако, да је мој
навод,по мишљењу Вашем, погрешан
Остајем Вашега Госпоства
Понизни слуга М Црногорчевић
Кртоли, 21 Августа 1892

Младен Црногорчевић Ђорђу Стратимировићу

Благородни господине!
Ради завршних му ријечи, болним сам
осјећајем прочитао Ваше цијењено писмо
8/20 о. мј., и с тога хитам да одгово-
рим на питања истакнута у вла-
штом писму, и да се навратим ле-
тимице и на она, којима сте се
подавно бавили
При морској обали на Грабу или-
ти Грабима /Граб/ у селу Баошићима
/рецте: на данашњој граници баошићко -
бијељској:/ на мјесту гдје извире један
врутак, а нешто подаље с обију стра-
на, два друга /de tre fontane/ виде се
опале зидине /= muro antico, планиме-
тричног цртежа 1752 г./, које брштан облаже
Ово мјесто зову и данас Балшина кула
а воду Балшин бунар, на којем су ка-
сније подигнуте водене млинице /В: Херцег-
Нови, Т. К. Поповић, Задар, 1884, стр. 132/, јер
су овдје имали своје љетњиковце Балшићи
као год касније Млечић. У прошлом вије-
ку то бијаше својине Екатерине Змајевић
из Пераста,а од г.1733 грофовске породице
Смећа /conti Smecchia/. По Балши /Баоши/
илити Балшићима /Баошићима/ названо је
као што се прича, село Баошићи.
У Баошићима ваљда да са красног
му положаја остало је трагова не само
из доба Балшића и Млечића, него и из
турског такође. Ту је заселак Кулина
са остацима једне куле /по прилици из
XVII. в. /, у Шаториште, гдје су Турци ра-
запињали шаторе. И вода ''Морац'' је
турско дјело
А г. 1830 на врху Голога брда нађена су
под земљом два старинска бронзана про-
сјека /убојни чекићи/
О Балшићима има успомена не са-
мо у Баошићима, ама и у крајевима о-
ко Ловћенске косе, а по прилици и у Ку-
тима као да има бријег, који зову: ''Бал-
ша'' /у тврдо не знам, ни вјерујем!/, Има
их, који узимају Орјенску за Балшину
локву, али је то сасвим погрешно
Орјенска је локва у далматинској
граници између планине Орјена и плани-
не Доброштице код села Мокрина
Баошина локва постоји близу Ори-
јенске локве, али и близу далматин-
ско - ерцеговачке границе: при стази, ко-
ја води с Граба /ср: с баошићким Гра-
бом!/ на Крушево, те на клањац Вра-
тило /Vratilo pass/ = дакле у предјелу
Алтомановића, који је притиснуо Ђу-
рађ I Балшић 1375.г.
У Пуцићевим споменицима /Биоград, 1858, стр. 82/
споменут је ''могориш'' као назив неког до-
хотка, а у истим споменицима /Богр. 1862/
у писму Дабише босанског 1393 г. споменут
је такође могориш /ДАИТЕ МУ МОГОРИШ donare
rit magarisium/
Пасиглав /= Пасиглава - Спасиглав/ има
на граници богдашићко - ластовској, и у Лу-
штици, и код Имоцког у Далмацији итд.
Има и хрисовуљ краља Стефана Радослава
15 Јул.1230, који иначе, ради доказаних
анахронизама, а без српског оригинала
сматран је од аукторитета као фалсифи-
кат. Како год било, у том фалсификату
споменут је Пасиглав /rit magarisium
iglav et tutta la piamura fino el confini
de Garbal.../. Сада премда је овај Пас-
иглав напоменут до Луштице, те би се
на први мах могао и узети за Паси-
глав луштички мишљења сам да то
није тако, већ је оно управ богда-
шићки - ластовски Пасиглав, јер у поброја-
њу мјесности у оном, премда фалсифико-
ваном хрисовуљу, ишло се заокружујући
границе планинским билом, а и с дру-
гога разлога, као да ствар стоји ова-
ко: кад је на првоме мјесту истак-
нута Луштица, није требало опет ис-
тицати нешто незнатно из средине
њене
А пошто је нешто подаље да-
нашњи Могориш, и, пошто се некад
под именом Могориша /како напом-
енух подавно, и не слутећи, да ћу
исту мисао икад даље развијати/
разумјевало читаво планинско било
од Тројице на Веће брдо /Врмац - Па-
сиглав - Већебрдо/, не би ли се смјела
комбиновати овака хипотеза:
Назив Пасиглав је старијег постанка
него ли Могориш. Околица пасиглавска
тек у XVIII. в. названа је Могоришем, који
је касније опет изгубио своје опће у
appellativum раширено значење,ограничивши
се /pars prototo/ на данашње
Нашу и страну историју, народно пре-
дање, многобројне расправе, и све што је
могло помоћи да се ријеши питање зет-
ске јепископије све сам употребио. Пре-
ма томе о Превлаци мислим овако:
Јепископија је на њој основана 1219 - 20, ко-
ја је 1346 г. подигнута на Митрополију
У доба бијеса млетачког и турског о
самом почетку XV.в.митрополит Арсе-
није нашао се принуђен предићи у Ше-
станску крајину.Калуђери су на Превла-
ци остали, док су потровани 1441 год.
По томе је православна служба ослужи-
вана на Превлаци за 222 године! Него,
има спомена, како се у св. Михаилу
и св. Марији литурђија служи чак г. 1456.
У сваком случају има јаких изгледа
по којима би се доста поуздано могло
казати, да коначно разорење превлачко
пада у знаменити историјски децениј 1450 - 60
Ваља да је све то узроковало, да
рашки митрополит Никодим већ 1443 г.
затражи од дубровачког кнеза велик дио
оставштине Ђ. Бранковићеве, а за њим
калуђер Евфросије 1447 г., и један посла-
ник Лазара Ђурђева Бранковића 1457 г.
да приме потоње остатке од покло-
на деспотова
Једно и друго мишљење поткреп-
љују дукали 1446, 1457, 1455, 1671, које
сам подробније испитао
Љубиша није био ближи позна-
валац историје јужних Словена, и зато
његов цитат 1474 подлежи сумњи.
Поред осталог он је казао да је цар
Лазар /Хребљановић - Гребљановић/ био
пореклом из Грбља!, а у коменту Горског
Вијенца, тумачећи оно: ''хероје ка пожарске''
узео је србијански срез пожаревачки у мје-
сто руског хетмана Пожарског
На познатој плочи превлачкој је
речено, да је Ђураш,унук ставилца
Ђураша, био у цара Стефана ''трећи ви-
тез,'' а Душан се зацарио 1346 г. То
дакле не може бити Стефана Дечанског
ЧЕЛНИК ГЈУРАШ,који се спомиње 1326 г.,јер
је Дечански био краљ /СТЕФАН КРАЉ ДЕЧАН-
СКИ ОУРОШ ТРЕТИИ/, али челник Ђураш као
да је предак витеза Ђураша
Цар Душан је послије савеза с Мле-
чићима и с Младеном Шубићем, скрадин-
ско - клишким кнезом 1345 г., продро у
Босну 1350,а г. 1355. обновивши савез
с Млечићима за обрану од краља Људе-
вита, Душанова војска отме Скрадин,
који држаше витез Ђураш /castellano
Juras/, и Клиш, који држаше војвода
Палман.То ће бити дакле влашти
витез Ђураш надгробне плоче превлачке
Од ових Ђураша настали су ка-
сније Ђурашевићи. Овим именом зову и
село, које је Превлаци у непосредној
близини. Год.1404 нудили су Дубровчани
свој брод војводама Ђурђу и Љешу Ђу-
рашевићима. Г. 1454 спомиње се
Калођурђе Ђурашевић из Црмнице. А
у једној латинској, на пергамени
писаној, и за питање превлачко
јако знатној листини г.1494 спо-
менут је Дабин Ђурашевић /...ba
lam novacovich. dabin gurassevich et
alias Colonos....in...villa de Liescevi
chija districti cathari .....Duum olim
quidam sismaticus metropolitanas titulo
et nomine ecclesias san Micaelis.....
Marie de Prevlacha et san Gabrielis...etc.
Не знам ништа о томе, гдје је погре-
бен Димитрије /Д/И/МИТРИЈЕ?/, син Стефана
/по Рачком: Ђурђа/Вукановића Немањића,
који је у калуђерству назван и Давид
Треба добро познавати историју, и
не правити комбинације без сигурне
подлоге, нити размрсивати конце, који
прије него ли се развлаче, могли би
се још већма помрсити, као год пау-
кова мрежа. Извинићете ми с тога
на смјелој хипотези о Пасиглаву
Могоришу, коју сам и преко своје воље
развлачио у првим ретцима, која се
оснива на слабој подлози Радосављева
хрисовуља, и која мене не истересује
у пуној мјери, да се не сјетих нег-
дашњег Вашег интересовања за мо-
гориш
Сасвим сам отворено истакао и
моје мишљење о Превлаци. Да сам
био намјеран опремити којем архео-
лошком листу моје мисли о свему
томе, без сумње био бих пола мање
казао, не упуштајући се у којека-
кве калкулације. А овдје сам и одвећ
рекао, и то навлаш, при овим опро-
штајним часовима,да ми послужи
за будуће владање разлика између
хладне критике и смјелости, коју, кад
се тим јавности нисам излагао, у
многим сам је почетним радовима
сасвим радо имао. Иначе, и стручња-
ци морају бити врло обзирни, и пола-
ко ићи у спорним расправама, камо
ли ја, почетник, за кога би може
биз боље било,да оваке студије
прије запустим,него ли даље наста-
вим
И по влаштом мојем увјерењу,
и по казивању Госп. Епископа већ
подавно увиђех, да је постигнути
успјех гледе плоча превлачких дјело
вашег прегалачког заузимања, што
сам у стању потпуно оцјенити
Проматрајући такав поступак, и нехо-
тице пада ми на ум слично прега-
лаштво Вашег Славног претка, бла-
жено почившег архијепископа и Митро-
полита Стефана, великодушног основате-
ља познатог благодјејанија
У свако доба бићу готов, на мо-
ју велику утјеху, ако Вам у новој
постојбини и у чем будем могао по-
служити. И све, што нам је преда-
ње до данас сачувало о Балшићима,
у овим и даљим крајевима, и све
оно, што је мени до сада непознато,
живо ћу обрађивати, брижљиво посаби-
рати, и у цјелини Вам послати.
А свакојако, прије вашег кретања,
о измаку овога мјесеца, ја ћу насто-
јати, како ме дужност веже, да
дођем у Котор, да топло благодарим
на ријеткој доброти Вашег Славног
Благородства
Ове ретке, састављене журно, при
узбуђености с растанка, који на но-
је срце тако тешко пада, изволите
примити као мален знак добре
намјере и сваке готовости, што ће у
свако доба и на свако Ваше затра-
жење наћи одјека
У Вашег Благородства
понизног поштоваоца
Младен Црногорчевић
Кртоли, 9/21 дец.1892
Завршујући овај реферат, мишљења
сам, да објелоданим уз повољне услове
што скорије расправу ''Михољски збор у Боци
Которској,'' и да у својој издржљивости
жртвујем, што се год може од мене за-
тражити, тек да се сачувају потоњи
останци на староставној нашој Превлаци
Вашега Благородства
одани слуга
Младен Црногорчевић
Кртоли, 6/18 новембра 1892

Младен Црногорчевић Ђорђу Стратимировићу

Благородни Господине,

Већма с несташице вијести, него ли с дру-
гих узрока, и преко своје воље, био сам да тако
речем, принуђен, одуговлачити с овим ретцима од
измака минуле године до данас. Допустите дакле
да пређем одмах на навођење оних података ко-
је је било могућно прикупити.
Иван кнез Војновић живљаше у другој половини XVIII
в.Имаше два брата Милоша и Воина.Управљао
је над Поповом у Ерцеговини.Одликовао се код
Љубиња и Требиња,одбијајући турску најезду,за
тим се стани у Ерцегновом,гдје је оставио
за собом синове Василија и Вуја (В: Херцег - Нови
Томо К. Поповић, Задар, 1884, стр.192)
Ивелићи су знаметита грофовска породица рисанс-
ка.Манстир бањски спомиње О.Василија Иве-
лића као ревног служитеља цркве и олтара
Неки Комлен Јовов Ивелић (ПОП КОМЛЕН) оставио је
иза себе красан антимис,који је сам живо-
писао.Он је живио око 1680 - 1730 г.
О овој породици могло би се дознати потањих
вијести у рисанској околици,а ваља да их је
било и у оној књизи којом млетачка влада подјељује преи-
мућства рисанској грофовској породици Властелиновића.Ова
књига биће данас у рукама попа Бућина,пароха дубровачког.

Као народни живописци у Боци Которској спомињу се Димитри-
је Даскал о почетку XVIII. в. Ђорђе Димитријевић, Данил
Димитријевић и неки Рафаил у доба између 1740 - 1760 г.

Поп симо Бјелопољац (Лазовић) живописао је иконостас ма-
настира савинског 1796 г. Алексија лазовић, Бјелопољац, жи-
вописао је иконостас пођанске цркве св. Срђа и Вакха
1804 г., и онај баошићке цркве Св. Николе 1806 г.
У кртољско - луштичкој парохији знатне су гомиле (Grab
hugel): Граниска гомила у Ђурашевићима, Радаљева гоми-
ла у Гошићима, Десанова гомила код Бабунаца луш-
тичких, Лушина гомила између Ђурашевића и Љешевића
Врло је опсежна Радаљева гомила. Једна гомила код
цркве Св. Ивана у Кртолима има периферију од 80 - 90 ме-
тара. Она има бити врло интересантна. Код св. Ива-
на (!) пак има гробова из давних давнина, јер и
црква као да потиче из 13. или 14.в. До г. 1776 ту
је било заједничко укопиште католицима и православ-
ним.
У будванском (сада ђенијском) каштелу нема натписа
или, ако су и постојали, већ су отучени relata re
fero тако, да им је нестало и пошледњег трага.
Штета, што на оваке празнике наилази историја
Балшића, који су онако радо имали зетске приморске кра-
јеве, особити Будву и Превлаку (Балша II)
Старинар је (Год. IX, књ. 2.) с мојим биљешкама о гробница-
ма превлачким изишао у првој половини марта. Ако
га нисте прочитали преко госп. Јиричека, који сада бо-
рави у Бечу, а извјесно га прима, могу Вам послати
мој ексемплар. А и плоче с превлачког гувна пренио
сам у црквицу. Истом приликом на гробници ктитора
превлачког резао сам натпис: ОВДЈЕ ПОЧИВА КОНТЕСА
ЕКАТЕРИНА ВЛАСТЕЛИНОВИЋ ПОКОЈ ЊЕЗИНОМ
ПЕПЕЛУ
Да надокнадим непотпуност вијести о грофовима Вој-
новићу - Ивелићу, прилажем Вам опис и цртеж шпиље, која
потсјећа како рекосте на име Ваше славне породице
а из сјећања на интересовање Ваше за ћирилске натпи-
се, ево Вам нацрта с гробнице у којој су упокојени мо-
ји претци
Стрепим, да и до сада не буде протекло вријеме
преко којег би Вам били излишни оваки подаци. У
сваком случају можете их међутим поуздано употре-
бити. А мени ће бити постојана брига, да их, кад
год било, развијем и усавршим

Вашега Благородства
Понизни слуга
Младен Црногорчевић
Кртоли, 28 марта 1893

Фрагмент биљешке Младена Црногорчевића

Страцинова спила.
При мору међу Уборком (Rt. Kamenova) и Кочиштима
(Rt.Kocista) отвара се Страцинова спила, коју зову и Страти-
новом спилом и Страциновицом
Облик јој личи на савијен продор, и дијели се
на два крака: вањски, разведени, који није покривен (за-
свођен), а дуг је око 15 метара, и нутрњи засвођени
простор
Унутрашњост (пећина) је широка 8 м, толи-
ко дуга, а висока: гдје 1, гдје 2 - 4 - 5 - 8 м. Отвор
јој је окренут к истоку
Спила састоји од наслаганих црвено - пла-
вих (управо: крваво - модрих) стијена, како се слије-
ва вода с врхова спиле
Кад набрекну морски валови, плачу је и
преко подножја, али једва да допиру до врха пе-
ћине спилине
У њу се улази с источне стране, са
западне стране, и с мора, само што силазак о-
згор није приступан. Улазећи с источне стране
иде се каменитом узвишицом, што но се при стра-
ни уздигла до изнад половице нутрњег и вањског
простора спиле
Спила је у заклону од вјетра, а изложе-
на је више источним, него ли јужним вјетровима
Нема сталактита, као у сусједној ''Вељој спили''
али има других творевина од сиге. На мјестима цури ка-
пља за капљом са спилина свода, а у каменицама (шкра-
пама) на около со се по себи прави
У шљунку испред спиле има малих шкољака
(Sasteropoda - Branchiala), и од њих остатака (творевина):
т. зв. грчких камена итд., а у врху пећине има таког
земљаног тијеста ,да би се могло правити разно посуђе.
Пастири луштички и данас свраћају у ову спилу
животињу: љети од суначне припеке, зими од кише. И-
зим њих мало ко посјећује Страцинову спилу
И у појединим окнима (у омањим пећинама) за-
падно од спиле, могло би се скрити од кише 2 - 3,
или 5 - 7 људи. једна од ових пећиница је дуга 4 - 5
м, нешто шира од једног метра, висока 80 - 90 цм, те
би се у њој могло смјестити 7 - 8 људи. по киши или
вјетру у њој се стоји као у лијепој соби
Страциновоој спили спада и пећина, одаљена од
исте спиле за 60 корака западно, која има простор
покривен, тек малко мањи, него ли је нутрњи про-
стор Страцинове спиле
Идући обалом од Страцинове спиле до Кочишта,
иста обала тако је стрменита и испресјецана, да
би се (у скученим размјерима) могла упоредити норвеш-
ким фјордима
Причају, да је неки човјек, ходећи да рибу лови
видио пред Страциновом спилом обезглављену дивокозу
којој, кад се примаче, и ње нестаде.
Кад жене куну, рекну: ''Да Бог да се станио испод
Страцинове спиле'' (бива: гдје је пустош, без игдје икога)
Подаље од Страцинове спиле, идући пут Кочишта,
при обали уздигла се хрид, висока изнад морске по-
вршине 1,60 м. Хрид зову од старија ''сека од Ко-

питњака'' (Копитњакова хрид), јер на толикој висини -што је свакојако ријеткост! - находи се доња поло-
вина једног копитњака (шкољка - Cochifera), по чему
суде, да је морска површина некад покривала ову хрид

Страцине, Страцинов поток

У Страцинама је граница кртољско - луштичка.
Страцине су дијелом у ували, дијелом у страни, а у
присоју, по сахата далеко од мора у облатном, а
3/4 сах..далеко оод Страцинове спиле. Данас су у тра-
цинама маслињаци, а некад је било и винограда
У народу живи предање: Носила баба воду из
далека. Срете је св. Сава и упита: Је ли далеко
та вода? А баба: јест! А ти је пролиј -
дода св. Сава. Не могу, е је носим дома, одвра-
ти баба. А св. Сава: Пролиј је! И баба про-
ли воду. - Св. Сава на то прекрсти, и пукне јак
млаз воде ''Под Плато'' у близини поред самих
Страцина.- А баба опет за њим прекрсти, и
вода се једанак прекиде под Платом и избије на
врх т. зв. ''Срђеновића (Поповића) понте'' при самом мору
у Облатном
Ту и данас избија јак млаз воде, која је и-
наче пријака, дајући слнатином

М Црногорчевић

Младен Црногорчевић Ђорђу Стратимировићу

Благородни Господине,

У своје вријеме примио сам Ваше цијењено писмо
3./15. Јулија, и жао ми је, гдје Вам не могох одго-
ворити до данас
Натпис плоче превлачке збиља је погрешно
наштампан, премда су у Биограду имали: зума-
чење, фотографски снимак и потоњи исправак
У засебној расправи читаће се: Д/И/МИТРИЈЕ
Трошком од фор 5., удијељених од преосв. Госп
Епископа, предигнуте су плоче с превлачкога
гумна, на којима бијаху: сасвим излизана
ћирилска писмена у скраћеницима на једној,
и резбарије у виду крила на другој плочи, и
зато је о њима, већ литографисаним у Ста-
ринару, речено, да је њима поплочано гумно
Док сте боравили у Котору, Ви сте зби-
ља свратили моју пажњу на постанак име-
на Страдиоти. Према томе стилизовао сам
односни пријелаз овако: ...док су названи
Страдиотима (првобитно може бит: Стратиоти
ма) у XIV.в.од неких Грка .......
Влада их млетачка (арбанашко грчке досељени-
ке) разређиваше на суху као коњанике под и-
меном Стратија (Ратници) .....
А значење ''Превлака'' у мојој расправи расту-
мачих овако: рукав земље - језик земље - земљеуз
пријеџба - isthmus

Моја је монографија приведена крају већ при-
је три - четири мјесеца.Могаше бити и оштам-
пана! Ради закашњења кривим једног мјерника
који ми је био обећао, да ће ми израдити то-
пографски цртеж земаља Мих. збора, па он
потезао, а ја узалуд ишчекао све до скора
Случај је хтио да захтјеви службе позову мјер-
ника у ово мјесто, са свима планима, с тео-
долитом и ост. Употребих згоду, и заврших
сам давно жуђену ствар. већ послах расправу
и цртеже (њих 15.) госп. Архим. Дучићу
Како сам се врло мало бавио народном
поезијом, при руци не имадох до само неке
пјесмарице. Узалуд сам тражио пјесму од Ка-
чића (Дубровник, 1887), и у Вуковим Срп. народ.
пјесм. ((Биоград, 1887): ту је није. Нашао сам је
пак у Срп. нар. пјесмама Вуковим (књ. трећа Беч, 1846), и то:
пј. 26. на стр. 173. и пј. 28. стр. 199.: Жен.Ива Сењан.
Колико се прича о Комнену барјактару ме-
ђу загорским насељењем опћине херцегновске, то
су колико ми је до данас познато ремини-
шенсије нар. пјесме која се о њему сачувала
Него, других података могу Вам саопћи-
ти о Комнену, што ћете Ви, ради достовјерно-
сти, моћи сравнити са приликама становиш-
та, с којега полазите

И тако, у Црној Гори, у Љешанској нахији,
казују да је Комнен барјактар синовац Сењанина Ива, и
да је родом из Котара. Он је ратовао на Муја и
Алију на Удбини. Почетак је пјесме: Вино пије
тридесет сердара. Вино служи Комнен барјактаре
на бијелу Смиљанића кулу......
О Комнену је споменуто и у Горском вијен-
цу (изд. I, 73)

На далмат. босан. херцег. тромеђи /Ariplex conf/
находимо података, који уносе можебит нешто
свјетлости у питање о Комнену, а и иначе мо-
гли би за Вас у које вријеме вриједити. Онамо
казују, да је Комнен барјактар (а до њега и се-
стрић војводе Секуле) погребен на Игличићу, други
веле: у Рењић кланцу, трећи: у Голињеву. Онамо
пјевају пјесме о Комнену барјактару
Игличић и Рењић кланац јесу у Херцеговини
а Голијево је код Грабовице
Код Игличића и Рењић клањца постоје стара
гробља са резбаријама у релијефу и са старо - срп-
ским натписима, што је, премда не испитано
како треба, врло важно за нашу епиграфику и
хералдику
На споменутој тромеђи јесу: ''Маркова скакала''
( = Скакала Краљевић Марка), као што ниже сусјед-
ног Ловрећа, у Имотском Котару, село Мрњавци
одакле, кажу да води порекло отац Вукашинов
или ти ђед Краљевића Марка
Код Ржанова су рушевине Маглић града
и градине Пиштелека
А код Грабовице гдје но пошљедњи
огранци планинског ланца Тушничког (у
савијутку понорнице Шухиће) прелазе у рав-
ницу, постоји Жупањац (Дувно): стари Dalmi
nium Delminium

Надам се да ћу Вам затражене
податке и даље развијати, и остајем

Вашег Благородства
Понизни слуга

Кртоли, 4 Августа 1893
М.Црногорчевић

Младен Црногорчевић Ђорђу Стратимировићу

Благородни господине

У одговору Вашег цијењеног писма
12. августа за сада Вам могу саопћити
слиједеће:
Односно година, да им се види могућ-
ност подударања, из пјесме 26. (Српске
нар. пјесме. Беч. 1846) исходи: да је Ком-
нен Барјактар брат Сењанину Иву (Ива-
ну капетану). А у једној глоси, која
је прибиљежена истој пјесми, речено
је, да би се о Иву могло што до-
знати у књигама из XVIII. вијека
ходећи у Удбину, да уграби Хајкуну
сестру Фрца Ибрахима, Комнен се са-
крије на вјеру код крчмарице Јеле,
која га научи, како ће уграбити
Хајкуну. При повратку, јашећи коња
с Хајкуном Комена (...тр) ван аге
кога Комнен убије као (...тр) и Талу
Будалину, и Фрца Ибрахима. Кад Комнен
опочинуо при некој води, опази своју
сестру Анђелију уз 30. ђевојака, а уз
30. Удбињана, који их бијеху отели
Комнен изасјече Турке, преоте ђевојке,
и, примичући се Сењу, опази из дале-
ка многе свијеће у конаку: Сењанин
Иво, мислећи да је Комнен погинуо,
даваше даћу за покој душе његове.
У то бахну Комнен! Иза весеља, Ком-
нен предаде Хајкуну Ивану, а џефердар
себи придржа
Пјесма 28. ''Кунина златија'' почиње:
Књигу пише Хасанагиница
Из Удбине, из турске крајине,
Мила ћерка Хамзе капетана
Из Клијенка града бијелога
Те је шаље својој старој мајци
(...тр) да не буде Хромац? А
(...тр) Љешковлуг?
Остале су мјесности у опсегу
негдашње неретљанске жупаније (из-
међу Цетине, Дубровника и Раме), у
којој се спомињу: Расток, Мокро
(Макарска), Дувно. А за бољу илу-
страцију прилажем Вам мали то-
пографски цртеж

За Romaz - Cozzeli - Liecovolu ја ћу се свакојако побоље заинте-
ресовати, те Вам саопћити уродак
мојег испитивања
Јављајући Вам још и то, да ћу се до почетка октобра бавити
у овом крају остајем

Вашега Благородства
понизни слуга

Баошић Херцегнови, 22 Авг. 1893
М. Црногорчевић

Младен Црногорчевић Ђорђу Стратимировићу

Благородни Господине,

Подавно сам примио Вашу ''Бран-
кову чашу'' на којој захваљам, а
шаљем Вам данас моју студију
''Михољски збор,'' о којој бих рад чу-
ти и мисље Ваше
Док сам се бавио у Будви
намјерио сам се на једно писмо
Карлов. митроп. Стеф. Стратимиро-
вића, датирано 15. марта 1875.,
а писано ''в Карловцје'' У њему
се спомиње нешто о ман. Ре-
жевићу, и пола је издерано. По
дну писма потписан је по десној
страни ''Дионисије епископ Будим-
(љијски), а по лијевој: Стефан Страти-
мировић. Уз потпис има и отисак
печата Еп. Дионисија
Ако би Вам гдјекад дотекло
времена, молио бих Вас, да бисте
ми хтјели саставити ред српских
владалаца од најдавнијих доба (VII в.)
до Немање, што ја често поме-
шам са господарима зетским (од
Вукана 1070 - 1113 до Вратка 1320 - 60)
Молићу Вас још за обавје-
штење: гдје би се наиме могле
добавити, и уз коју цијену, па ма-
кар и антикварно, књиге: Историја
о Черној Гори В. Петровића (Москва
1754), и: Il regno degli Slavi M.
Orbinia

Молећи, да извинете на
досади, јесам

Вашега Госпоства
Одани слуга
М.Црногорчевић
Кртоли, 3 јули 1894

Младен Црногорчевић Ђорђу Стратимировићу

Благородини Господине,

Бићете читали извјештаје у ''Дубровнику''
како је ова опћина подигла на црквици
превлачкој нов звоник су три окна. Ја ћу
можебит све то опширно описати за бу-
дући Шематизам
Знајте да сам на пошљетку саста-
вио потпуну колекцију Шематизама 1874 -
1894. г., што је свакојако ријеткост,
премда Шематизам није бог зна како
давно почео излазити. Претпостављајући
да Ви нисте могли саставити овакву ко-
лекцију за онако кратка борављења у Ко-
тору, то се можете за евентуалне по-
датке обатити мени. Не знам, да ли
и постоји друга колекција, изим оне у
Госп. Епископа.
Чланак о будванским црквама
требало би објелоданити у Старинару,
да се заподјене научна полемика.Тако је ми-
шљење госп. Архим. Руварца, који је узгред ре-
као, да нисам дошао до позитивних резул-
тата. Али, како и ја имам обзире своје,
тако не могу поступити, за сада, по жељи
г. Архимандрита. С истих узрока чекаћу, док
прође вријеме, док оштампам: лат.
перг. 1494. и извод превлачки 1859. Од овакога
мишљења могао би ме ипак одвратити
чији насртај, да на Превлаци није постоја-
ла столица јепископска: јер обе исправе
говоре у прилог питања, које сам рас-
прављао
У Будви је још оно писмо митрополита
Ст. Стратимировића. Писам сам г. учитељу
Давидовићу, који га има у рукама, два
пута, али одговора нисам добио
Тек иза поновљених покушаја могох
испитати старинску богомољу Тивацку (osa
torio dei Mobili) грбове како тако описати
и Твртков натпис прегледати. Можете се
ослонити на мој опис,који је доста по-
уздан
Био сам на муци с овим неписменим
људима око назива '''Шпиље'' јер чим би
чули од мене оба назива, а они потврди
тако и онако. Назив је ипак: Страцинова
спила, идем у Страцине, у Страциновицу.
У ствари је дакле толико: да прелаз са
ц на т није овдје још извршен
Таман са тога, што шпиља пот-
сјећа на име Ваше, ја сам већ
давно и шиљао њен цртеж и неке
шкољке. Онако како Вам данас при-
лажем испис из савинског синодика
јер би вашу породицу могао интересо-
вати
Како све остало, тако признајем
радо, да је требало и лик Душанов
подробније описати, али сам на први
мах увидио, да то није дјело ни
14.,ни 15.в., него много новијег времена
Не хтједох упуштати се у цицкаво описи-
вање, да сама ствар тиме не изгуби,
па боље, да се онамо одбије на немар-
ност или неспособност моју!
Био сам почео подавно прикупљати
грађу за историју грбаљску, али ћу прекину-
ти: ја сам ненадно премјештен на шко-
лу у Шибенику, камо полазим на 29. о. мј.

Примио сам родослове са захвално-
шћу, али још нисам миран, јер нисам
на чисту. Упоређење Диоклиаса са Јулин-
цем и Рајићем доводи ме у забуну! А
што су били она 23 владаоца од Све-
влада I. и Бориса до Часлава које споми-
ње латинска редакција Диоклеасова Царо-
ставника? Или: шта је са око 25
српско - далматинских краљева од Свевлада
до Часлава које спомиње Јулинчево ''Извје-
деније''? А шта је од оних 13 владаоца
од смрти Часлава до Драгомира које ка-
сније спомиње Диокл. Цар., или од оних
9 краљева од Павлимира до Драгомира
које спомиње Јулинац: и што опет,
све уједно узето. Као парафразу доноси
Рајић, као ''Славене готске краљеве у
Далмацији и Србији''? (част. II. књ. IV)
Уздржали се ми Диоклеаса, и ост., или
не држали: који су краљеви фактично
владали од 960 - 1015? Па, како је
Радослав владао до 1170., када је Нема-
ња завладао 1159? Па још нешто: у
којем простору земаља (периферија им ?!),
и да ли посве независно, владаше за
Немањића прије Балшића зетски кне-
зови: Вукан Стефан (Ђорђе?) 1252.
Дмитар (монах Давид) 1275 - 1305 - Врати-
слав 1305 - 1320 - Вратко 1320 - 1360? ....
А и ово (ако нисте изгубили стрпље-
ње са досаде толике): Премислав у
натпису цркве пођанске (Поди), премда
сумњивом (из 9. в.), или је то погре-
шно забиљежени Предислав Толимиров
(такође из 9. в.) Дукљанина, па колико год
овај Цароставник сумњив био, или је нат-
пис неистинит, и вриједност му отпада
Чини се, да је овдје строга алтернатива:
трећега пута није!
Данас шаљем Госп. Др Јиричеку моју мо-
нографију. Мимогред могли бисте му напоме-
нути, како већ не боравим у Кртолима, те
да сам му књижицу при самоме Крстању
упутио
Имам неколико изворних расправа, које
су и по себи непотпуне, јер не имадох
књига ни времена. Не знам ни сам гдје
бих дао оштампати их, али би то мо-
гло бити по прилици у Просвјети, Гласу
Црногорца, али нашем Шематизму. Прије
тога молио бих, да бисте их хтјели
строго проучити и евентуалне погрешке
исправити, а ја ћу празнике и своје
вријеме попунити
Биће ми угодно, ако Вам будем
могао у новој постојбини и у чем
послужити

У Кртолима, 25 септ. 1894.

Ваш одани
М. Црногорчевић

Младен Црногорчевић Ђорђу Стратимировићу

Благородни Господине,

Са великим задовољством примио
сам Ваше писмо 5/17 о. мј. и драго ми
је, гдје Вас могу са прикупљеним по-
дацима послужити до пошљедњег слова
Fac simile Ђурашеве плоче послао
сам давно госп. Архим. Н. Дучићу
Шаљем Вам с тога овај, који је оно-
ме истовјетан
Колико се односи на плоче пре-
влачке, има јаких изгледа, по који-
ма би се поуздано могло казати, да
ће оне изгинути, колико ја када год
буде предигнем из околице превлачке
Ову жалосну истину имадох част са-
опћити и госп. Ј. Ђелчићу, кк. чувару ста-
ринских споменика у Дубровнику. Обраћао
сам се Конзисторији, али слабим успје-
хом, а као сарадник Шематизма
мало сам боље прошао: што је достој-
но сажаљења, имајући на уму, да има
чак фондова у сличне сврхе. И тако
ће се и на рушевинама превлачким оби-
стинити стара ријеч да смо највећма
изгубили са властитог нехајства
Ипак, кад би Госп. Епископ имао
благовољење пружити ми припомоћ барем
од какових 20 форинти сачувао бих и
плоче, којим пријети пропаст неизбјежна
Моја монографија о Превлаци већ је
крају приведена. Њој су приложени неки
земљовиди, цртежи планиметрични, они
надгробних плоча, архитектурних фрагме-
ната, хоризонталних и вертикалних про-
јекција многих здања и ост.
То трудно моје тециво, које ме
стајало четри године истраживања!
рад бих видјети окруњено успјехом. С
тога сам прије неколико дана писао
и госп. Архим.Дучићу ,е да би се уз при-
стојну награду наштампало оно у ''Гла-
снику.'' А свему томе дошла би у добар
час и околност о чувеном интересовању Госп.
проф. Јиричека за питање Превлаке. Јер,
кад би госп. Јиричек препоручио Ученоме
Друштву, да чим прије изиде мој рад
и оно би га радо прихватило и обилно
наградило. Иначе, био бих принуђен обра-
тити се којем археолошком друштву ру-
ском или њемачком
Старинске цркве Св. Ивана у Кртолима
нема. Има св. Иван, који припада като-
личкој парохији богишићкој, али то није
баш старински храм. До ње је православ-
на црква Св. Јована, која је довршена
1776 г., и би освећена од црногорскога ми-
трополита Саве Петровића. На њој је подигнут звоник на преслицу 1861 г. У
њеном гробљу знамените су двије поклоп-
нице с емблематичним резбаријама. На
једној је натпис: MARCOCEUICH, на другој:
MATTHEI TRIPHONI PEROEVICH DICTI STOCANOVICH
...RED...SVORV MONVMENTV M.D.C.L.X.IV
Оток Страдиоти /insula S.Gabrielis
Scoglio di S.Gabriele/ био је познат Грцима
у VII. в. за Ираклија. У X. или можебит
IX. в. на њему је подигнут храм св. Арх.
Гаврила, у коме је погинуо како наговје-
штају краљ Драгомир у XI. в. /в: Дукљано-
ву хронику, M.Orbinia Il regno degli Slavi,
Срп. Далм. Магазин за г. 1849, Ј. Рајића Исто-
рију, фра Андрије Миочића Razgovore/
До XIV. в. Страдиоти су били састав-
ни дио Михољскога збора под именом ''Остр-
ва Св.Гаврила'' /по синехдоци: toto pro pars/
а тада су названи Страдиоти од неких
Грка, настањених уз Млечиће. Млечићи
су пак на основама древних храмова
подигли касарне за коњаништво /cavalleria
Leggera/ на том острву
Историју Страдиота попуњују мле-
тачки дукали од г. 1394, 1457, 1493,
1532, 1619, 1675, 1750.
Данас се изгубило првобитно оп-
ће значење ''Св.Гаврила'' за Страдиоте
јер се оно односи само на један дио
сјеверне стране страдиотског острва /Габрио
/,у овоме смислу веле: Габрио
идем на Габрио, у Габрио итд

Фрагмент биљешке о знаменитим Црногорчевићима

Остоја /Стефан/ Црногорчевић био је поморски
капетан, па начелник опћини Ерцегновској
у прошломе вијеку. Остојин златом оковани
штап чува се и данас као успомена у породици Црногорчевића
Остојин син Илија, био је такође помор-
ски капетан, којему синови: Јоко - Богдан -
Шпиро, који такође бијаху поморски ка-
петани, подигоше споменик 1839 г.
Шпиро И. Црногорчевић († 29 Јан. 1893) постао је
капетаном оцеанске пловидбе /lungo corso/
у 17. години своје добе. На мору је провео
30година до 1871 г. заповједајући на
шест бродова: Maria brik, Barone de
Bruck - brik, Ljubezni I brik, Lucia
Bark, Maria Francesca brik, Nicolas
Bark. У новинама онога доба има оп-
ширних вијести о почасним демонстрација-
ма, које је он приредио /на броду: Barone
de Bruck/ приликом доласка аустријског
министра Барона од Брука у Цариград,
као што и о вјенчању Леополда Белгиј-

ског с једном аустријском принцесом
/кад но се он намјерио у Анверси /Ant-
werpen/
Изим Остоје, опћини је ерцегновској начел-
никовао и Лука Црногорчевић. У име
исте опћине он је походио царицу Ма-
рију Терезију у Бечу. То бјеше силна
људесина и јунак од мегдана: веле
да руком могаше скршити дукат. Са
својих пет синова: Божом - Ђуром - Стефа-
ном - Јоком и Митром, који бијаху
сви поморски капетани. Лука је 1838. г.,
као начелник, дочекао у походе у
Еновом, Фридриха Аугуста, саксонског
краља. У једном лику његовом сачуван
је изглед интересног одјела, које је
Лука том приликом носио, као год и
оружја, које је пасао. Лука је дожи-
вио ријетку старост од 105 година, и
преминуо око 1840г.

Младен Црногорчевић Ђорђу Стратимировићу

Благородни господине

Примио сам Споменик XXVIII у коме
је садржана Ваша изврсна студија о прошло-
сти и неимарству моје уже отаџбине, о че-
му сам већ читао и лијеп приказ у ''С. Гласу''
Искрено Вам захваљам што се тако често
сјећате мене, шаљући ми драгоцјене брошуре
које често оштампавате из омањих радова
на велико задовољство оних, које интересују
Ово вриједи особито за најновији Ваш рад, у
коме се моји скромни трудови на више мје-
ста поново истичу. То је управо љубазна
услужност, на којој Вам још једном благода-
рим искрено.
У ''Веснику Срп. цркве'' (Биоград, 1894.
Св. XI., XII) објелоданио је Госп. Еп. Ружичић
свој рад о развалама превлачким, гдје он
нагиње на страну оних, који су против Пре-
влаке. Ту сам прилику употребио за свој
рад ''Два старосрпска натписа'' па га послах
уредништву истога листа с одугим исписом
из познате Вам пергамене. Чланак о Жа-
њицама послао сам цетињској Просвјети
којој ћу опремити и онај о цркви Св. Луке.
Сада радим на монографији М. Савине и на
оној о Паштровићима. Ако их успјешно приведем
крају, објелоданићу их засебно, попут моје прве
брошуре.
Велике шк. празнике, који нам трају од по-
ловине августа до измака септембра, намјера-
вам провести у Боки Которској, од чега ће ми
једну половину однијети ваљда походи у сврхе
истраживања наше црквене археологије. Ово
Вам напомињем нарочито с тога, ако бих
Вам у чему могао послужити.

С одличним поштовањем

Ваш одани М. Црногорчевић
У Шибенику, 10. Јунија 1895.

Стојан Новаковић Еп. Герасиму Петрановићу

Преосвећени Господине,

Примих и опет од нашега честитог
пријатеља Р. Милића Ваш годиш-
њи дар, Шематизам, на коме вам
особита хвала и што ми га тако
редовито шаљете и што се о њему
тако редовно трудите.
На тачку о Номоканону дужан сам
пре свега признати да сам крив
и да нисам био потпуно на речи,
али у томе опет није кривица
искључиво моја. Па ћу Вас моли-
ти, да окумите савинске калуђере
и од моје и од Ваше стране
а јуначком Божјом вером не само
да га не траже, него да га некако
са свим овамо уступе. Ја не знам
знате ли, да наше збирке у Србији,
колико се одавно прикупљају и
колико су данас, Богу хвала,
опсежне немају ни једног
преписа Номоканона, овог
основног камена наше средње-
вековне државне цивилизације.
Зар ће то Бока да нам одрече?
Аман, и опет аман! Дајте тај
препис Народној библиотеци, нек
се и арх. Н. Дучић могне по-
хвалити да су под његовом упра-
вом његове комшије и земљаци
помогли, да се ова велика празни-
на Нар. библиотеке попуни.
Ја не сумњам, да ћете Ви то ура-
дити а ако не може друкчије бити,
ми ћемо Савини дати какву сраз-
мерну награду у књигама или
чему другом, како бисмо се угодили.

С пријатељским поздравом и препору-
чујући себе и своје светим молитвама
Вашега Преосвештенства остајем
Ст.Новаковић

Младен Црногорчевић Ђорђу Стратимировићу

Благородни Господине,

Већ у мјесецу марту примио сам књигу
15. Годишњице Н. Чупића, у којој је Ваша оп-
ширна и занимљива студија ''О Балшићима''
Прочитао сам је с великим интересом, и
врло сам Вам захвалан на лијепом дару
који је за мене нов доказ Вашег сјећања
Желим с друге стране, што наш ''Срп-
ски глас'' није приказао ту књигу, као
што ни ''Шематизам'' а обоје се дало
лако учинити
На примједбе ''Starohrv. Prosvjete'' книнске
која осуђује Вашу студију ''О неимарству
и прошлости Боке Которске'' а и мене
се додирује, хтио сам да одговорим, док
сам позније одустао, чекајући ваља (!) да удес-
нију згоду, и у ту сврху хранећи посабиране
биљешке
Монографију Ман. Савине, око које сам
радио на најширој основи, већ сам привео
крају, само што ћу попунити неке пра-
знину на лицу мјеста, то преко школских
празника, који почимљу до којег дана, а
завршују се измаком септембра.
Имајте доброту не замјерити ми
што сам, ишчекујући за то подесну
прилику, окаснио се саопћити Вам при-
јам Вашега рада, на којем Вам поново
благодарим

Шибеник, 10 августа 1896

М.Црногорчевић

Епис. Герасим Петрановић Ђорђу Стратимировићу

У М. Савини 26 VIII/ 7 IX 95

Велештовани Господине
и пријатељу!

Примио сам саставак Ваш
''Нешто о Балшићима'', који
ће, као и досадашњи Ваши
прилози, доиста красити ма-
газин моје Епархије. Од
срца Вам хвала!
И млади проф. Црнегорче-
вић обећао ми је нешто при-
ложити. Он је о феријама
у Боки, и назад неколико
дана био ме посјетити. Ра-
дује се када је чуо да
ће и у идућем Шематизму
Вашега рада бити, јер он
Вас много цијени. Обе-
ћао ми је да ће овијех да-
на посјетити паштровске мана-
стире, нашто сам се посо-
колио и путни трошак
дао му, са препоручитељ-
ним писмом за калуђере.
Поред неописане жестоке
и кроз више мјесеци још
трајуће врућине хвала
Богу прилично добро у
лијепој Савини проводим
Бог дао да и зиму боље
него лањске године про-
ведем у Котору.
Са топлом жељом да вас
ово моје писмо (које ради
брзог кретања пароброда не
могох баш сигурно
рекомандирати) затече здра-
ва и весела, остајем са
искреним штовањем
одани

Гер Петрановић
Еп.

Будите тако добри дописницом
јавити да сте примили ово
писмо, јер иначе сумњао би се
да се изгубило

Младен Црногорчевић Ђорђу Стратимировићу

Благородни Господине,

Истражујући старине по црквама, којих ћу описе скоро
оштампати, наишао сам на знатне предмете, којих цртеже
прилажем Вашем Госпоству.
Молим да бисте хтјели имати доброту описати ми
значење двају натписа, и добу њихова постанка, а по што
год слично и о каменој кругли.
Опширну монографију М. Савине већ сам завршио. При-
је но се оштампа хоћу ли ...ти послати Вам је на пре-
глед?
Бићете заиста читали Старохрватску Просвјету у којој
се онако лабаво суди о Вашој лијепој студији о прошлости
Боке Которске. Оцјена Вашега рада је донесена и у сепаратном
отиску
Надам се да ћете ми извинути на досади, и јесам
Вашега Госпоства
одани поштовалац
М.Црногорчевић

Шибеник, 7 окт. 1896

Младен Црногорчевић неком свештенику

Преподобни оче

Примио сам ономадне Ваше
цијењено писмо од 17/29. о. мј., па нисам сти-
гао да Вам раније отпишем, јер ме оно
застало док сам мјењао стан
Старинске листине већ су објављене, било
у нашем ''Шематизму'' било другамо, и с
тога би морала отпасти помисао да би
било вриједно о њима даље говорити
Но, опет, да поступим по жељи Вашој,
ја Вам ево шаљем у најкраћим потези-
ма опис листина, онако, како су поби-
љежене у мојој монографији о Савини, која ено
лежи у Биограду већ су томе двије године, јер
нема ко да је објелодани. Дакако, да је у
Монографији, од које сам по срећи сачувао један
пријепис, опширнијега говора, а овдје се много
чега прећутало из обзира на малени формат
''Шематизма''
Нека овај донесе данашњи прилог како
год хоће, само не под именом мојим

Ја Вас усрдно отпоздрављам

М. Црногорчевић

Шибеник. 3. II. 1899

Извјештај М. Црногорчевића - попис знатнијих савинских листина

Листине манастира Савина

Манастир Савина има до тридесет старих
листина: хрисовуља, окружница, синђелија
опорука и писама, што се хране у нарочиту
сандуку у Библиотеци. Неке су листине врло вели-
ког формата, вјештачки писане, украшене мини-
јатурама или снабдјевене големим висећим печа-
тима
Неке су објелодањене у ''Monumenta Serbica", у
''Гласнику'' Срп. Уч. Друштва и загребачким ''Starinama''
Друге су објављене или споменуте у ''Arkivu za
pov. jugosl.'', ''Срп. далм. Магазину'', ''Шематизму''
бококоторском и биоградском ''Старинару''. Хрисовуљ
Деспота Стефана изнесен је у календару ''Бошњак''
за 1891. г.
Нестало је много знатних старина. И Вук
Ст. Караџић однио је у зајам неколико, а
могућно је, да се и данас налазе у његовој остав-
штини

Најзнатније листине јесу:

1. Хрисовуљ из XIV. в. којим српски цар Сте-
фан Урош дарива манастиру Милешеви храм св.
Николе у Хвосну на ријеци Бистрици

2. Повеља из XIV. в, којом српски цар Стефан
Урош потврђује повељу цара Стефана Душана и
одређује да дубровачки данак: од 500 перпера је-
русалимском храму Св. Арх. Михаила и 500 перпе-
ра Хиландару, кад би престало давање храму у
Јерусалиму, да свих 1000 перпера даје Хи-
ландару

3. Повеља из XV. в. којом српски деспот
Стефан Високи, син Лазарев, поклања манастиру
Милешеви пет села у Моравицама

4. Окружница Павлова манастира у Св. Гори
за милостињу ради исплате дугова, из XVII. в.

5. Окружница ман. Савине за обновљење

истога манастира од г. 1695.

6. Писмо савинског игумана Арсенија да-
но Нектарију Зотовићу 1695. г. да проси мило-
стињу

7. Писмо Михаила Федоровића из XVII. в.

8. Повеља дана у Трговишту ( у Молдавији )
1646. г. којом Јон Матеј Бесараб даје ''Манасти-
ру Требињу у српској земљи, сваке године по 1800
аспри

9. Повеља дана у Букурешту, 1702. г., којом
Јон. Конст. Бесараб одређује манастиру Требињу
сваке треће године по 7000 пенеза или по 45
талира за душу своју и својих родитља

10. Писмо славонског Епископа Стефана Љуби-
братића, писано у граду Пакрацу у Славонији,
1701. г., а дано митрополиту Херцеговачком Некта-
рију Зотовићу, да може просити за обновљење
манастира Требиња

11. Писмо пуковника Михаила Милорадовића
као изасланика цара рускога Петра Великога, од
г. 1711., којим позива на борбу с Турцима

12. Писмо житомислићкога игумана Мојсија
од г. 1751. о примању саландара за Ј. Делића (!)

13. Опорука, у пријепису, О. Симеона Марко-
вића Драгуличића Никшићкога од г. 1773.

14. Писмо Аловиза Моћенига, Дужда млетач-
кога, од г. 1776., дано Савинцима, да могу обно-
вити и проширити храм у својем манастиру

15. Писмо Аловиза Моћенига, од г. 1776., којим
се ријешава молба савинскога браства за цркве
не ствари

16. Синђелија скендеријско - приморскога
митрополита Саве Петровића Његоша, писана у
Стањевићима, 1775. г., а дана Архимандриту
Данилу Рајовићу

17. Писмо о зборном засједању савинских
калуђера од г. 1775., у коме је ријешено, да
Архимандрит Данило Јоано Рајовић и јеромо-
нах Никанор Богетић пођу у Млетке проси-
ти ''помоћ и обране''

18. Молба савинскога игумана Арсенија, ра-
ди милостиње, од г. 1774.

19. Писмо Скендеријско - приморскога Митро-
полита Саве Петровића Његоша, дано у Ста-
њевићима 1777. г. Архимандриту Данилу Рајови-
ћу, да се смије зидати савинска велика црква

20. Повеља млетачкога провидура Марка
Зорзи, дана у Котору, 1795. г., у којој су напут-
ци за друштвено држање калуђера савинских

21. Писмо црногорскога митрополита Петра I
Петровића, писано у Стањевићима 1802. кап.
Нику Љешковићу у Луштици

22. Синђелија црногорскога митрополита
Петра I. Петровића, писана у Стањевићима
1804., а издана Софронију Ђучићу

23. Писмо црногорског митрополита
Петра I. Петровића од 1816. г.

24. Писмо црногорског митрополита
Петра I. Петровића од 1809. г.

25. Ферман султана Меџида, писан 1236 =
1846., да је слободној једној аустријској (бокељ-
ској) трговачкој лађи препловити из Црнога
мора у Бијело море

Фрагменти биљешки свештеника Јова Аврамовића из с. Требесин

Атељевић

Мислим, да презиме Атељевић
долази скраћено од Матељевић
јер се у народној пјесми:
''Паша од Грахова и Влашић
Милош'' спомињу два брата
Матељевићи, у Новоме граду
од Дробњака крваве Краине.
(Кал.''Херцеговац'' за г. 1907)

Црква Св. Срђа и Вакха
на Подима

Ову цркву, саградио је Премислав
краљ словински, у другој по-
ловини VIII вијека.
Шемати. год. 1892 пише, да
су смјештене у пјевницама
исте цркве двије најстари-
је гробнице, за које преда-
ње казује, да су у њима
укопани краљ Драгутин
и жена му Драгиња. Над-
писи су сасвим из-
лизани, а и Турци су их
отварали.
На сјеверном зиду стоји
натпис:

''на 760 Бiи сограђен ова
церков от крала Пре-
мислава славiинског.''

У Историји И. Јулинац
штампаној в Вјење 1765. г.
спомиње се 37. Србско-
далматински влада-
тељ Михаил, ђе вели
међу осталог:

''Оумершу Михаилу з =
љета владјанија својего,
погребен в церкви Сер-
гија и Вакха''
тако што спомиње по
реду 45. владаоца.
Драгина и између
осталог вели Јулинац
''по смерти погребен
в Монастир свја-
тих Сергија и Вака.''

Дакле по овој историји
могло би се стално дрска-
ти, да су црква Сергија
и Вакха што се споми-
ње у овој историји, ова
данашња пођанска, јер

и по предању се знаде
да је овђе манастир био,
ако би се дало вјеровати
да је то та црква, он-
да су два владаоца по-
гребени Михаил и Дра-
гиња а не као Шема-
тизам што вели муж
и жена Драгутин и Драгија.

У селу Требесину постојао је
један манастир на земљишту
тако званом ''Подстражник''
чије је земљиште својина поро-
дице Аврамовића.
На површини земљишта не
налази се никакве развали-
не, већ само једна плоча од
камена која на себи има
двије јамице.

По народном предању вели се
да је та плоча ''Св. Трпеза''
цркве споменутог манасти-
ра.
Те двије јамице, морају
да су издубене за св. мошти
које су у прва доба стављали
у св Трпези.

Из села Требесина био је
и један Епископ који био
из породице ''Паликућа''

Ово сам забиљежио по при-
чању попа Миајла П. Аврамо-
вића из Требесина и био сам
очевидац те плоче и земљиш-
та ''Подстражник'' која плоча
лежи у једном грму тако
да би је човјек једва и нашао.

10/ V. 1905 Јово Н. Аврамовић

// Пројекат Растко - Бока / Историја //
[ Промена писма | Претраживање | Мапа Пројекта | Контакт | Помоћ ]

© 2001. "Пројекат Растко - Библиотека српске културе на Интернету"; Технологије, издаваштво и агенција "Јанус"; као и носиоци појединачних ауторских права. Ниједан део овог сајта не смије се умножавати или преносити без претходне сагласности. За захтјеве кликните овдје.