Издаваштво Херцеговачког приморја

Требиње, Епархијски дом, 18. 02. 2001. године

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа Захумско-херцеговачког и Приморског господина Григорија у Епархијском дому у Требињу, Сабориште "Отац Јустин Поповић", у оквиру програма "Православни разговори" у недељу 18. фебруара 2001. године одржана је промоција књига Завичајног музеја у Херцег-Новом и Манастира Савина под насловом "Издаваштво Херцеговачког приморја".

Шпиро Лучић: "Љетопис породице Лучића и парохије Суторинске од 1680. до 1930. године" (приредио доц. др Душко Лучић);

"Превлака – манастир Светог Архангела Михаила";

Младен Црногорчевић: "Писма" (приредио Горан Комар);

"Либро от Гербља – описаније читуљах от мјеста Гербља" (приредио Горан Комар);

"Поменик Луштички" (приредио Горан Комар);

Горан Комар: "Светоуспенски манастир Савина у Мељинама код Херцег-Новог".

Учествовали су: проф. Вишња Косовић, проф. Вуко Велаш, дипл. археолог Радмила Ћапин, др Горан Комар и глумац Херцегновског позоришта Милован-Мићо Лаловић.

Радмила Ћапин, дипл. археолог

Реч на промоцији књига Завичајног музеја Херцег-Нови и манастира Савина "Издаваштво Херцеговачког приморја"

Требиње, Епархијски дом, 18. 02. 2001. године

Поштовани скупе,

До средине осамдесетих година, сада већ прошлог века, у Херцег-Новом је постојало какво-такво издаваштво у институцијама, у складу са својим временом и идеологијом, да би од тада настало његово замирање и протеривање. Коме су и чему те књиге потребне?

На прелому два миленијума, у времену са високо издигнутим знаком ђавола и тешкој борби са њим, не може се све подвести под финансијске изговоре и прече потребе. "Хлеба и игара" треба, али се не може мерити потреба за, пре свега вођством и живом речи наших духовника као и потреба за истинитим, научним, фактографским информисањем иза којих стоје институције са свим својим могућностима. Сведоци смо да је постојао само ентузијазам и напор појединаца што је танка и важна нит ка покретању институција. Зато ћу се овде за тренутак вратити на крај 19. века када је Младен Црногорчевић, по Божјем промислу, сам скупљао и објављивао сведоке наше прошлости и тако нам оставио трачак светлости и пут који тек данас просијава свом снагом. Реч је о манастиру Св. Архангела Михаила на Превлаци код Тивта, а предање о њему наши непријатељи су, још једном сместили уз назадне гусле у познату српску митологију. А ми данас можемо да будемо срећни и почаствовани што присуствујемо откровењу баш те "Превлачке светиње", која је, сада се и археолошки потврђује предање, спаљена, зидови су почупани, делови разнети, монаси потровани или, просто речено, затрта је у 15. веку.

Пројављивањем мироточивих моштију пред нашим очима се указује извор воде живе. Ради се о манастиру смештеном у римско купатило, односно лечилиште. Дакле, једно јавно место где су се у Римском царству могли несметано окупљати прогоњени хришћани. Врло је вероватно да је и апостол Павле са својим ученицима, походио Превлаку. Откривен је и гроб ранохришћанског мученика на који су налегле апсиде цркава грађених од 4. века. Паралеле и сличности могу се наћи у Тврдошу. Током рановизантијског периода и раног средњег века манастир је рушен и обнављан а у 13. веку наш Св. Сава је баш ту васпоставио Зетску епископију, прву међу 10 епископија Жичке архиепископије. Утврђено је, на основу грнчарије, да су Срби, од 6. века, сигурно присутни као монаси и проносиоци вере Христове све до Русије. То је вероватно најстарији божји храм у нашој земљи.

Пред Вама је атипичан каталог изложбе "Превлака Св. Архангела Михаила" која је одржана од 16. новембра до 25. децембра 2000. год. у Херцег-Новом, а раније је обишла Београд, Нови Сад и Требиње. Каталог је атипичан јер нема каталошке одреднице, већ краћи историјски преглед са археолошким потврдама о овој фази истраживања, и са фотографијама најзначајнијих експоната. Ако Бог да, ускоро ће изаћи и Зборник предавања која су пратила ову изложбу. То би била четврта књига у, од скоро покренутој едицији "Посебна издања" Завичајног музеја у Херцег-Новом. Едиција ће износити материјална и духовна збивања важна како за регионалну тако и за националну прошлост. Покушаће да врати сјај обожене, аутохтонистичке, научне школе ослобођене ватиканско-германских упљувака у све агресивнијем анти-Христовом, анти-народном, анти-српском суноврату Новог доба.

// Пројекат Растко - Бока / Историја //
[ Промена писма | Претраживање | Мапа Пројекта | Контакт | Помоћ ]

© 2001. "Пројекат Растко - Библиотека српске културе на Интернету"; Технологије, издаваштво и агенција "Јанус"; као и носиоци појединачних ауторских права. Ниједан део овог сајта не смије се умножавати или преносити без претходне сагласности. За захтјеве кликните овдје.