Милан Вуксановић-Пуовић

СЕКИ ТОПАЉСКОЈ

(из необјављене збирке «Записи у камену») сека=хрид

Самуј Саватије секо
Биљегу предака и рода мог,
У плавом мору топаљском.
Самуј, самуј
Јер вријеме дато је ово
Да и камен станац сив,
Не дава јава
Кад опаки скидају биљеге,
Мјеста сидрена моја,
Сатиру и бришу,
Са Јадрана!
Самуј, самуј, самуј!
Од «аргуских» очи
Плиме те крију,
Но «Линкеја» није
Да истраје
Кад тежа Селене крене,
Тада те једино божја
Може да причува.
Самуј камене српски знани
У води мирног залива мог.
Тихуј,
Чувај сјећања,
Буди мементо роду
Јер си на плећима својим
Ипостаса смјернога носио
Владику тврдошког.
Пјевам ти
Да сметнуће макнем,
А нутрином
Узбуну страва дава
Је ли ти конац конаца
Пишу,
Теби и роду моме.
Не дај се кремене стари,
У помоћ ће стићи
Дурабитна маглина – егина –
Сачуваће зори крила,
Биће и наших свитања.

25. мај 1997.

// Пројекат Растко - Бока / Уметност //
[ Промена писма | Претраживање | Мапа Пројекта | Контакт | Помоћ ]

© 2001. "Пројекат Растко - Библиотека српске културе на Интернету"; Технологије, издаваштво и агенција "Јанус"; као и носиоци појединачних ауторских права. Ниједан део овог сајта не смије се умножавати или преносити без претходне сагласности. За захтјеве кликните овдје.