Далмација

НАПИСАО И ПРЕДСТАВИО
МАЂАРСКОЈ АКАДЕМИЈИ ЗНАНОСТИ
НА СЈЕДНИЦИ ОДРЖАНОЈ 6. НОВЕМБРА 1905.

ДР ХАВАШ РЕЖЕ
(Dr Havass Rezső)

Илустровано са 111 црно-бијелих, 20 колор фотографија и једном географском картом

БУДИМПЕШТА

Издање штампарије Дивалда Кароља
VIII, Кишфалуди улица 9.

Наслов оригинала:
DALMÁCIA, IRTA ÉS A M. TCD. AKADÉMIA 1905 NOVEMBER 6-DIKI ÜLÉSÉN BEMUTATTA DR. HAVASS RESZŐ, SZÁZTIZENEGY ILLUSZTRÁCIÓVAL, HÚSZ MŰMELLÉKLETTEL ÉS EGY TÉRKÉPPEL, BUDAPEST, DIVALD KÁROLY MŰINTÉZETÉNEK KIADÁSA

Изводе из књиге који се односе на Боку Которску
превео са мађарског и приредио за Пр. Растко-Бока
Чаба Мађар
(Csaba Magyar).

Страна 48
Књижевност, умјетност, природа, етнографија, типови људи

Мала Далмација може да се поноси прошлошћу. Не само да су храбри борци, већ су и духовни великани на којима им сваки народ може да завиди.

Страна 49

Књижевност је у Далмацији изражена на три језика – латинском, италијанском и словенском језику. Код многих књижевника Далмације сва три ова елемента су у тијесној вези.

Под Словенима се у Далмацији подразумијевају Срби и Хрвати. Не желим се упуштати у лингвистичку полемику да ли треба Србе и Хрвате по поријеклу сматрати као два различита племена. Ослањам се само на тумачење да је садашњи књижевни језик исти и зове се српско-хрватски. Полазећи од погрешне констатације да су Јужни Словени потомци Илира, у Далмацији воле да кажу да је то илирски језик.

На духовни живот далматинског народа велики утицај је имала Италија. На то су утицале вишевјековне узајамне везе и суживот са Венецијом и Италијом, као и зависност од католичке вјероисповијести Италије, а посебно да је знатан број младих људи често студирао у Италији.

Друга једна значајна карактеристика која је имала узајамни утицај, је да је књижевност Италијана и Словена у Далмацији имала утицај једна на другу и што је била у сталној међузависности са својим завичајима. Далматински писци, пјесници и научници, иако их је судбина одвела у туђину, своје дјеловање су увијек усмјеравали према својој домовини.

Страна 52

Иако то превазилази оквире мог рада, не могу а да посебно не споменем и неколико значајних и карактеристичних пјесника, писаца и научника поријеклом из Далмације – груписаних по језицима на којима су стварали и по годинама рођења.

Страна 54

LODOVICO PASQUALI (Лудовик Пасквали) XVI стољеће. Пјесник из Котора. Писао је канцоне и сонете.

Страна 58

АНДРИЈА ЗМАЈЕВИЋ (1713-1745). Писац поријеклом из Пераста.

Страна 68

PAOLO ZUZZERI (Паоло Цуцери) рођ. ?, умро 1591. Свештеник поријеклом из Котора. Значајни вјерски проповједник. Написао је више вјерских дјела.

СТЈЕПАН ЉУБИША (1824-1878). Одличан је познавалац народних обичаја и језика. Са одушевљењем је од стране Срба и Хрвата прихваћена његова књига «Приповјести црногорске и приморске». Чари његових описа садржане су у вјерном и живописном приказу живота и морала бокељског и црногорског живља. Стилски су писани на вјерном и лијепом народном језику. Са становишта стила и народних израза писани су на тако лијепом језику, да се слично такорећи не може наћи код нити једног српско-хрватског писца тог жанра.

Страна 68
Градови и љепота природе

Стране 122-126

Приближавамо се заливу Боке Которске, која се дубоко и разгранато увлачи између стјеновитих планина. Свјетски путници залив убрајају међу најљепше и најромантичније свјетске предјеле, упоређујући га са Фирвалдштете језером у Швајцарској.

Под Боком Которском подразумијевамо не само разгранати залив, већ и њену околину, која обухвата цијелу которску крајину. Њена површина износи 673,79 квадратних километара, са 34.807 становника.

Основне карактеристике житеља Боке су религиозност и светиња задате ријечи. Становници Боке били су не само у прошлости, већ и у садашњем времену цијењени, не само као врсни морепловци, већ и као изразито поштени трговци, са којима су увијек радо сарађивали трговци широм свијета.

Након пропасти поморства Боке, настало је извјесно заостајање, али и поред тога Боку не можемо сматрати осиромашеном, јер овдје још увијек има добростојећих домаћинстава. Заостајање у Боки ће трајати само дотле, док се не препознају и не почну искоришћавати њени природни ресурси.

Са Јадранског мора, наш брод скреће у Боку Которску код рта Понта Оштра. Са свих страна застрашујући нас поздрављају утврђења начичкана топовима. Али ускоро слиједи питомији призор.

У Топаљском заливу, између бујног зеленила, смијеши нам се терасасто изграђени град Херцег-Нови, окружен са својим старим тврђавама и рушевним и маховином обраслим кулама и бедемима. Његови суморни бедеми су у контрасту са богатим културама наранчи и лимунова и њиховим свијетло златним плодовима.

Велики масив брда Доброштице и Радоштака са висине и са поносом посматрају овај питоми крај и као да нам љубоморно говоре: «Погледајте и нас, дивите се и нама!»

Изванредан ваздух, јужна клима и њен биљни свијет, чини Херцег-Нови веома привлачним.

У сусједству пријатељски нас поздравља најновије зимско одмаралиште и морско купалиште у Далмацији: Зеленика, које је на овом далеком приморју основао наш сународник из Будимпеште Др Антал Мађар.

Иза одмаралишта се налази бујно зеленило, по којему га је власник назвао «Зеленом обалом».

Љепоту пејсажа заокружује планински вијенац у залеђу, од кога се са својим бијелим стијенама истиче Доброштица (1.570 м).

Овдје се сусреће сјеверна и јужна вегетација Далмације и то се баш у Зеленици да најбоље запазити. Храст, буква, бор, мирта, маслина, смоква чине ваздух љековитим.

Клима је овдје блажа него у Ници и Кану. У јануару су руже у пуном цвијету. У фебруару сазријевају наранче и лимунови и ово воће се бродским товарима извози за Трст. Љети је овдје угодно, јер повјетарац са мора расхлађује ваздух.

Са пажњом нас дочекује власник и показује нам свој посјед. Одмах смо се спријатељили са расположеним гостима и придружили им се у шетњи по шуми. Уживамо у лијепој панорами, а затим се купамо у мору.

Изненада, наша драга домаћица у веранди сједа за клавир и свира нам веселе мађарске мелодије. Несвјесно смо се запитали, да ли се заиста налазимо у Боки Которској, или тамо далеко у нашој драгој домовини, на обали Блатног језера?

Правимо излет до малог мјеста Тивта, гдје је стационирана ратна флота и гдје се налази њен ремонтни завод. У том крају се производи и чувено вино.

Поред Тивта се налази Жупа, која се простире у једној равној долини површине 91,70 квадратних километара. Жупа на српско-хрватском језику значи зиратно земљиште тј. обрадиво и плодно земљиште. Заиста, ово је плодна земља која је једнако погодна и за житарице и за повртларство. Пошто има довољно воде у једном потоку и из више извора, може бити подесно и за узгој ориза. Још су препознатљиви остаци напуштених ригола гдје су, вјероватно у прошлости, када је у овом крају било више становништва, била пиринчана поља. Већи дио Жупе данас је у парлогу.

Са промишљеном пољопривредом у Жупи, овај би племенити народ Боке могао обезбиједити себи довољно хљеба за не мали број исељеника.

Што више напредујемо према Котору, крајолик је све романтичнији. Све се више распознаје 1759 метара висок врх Ловћена, који се већ налази у Црној Гори. Ускоро се морске обале толико приближавају да их раздваја мореуз ширине свега 300 метара.

Ово је мореуз Вериге или тјеснац ланаца. Име је добио из времена владавине краља Лајоша, који је 1381. године мореуз запријечио ланцима како би онемогућио продор венецијанским галијама у Которски залив и напад на град Котор, који је био под мађарским протекторатом. Ето успомене и на некадашњу велесилу Мађарску, која се везује за овај далеки и романтични крај.

Изласком из мореуза Вериге не знамо гдје ћемо прије да погледамо од изобиља фасцинантних утисака. Непосредно испред нас налазе се острвца Св. Ђорђе и Госпа од Шкрпјела, која само што нијесу потонула у море. Човјек би помислио да ће их један већи талас збрисати. На оба острва се налазе и цркве.

Далмата и са ових морских хриди пјева узвишену оду Богу.

Насупрот нас се налази питорескни градић Пераст, а са лијеве стране Рисан, као и разуђена сива голет Кривошија. Још даље, сјеверозападно, налази се планински вијенац Пазуо са блиставим највишим врхом Орјеном од 1895 метара, који је уједно и највиши врх Далмације.

Са десне стране се шири Которски залив, али прије него упловимо у њега бацамо још један поглед на Рисан. Пажњу нам привлачи не само његов романтични изглед, већ и његова знаменита прошлост. Стари назив му је био Рисанеон и ту је било сједиште храбре краљице Илира, Теуте.

Кроз ова историјска сјећања брод нам упловљава у Которски залив и природа нам се овдје разоткрива у свој својој величанствености. Дивљи, али ипак веома привлачни призор!

Фантастично обликовани планински врхови, који су мјесецима под снијежним покривачем, планински обронци избраздани увалама, вртоглаве стјеновите провалије, а поред мора насеља са терасастим вртовима, цркве и манастири заклоњени маслиновим стаблима и бусењем рузмарина. Све се ово очаравајуће пресликава у мору. Имају право они који тврде да се налазимо у најљепшем предјелу свијета.

Коначно, на самом крају залива угледали смо Котор.

На високом купастом бријегу изнад града се налази градска тврђава, чији се бедеми у цик-цак линији везују са градом поред мора, који је опасан бујним дрворедом.

Писак нашег пароброда прекида наше осматрање и за неколико минута пристајемо уз которску риву, гдје се налазе групице радозналаца.

Котор је од великог привредног значаја, јер овај град покрива све потрепштине Црне Горе. Мали стари град смо веома брзо обишли. Највећа знаменитост је катедрала Св. Трипуна, коју су наводно изградили 809. године, а данашњи изглед је добила у XI вијеку. Црква је тробродна са два четвороугласта звоника византијског стила. На једној једва читљивој каменој плочи стоји запис да је наш краљ Лајош Велики 1381. године посјетио катедралу.

Котор је од 1370. године био протекторат краља Лајоша Великог, који је спремно прихватио и потврдио све традиционалне градске привилегије и његова права.

Године 1378. град су заузели Млечани, да би 1381. године поново био под мађарском влашћу. Краљ Лајош је тада само привремено потврдио привилегије града, обећавши да чим то буде могуће, посјети град и након што се упозна на лицу мјеста са потребама града, да ће потврдити и све градске привилегије, а и донијети одлуку о проширењу истих. Ову намјеру спријечила је његова смрт идуће године.

Године 1385. Котор је прихватио протекторат босанског краља Твртка. Затим постаје независан, али није био у моћи да као Дубровник опстане сопственом снагом. Године 1398. нуди да протекторат преузме напуљски краљ, али пошто је овај то одбио, Котор је поново препуштен сам себи, да би 1420. године пао под млетачку власт и од тада дијели судбину Далмације.

Опраштамо се од Котора и поново смо на палуби брода. Шетајући се по палуби наједном чујемо једну познату и драгу мелодију. На једној клупи, у доколици, неколико војника Мађара пјевуше:

Бришемо једну сузу из ока и срдачно стежемо руке нашим сународницима који чезну за својим домом.

Још ћемо посјетити и град Будву, опасан старинским бедемима и тиме смо стигли до најјужније тачке Далмације.

И нас хвата носталгија за домовином, као и оне војнике, али се зато и тешка срца опраштамо од драге нам Далмације.

Будва

Биљешка о приређивачу

Чаба Мађар (Csaba Magyar) рођен је 1930. године у Зеленици код Херцег-Новог. Запажен је у јавном животу Боке и ширег подручја од своје ране младости, као спортиста-аматер, а професионално као грађевински техничар и директор Комуналног предузећа у Херцег-Новом. Власник је и организатор првог туристичког ауто-кампа у Црној Гори, први организатор и пропагатор спортског летења змајевима у Црној Гори и фотограф-аматер. Велики је познавалац туризма и његов активни посленик.

1. Оток живих и мртвих код Пераста (Зборник радова из науке, културе и умјетности «Бока», бр. 1, Херцег-Нови, 1969.)
2. Развојне могућности спортског ваздухопловства у Боки Которској (Коаутор Zoltбn Magyar, Радови са симпозијума «Природна богатства Боке Которске и туризам», Херцег-Нови, мај 1979., Зборник «Бока», бр. 10, Херцег-Нови 1979.)
3. Архитектонско-историјска анализа пансиона на зеленој плажи у Зеленици (Коаутор Марин Ђурашин; Радови са научног симпозијума «Туризам и споменици културе Боке Которске», Херцег-Нови, март 1986., Зборник «Бока», бр. 18, Херцег-Нови 1986.
4. Мојдешки млинови, Херцег-Нови 1996.
5. A magyar népmüvészet jellege és tanulságai (Мађарска народна умјетност и поуке; Рађено на основу истраживања Адорјана Мађара; Зборник радова са V великог свјетског конгреса историје Скита, Уpusztaszer (Мађарска), јуни 1996.
6. Портрети предсједника општине Херцег-Нови (1865-1996), Херцег-Нови 1997.
7. Оснивање и рад хотела «Плажа Зеленика» у Зеленици од 1902. до 1948. године (Зборник радова са научног скупа «Развој туризма у Црној Гори у XIX и првој половини XX вијека, Цетиње, октобра 1997. године)
8. Традиција бродоградње у Бијелој, Бијела 1998.