Ravena

Kada se gospodja Alina vratila iz Italije, sanjala je da je autor na plafon spavatje odaje kule od slonovache stavio nove tapete.

Nebo sa zvezdama.

Kakvo je videla, molovano, na svodu grobnice carice Teodore u Raveni.

*

Kada su posle u Ravenu otishli zajedno, autora je opcharala ne toliko mala kapela-grobnica, nego bazilika pored nje.

Crkva S. Vitale.

Monumentalni spomenik ljubavi velike strasti vizantijskog cara Justinijana i carice Teodore, bivshe plesachice u cirkusu. Prostitutke i nimfomanke.

Ovekovechene oreolom oko glave u mozaiku zelene i zlatne boje u braun okviru, na fresci u oltaru katedrale.

*

Bez tog apsurda, crkva S. Vitale ne bi znachila nishta.

I ovako, zabachena na periferiji grada kao kutja na kraj sela, a prazna i usred turistichke sezone, deluje besmisleno.

Usamljena i sumorna u boji stare cigle, izgleda kao sopstvena senka.

Unutra, medjutim, sjaji sva u mozaiku jarkih boja, zelene i zhute.

*

Gradjena veoma komplikovano, iza svakog luka i ugla krije prostore iza kojih se otvaraju novi, u nedogled, gore u kupole.

Autor nije mogao odoleti blasfemichnoj misli da su te dopola uvek skrivene odaje sluzhile vizantijskim ljubavnicima, caru i carici, za sastanke.

Kao da su hteli da se sakriju od sveta, a penjali su se gore ka nebesima.

Koja su na svodu grobnice carice Teodore tamnoplava, a nachichkana zvezdama, zhutima kao lampe.

Takve ih je u snu gospodja Alina videla na plafonu kule od slonovache.