Ikona na staklu

Stari sentandrejski slikar, junak romana Mi zhe Sentandrejci i Bitka za Sulejmanovac, g. Moler, svoje chudne slike i ikone farbao je na staklo.

Chudno, nadrealno, s obe strane stakla.

Te slike je Ichwich, josh chudnije, snimio na video i poslao, preko interneta, u svemir.

*

Glavata se Nata tome nachudila (jer su slike lepe, fantastichne bile), ali se bojala da je sve to mozhda malko apokrifno.

*

Nije znala stara da Venclovitj onaj stari i realni (a ne ovaj slavni sentandrejski glumac) takodje je znao za ikonu chudnu, slikanu na staklo:

U nekom vilajetu shto se zove ono mesto strana ljuzitanska, neki se chudni za divotu krishtal nahodi, te po na vishe obraza ikone maliraju Hristove i svete Bogorodice. I napisati na njemu Hristov (lik) samo to staklo s razlikom formom ukazuje. Kad vidi se malim detetom, kad pak momche mlado dvanaistogodishtno, kad chovek svrshit od trist godina, kad opet raspet na krstu, chasom pak grozna strashnoga sedetja na prestole sudiju. A jednom formom napisat je, ne od toliko ruku! Tako i prechista devica Marija nalicha je tome krishtalu.*

U: Milorad Pavitj: Gavril Stefanovitj Venclovitj. Srpska knjizhevna zadruga, Beograd, 1972. 283.